Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Шта се чита на порталима у региону
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 04. 2018.

Аутор: М. Јанковић Извор: Данас

О будућности њуз портала у региону говорили уредници престижних сајтова

Шта се чита на порталима у региону

Само сензационалистички садржај, који ће привући читаоца да клилкне на текст и отвори страницу вести – више није водиља за добар њуз портал у региону.

Са овом констатацијом слажу се сви уредници водећих дневних портала у региону. Они су, као бизнис партнери ББЦ, своја свакодневна искуства поделили на конференцији ББЦ на спрском, која је данас одржана у Београду.

Међу њима је и сајт дневног листа Данас, који је почео да развија своју платформу пре две године, а сада месечно броји више од 3,4 милиона посета.

“Видимо тренд да нису више само кратки сензационалистички текстови добри”, каже Бојан Цвејић, уредник портала Данаса. “Читаоце и на сајту занима озбиљан аналитички садржај, а све више нам на портал долази и млађа публика која је жељна  озбиљнијег приступа. Најчитаније рубрике су нам политичка, али и бројне колумне, које су заштитни знак Данаса. Трудимо се, а видимо и да посетиоци то цене, да понудимо и садржај који је персонализован на онлајну, није само пуко публиковање текстова из новина и вести”.

У расправи су учествовали и уредници портал Б92, црногорских Вијести, босанског Камелеона, као и стручњак са регионалне Интернет академије. Они су говорили и о проблемима са којима се сусрећу.

“Потрудимо се око неког садржаја, радимо на томе данима, а онда нас неки други портал прекопира у минуту”, наводи пример Срдан Косовић, уредник Вијести. “Информације су бесплатне, а не можемо очекивати да у земљама у којима се и даље скидају филмови и музика бесплатно, тражимо да читаоци плате за сваку вест”.

Павле Златиц, уредник сајта Б92 рекао је да је неопходно и да портали који преносе и креирају вести науче и “нови језик”, односно да буду у складу са променама које се на интернет јако брзо усвајају, али не и у региону.

“Ми сви годинама користимо, на пример, хоризонталне видео материјале, јер их публика гледа на телевизорима исто тако, као и на екрану компјутера”, каже Златић. “А онда дође ББЦ на српском и уведе вертикални видео, што је много логичније, јер нова, млада публика, сав садржај гледа на телефону и то вертикално. Не смемо да допустимо да ту будемо конзервативни, већ да стално учимо”.

Златко Вербић са босанског Камелеона каже да је финансирање портала такође битна ставка, јер је неопходно да се преживи на комерцијалнонм тржишту, а да се при том остане независтан.

Интернет стручњак Драгам Варагић рекао је да је будућност медија, па и оних на интернету,  ипак у одржању – кредибилитета.

Шта чита српска дијаспора

Срби који су живе у Лондону више од две године највише имају потребу да читају и деле са српских и регионалних портала – позитивне вести о Србији. Ово је показало истраживање Сање Вицо, која пише докторску дисертацију у Лондону на ову тему.

“Урадила сам дубинске интервјуе са 40 Срба који живе више од две године у главном граду Енглеске и показало се да су се они исељавали у три таласа, а на основу ове поделе, заправо се и различито информишу на интернету”, каже Вуцо. “У првом таласу су отишли у Енглеску људи у другој половини прошлог века и они највише читају и деле позитивне вести из Србије. Други талас обухвата Србе који су отишли 90-их, они се интересују за политику још, док грађани који су се преселили након 2000. читају бизнис вести. Ипак, све три групације деле позитивне текстове о својој земљи матици”.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси