Вести
06. 03. 2018.
Државни секретар за информисање се селективно позива на Закон
Државни секретар за информисање Александар Гајовић осудио је данас дискриминисање новинара Пинка, Хепија, Студио Б, Информера, Српског телеграфа и дневног листа Ало који нису пуштени на конференцију за новинаре коју је после београдских избора организовала изборна листа „Драган Ђилас - Београд одлучује, људи побеђују“.
Ипак, Министарство културе и информисања и државни секретар у овом случају ћуте на то што управо ови медији свакодневно крше законске и етичке норме које налажу да медији извештавају у интересу јавности, а не у сврху политичке пропаганде.
Одлука Драгана Ђиласа, носиоца листе "Београд одлучује, људи побеђују" да представнике појединих медија не пусти синоћ у изборни штаб, уз оцену да то „нису новинари, већ промотери диктаторске власти“, повод је реакције државног секретара Гајовића.
„Време је да они који позивају на линч као што су Пинк, Happy, Студио Б, Информер, Српски Телеграф и Ало, престану да буду третирани као медији“, написао је Ђилас на Твитеру.
У саопштењу Министарства културе чији је Гајовић потписник наводи се да „jе у демократском друштву неприхватљиво на такав начин ускратити грађанима могућност да се информишу о догађајима и збивањима за које је у протеклом периоду постојао велики интерес“.
„У том смислу Министарство културе и информисања позива све актере на политичкој сцени да свим медијима и новинарима омогуће основно право на рад и праћење јавних скупова“, поручио је Гајовић.
И Удружење новинара Србије затражило је синоћ од Ђиласа да свим новинарима омогући извештавање под истим условима.
Драган Ђилас је данас у писаном одговору навео да „у потпуности подржава став Александра Гајовића да је недопустиво ускратити грађанима могућност да се информишу о догађајима за које влада велико интересовање“.
„Очекујем да (Гајовић) јавно осуди то што гледаоци Пинка, ТВ Happy и Студија Б, односно читаоци Информера, Српског Телеграфа и Ало новина нису могли претходна два месеца да сазнају ставове и идеје за Београд наше листе, нити су могли да сазнају за лажне Београђане пријављене за гласање, куповину гласова милионима евра пребачених из републичког буџета или за детаље штетног уговора за спалионицу смећа по коме ће град следећих 30 година плаћати по 50 милиона евра годишње“, додао је Ђилас.
Занимљиво је да се Министарство културе и информисања није оглашавало због чињенице да се поједини медији баве отвореном пропагандом уместо да, у складу са Законом о јавном информисању на који се Гајовић позива, извештавају у интересу јавности.
„Новинари сами себе да штите“
Подсетимо, Гајовић је недавно у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ) рекао да Министарство није надлежно за нападе на новинаре, уз поруку да свако треба себе да штити па и новинари, тако што ће нападе пријавити полицији.
Такође, он је на констатацију новинарке да Министарство информисања није јавно осудило прилоге у којима је новинарка Тамара Скрозза представљена као „архинепријатељ Александра Вучића“ рекао да Министарство нема такве ингеренције.
„Ви очекујете да ми направимо конференцију за штампу или агенцијама дамо неко своје мишљење“, упитао је недавно Гајовић.
Поставља се питање да ли је Гајовић овим очигледним двоструким аршинима када Министарство културе и информисања има ингеренције да реагује и осуђује, а када не, заправо и поделио новинаре на оне који „заслужују“ реакцију надлежних институција у случајевима дискриминације и напада.
Иако је Гајовић у недавном интервјуу рекао и да ће „Министарство увек осудити напад на било кога, па такође осуђујемо наравно и нападе на новинаре, ту нема никакве дилеме“, убрзо након тога је обесмислио ову изјаву јер је довео у питање тврдње новинара да су се поједини напади заиста догодили, чак укључујући могућност да новинари организују нападе како би се представили као жртве.
Поред тога, чињеница је да Министарство информисања и државни секретар не осуђују све нападе на новинаре, па зато овакве изјаве делују протоколарно и неискрено, као и извињења државног секретара која су уследила након оштрих реакција јавности на његове иступе.
Дискриминација жена дозвољена?
Још један пример Гајовићеве изјаве која је наишла на негодовање јавности је из октобра 2016. године када је изјавио да жене нису способне да буду на челу државе.
На телевизији Пинк током разговора о томе ко ће све поднети кандидатуру за председничке изборе у Србији 2017. године рекао “само да није жена”.
“Не знам, да ме нико погрешно не разуме, али ја не видим да би жена требало да буде на челу државе”, рекао је Гајовић.
Он је тада додао да је “ретко било жена које су биле успешне у политици”. Уз оцену да мисли да су жене рационалније од мушкараца, он је додао да му се “једноставно чини да је мушкарац онај који треба да води кућу”.
Након оваквих изјава, Гајовић се извинио свим женама које је потенцијално увредио.
После ових изјава, као и оне да новинари сами себе треба да штите, у јавности се покренуло питање зашто министар културе и информисања Владан Вукосављевић не смени Гајовића.
Министар, ипак, сматра да би било престрого сменити државног секретара, као и да иза ставова које је Гајовић изнео заправо не стоје његова уверења на начин како је то „протумачено у делу медија“.
Министар је поручио и да је са Гајовићем „обавио један врло јасан разговор“ након којег мисли да је у питању „језички неспоразум“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.