Вести
26. 07. 2010.
Борба у мрежи политичке елите и тајкуна
Како је „очерупана“ једна од најмоћнијих издавачких кућа на Балкану (2)
Очекујемо да суд прихвати наш предлог да се стечајни поступак настави кроз реорганизацију, јер би то значило да би известан број, од укупно 148 запослених, могао да настави да ради, док би за прекобројне биле обезбеђене отпремнине - изјавио је за Данас Андрија Јоргић, председник Управног одбора Компаније Борба.
Иако је руководство Компаније Борба уплатило милион динара предујма за отварање редовног стечаја и предложило да се тај поступак настави кроз реорганизацију, још увек се не зна како ће изгледати предстечајни поступак.
- Очекујемо да суд прихвати наш предлог, јер би то значило да известан број, од укупно 148 запослених, могао да настави да ради, док би за прекобројне биле обезбеђене отпремнине - изјавио је за Данас Андрија Јоргић, председник Управног одбора Компаније Борба.Он објашњава да је, упркос томе што су се новине Борба издвојиле из састава компаније, задржан назив Новинско издавачко предузеће, па је Управни одбор и директора именовало Министарство за културу још у фебруару 2008. године.
Међутим, уместо издаваштвом Компанија Борба се сада бави пружањем других услуга (обезбеђење, чишћење и одржавања), фирмама смештеним у огромној згради на Тргу „Николе Пашића“ - реч је о Новостима, Штампарији и Недељном телеграфу.
Јоргић, међутим, није желао да прецизира на кога се зграда води.
„То не могу да коментаришем. Рекао сам вам довољно, са другим новинарима нисам хтео ни да разговарам“, прокоментарисао је члан Упрваног одбора кога је именовала претходна Влада.
Због чега је, и поред промене делатности, Компанија Борба још увек у надлежности Министарства за културу, нисмо успели да сазнамо, јер је помоћница министра задужена за тај предмет тренутно на годишњем одмору. Јавности још увек није јасно ни под којим околностима је лист Борба, 2005, изашао из окриља компаније, с обзиром на то да не постоји ни један писани траг о јавном процесу приватизације.
На сајту Агенције за привредне регистре стоји да је предузеће Новине Борба, које се налази на истој адреси као и компанија, основала, капиталом од 500 евра, кипарска фирма Биана холдингс лимитед. То предузеће има 36 запослених али и блокаду рачуна „тешку“ 22 милиона динара, коју су успоставиле Пиреус банка и Агробанка.
Некадашњи радници се присећају да им је пре пет година свима понуђено да пређу у новоформирану фирму Пословни клуб Борба у коме су навреднији део биле јединице Пласмани, са око 1.000 киоска широм земље, и Транспорт са завидним возним парком. Одмах по оснивању, Клуб је припојен Футури, предузећу које се бавило прометом дувана. Футура, која је у међувремену преузела и киоске Политике, Дувана и Штампе, убрзо се пререгистровала у предузеће Футура плус, чији је власник, преко своје данске фирме Емегринг маркетс инвестментс и њене београдске испоставе Д-трејд, Станко Цане Суботић.
Спекулише се да је он планирао да постане власник целе компаније, и да је читава правна заврзлама са имовином направљена како би му се прокрчио пут. Он је, међутим, у међувремену изгубио политичку подршку и тај план је пао у воду.Почетком 2000. године компанија Борба заједно са свим издањима била је још увек у власништву Савезне државе, а према неким изјавама бившег руководства, за њену приватизацију био је веома заинтересован сам врх црногорске државе, али и неки српски политичари.
- Половином марта 2003. године добио срео се са председником Црне Горе Милом Ђукановићем, који ми је рекао да је приватизација неминовна, да јој се не треба опирати и да то не мора да се обави кроз оснивање холдинга, како је, иначе, било одлучено на седници савезне владе. Недуго затим, код мене је дошла група адвоката, који су предложили да сарађујем са једном фирмом која жели да докапитализује Борбу и тако постане већински власник. Тврдили су да тадашњи председник СЦГ Светозар Маровић и савезни секретар за информисање Слободан Орлића гарантују да ћу до пензије остати на директорској функцији уколико будем „кооперативан“.
Када су рекли да ће ми партнер бити једна данска „Н“ фирма, знао сам ко стоји иза понуде и одбио сам је. Три дана након тог разговора, из телевизијских вести сазнао сам за своју смену - говори за Данас Слободан Спасојевић, бивши директор Борбе. Ситуација око раздвајања делова Борбе на Компанију, Новине Борба, затим Новости и Штампарију Борба није се разбистрила ни када је Црна Гора постала самостална држава а Србија преузела надлежност над том кућом.
Према подацима малих акционара, бивших радника Борбе, зграда на Тргу „Николе Пашића“ и објекат у коме је смештена Штампарија воде се као власништво Компаније Борба која је у државном власништву. Међутим, фирме које су изашле из те куће и на које није пренет део зграде коју користе, Новости и Борба, не плаћају закуп. Из читавог система некадашње Борбе само су, у време када је министар привреде био Предраг Бубало, приватизоване Новости, али ни дан данас се не зна коме је продат већински пакет капитала. Истовремено, од око 1.500 радника колико је Борба имала 2004. године, само је стотинак запослених у Новостима остварило право на акције своје куће, док су сви остали, укључујући и пензионере остали „кратких рукава“.
Многи су у претходних неколико година практично на силу отерани из фирме, некима од њих био је чак забрањен и улазак у зграду. Највећи број отпуштених започело је радне спорове, али је само једна група радника из Пласмана успела да добије пресуду, док је за остале процес или у току или је ове године враћен на почетак.
МИРЈАНА Н. СТЕВАНОВИЋ
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.