Вести
26. 02. 2018.
Балкан и даље робује прошлости
Међународна заједница није урадила добар посао у промовисању људских права на Косову. Требало би да захтева од доносиоца одлука да истражују све ратне злочине. Ако Косово жели напред, мора да се позабави овим поглављем своје прошлости, чак и ако то имплицира политичке лидере на високим позицијама, каже за "Вести" Нилс Муижниекс, комесар за људска права Савета Европе.
Након разговора са српским државницима, он је у Београду поручио да земља мора да крене напред у решавању наслеђа из прошлости, уклони препреке кад је реч о инклузивном образовању и успостави адекватно окружење за рад медија, истичући да је, када је реч о безбедности новинара, постало још горе.
Прошло је 20 година, и даље имамо нерешен проблем интерно расељених са Косова, а имамо нових избеглица.
- Кад је реч о људима расељеним због ратова 90-их, време је да се то поглавље затвори, пронађе одрживо стамбено решење и ту Савет Европе покушава да помогне са регионалним стамбеним програмом. Издавање документа расељеним Ромима је веома важан корак напред. Коначно имају идентитет, могу да остваре социјална права. Кад је реч повратницима, ту се суочавамо са злочинима из мржње и њиховим процесуирањем, као и стварањем безбедног окружења. О томе нисам пуно причао овде, већ приликом недавне посете Приштини, такође и Босни. Кад је реч о новим избеглицама, све земље окружења пролазе кроз процес транзиције. Биле су државе транзита, а сада постају земље одредишта. То је тешко прилагођавање за државу. Коначно, људи ће схватити да не могу да иду даље и да морају да остану уколико желе заштиту. Боље да буду заштићени овде него да се врате у ратну зону.
Али, они упорно говоре да не желе да остану у Србији?
- Да, али они можда немају избора.
Је л' то кршење људских права? Кад им не остављате опцију да иду даље?
- Не. Ако им је потребна међународна заштита, а Србија може да им је пружи, онда би требало овде и да је затраже. Они немају право на међународну заштиту у земљи по свом избору. Не постоји такво право. Питање је како се према њима опходе на границама и тако даље... Има много људи "заглављених" између Турске, Грчке и западноевропских земаља. Неки од них су се вратили у земље порекла, неки остали, а неки су прокријумчарени даље. Порука је јасна - ако вам је потребна међународна заштита, а налазите се у безбедној земљи као што је Србија, онда морате ту да је затражите. Србија има обавезу да процесуира те захтеве на поштен начин и обезбеди људима подршку.
|
Научник у политици * Нилс Муижниекс (рођен 31. јануара 1964) је летонијско-амерички активиста за људска права и политички научник. На функцију комесара Савета Европе за људска права је ступио 1. априла 2012. |
Очекују се оптужнице Специјалног суда за ратне злочине на Косову, али ће се он бавити делима почињеним од 1998. до 2000. Трибунал у Хагу је затворен. Шта је са другим ратним злочинима након доласка међународних снага?
- Написао сам меморандум о недавној посети Косову. Ситуација се мало променила од тада јер имамо нову владу која је неодлучна око успостављања овог суда. Међународна заједница, која је имала тако велики утицај на Косову, требало би да захтева од доносиоца одлука да иду напред, истражују све ратне злочине, без обзира на временски оквир. Имамо одговорност према жртвама. Такође, ако Косово жели напред и сарадњу у региону, мора да се позабави овим поглављем своје прошлости, чак и ако то имплицира политичке лидере на високим позицијама.
На Косову је убијено и киднаповано 14 новинара, десеторица након доласка међународних снага. Оценили сте да је изгубљено много времена јер је место српског тужиоца за ратне злочине било упражњено годину и по дана. На Косову, Еулекс девет година није процесурао многе од тих случајева, тврдећи да нема информација, док су истовремено удружења новинара понављала: "Имате податке", "Узмите их од Унмика." Ко ће за то одговарати?
- Кад је реч о Косову, могу да вас упутим на мој рад од пре око годину дана и меморандум. Слобода медија је била једна тема, напади на новинаре и потреба да се истражују, такође. Немам најновије информације о томе шта се догодило последњих месеци.
Разумем, али питала сам за Еулекс. Ако они не истражују случајеве девет година, да ли крше људска права?
- Чуо сам доста критика на рачун Еулекса када сам био тамо. Мислим да међународна заједница није урадила добар посао у промовисању људских права на Косову. Али, као што сам рекао, нисам у потпуности обавештен шта се догодило у недавним месецима, па ми је тешко да дам процену ситуације.
|
Новинари све угроженији Говорили сте о великом јазу представника власти и медија о перцепцији напада на новинаре. Такође, кад је реч о утицају, имао приватне медије са власницима блиским властима, а такође и чињеницу да медији зависе о реклама државних компанија. Како превазићи тај јаз? - Ту је неколико тема. Прво, влада би требало да пошаље сигнале да ради најбоље што може да се сазна ко је претио и нападао новинаре. Политичари морају да прекину кампање клеветања јер оне охрабрују људе да прете и нападају новинаре. Као конкретан корак предложио сам да се обезбеди информација за платформу (Савета Европе за заштиту безбедности новинара, прим. аут) за стање истраге за сваки случај, став владе на свако упозорење или претњу, како би се видело да то влада узима озбиљно и да чини све што може. Кључна ствар је медијска стратегија. Не можете имати медијску стратегују ако медији не осећају власништво над њом. Разумем да има различитих мишљења, да је дијалог тежак, да су се неки људи повукли или суспендовали учешће, али надам да ће та дискусија имати нови почетак кад се стратегија објави. Надам се да ће дијалог изнедрити критику која ће довести до побољшања стратегије и одражавања стварних потреба новинара. Ако би се то догодило, то би био корак ка затварању јаза. Треће је транспарентност новца. Новца за рекламе, на локалном нивоу за новинарство од јавног значаја, за пројекте. Влада мора да направи додатни напор да покаже да не манипулише протоком новца за политичке сврхе. Каква је ситуација у односу на пре неколико година? - Проблеми су се променили. Они који су постојали раније нису више веома актуелни, а има нових. Кад је реч о фундаменталној теми безбедности новинара, постало је горе. Има више претњи, напада, упозорења на интернет платформи и то се мора решити. Влада мора да покаже да чини напоре у доброј вољи. Покушао сам да их упутим у правцу како би то могло бити учињено. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.