Вести
17. 06. 2010.
Србија није отерала ВАЦ
Небојша Брадић министар културе и информисања о уређењу српске медијске сцене, приватизацији меедија, монополу...
Најава компаније ВАЦ да се повлачи из Србије и да ће продати своје акције у листовима ”Политика” и ”Дневник” не би требало да уздрма нашу медијску сцену, сматра Небојша Брадић, министар културе и информисања.
- Иза овакве најаве ВАЦ видим искључиво економске разлоге. Ако компанија не оствари део планиране економске политике, онда иде на нека друга тржишта. То није ништа ново и необично.
- Шеф медијске групације ВАЦ Бодо Хомбах је, образлажући одлуку о повлачењу, упозорио српски државни врх да им је онемогућено успешно пословање у нашој земљи...
- Министарству културе се нису обраћали ни са каквим примедбама које би упућивале да имају проблеме у пословању. Као што сам рекао, мислим да су разлози за овакву одлуку искључиво економске природе. Мислим да ће убрзо постати потпуно нормално да се власници медија мењају, како то буду диктирали захтеви тржишта.
- Може ли ово да пошаље лош сигнал другим инвеститорима?
- Не верујем. Што се тиче ”Политике”, сигуран сам да ће, с обзиром на углед ове куће, добити нове сувласнике који ће омогућити да квалитетно послује.
- Следеће недеље представљате медијску студију, која треба коначно да уреди стање на нашој медијској сцени. Шта ће она све тачно дефинисати?
- Ово је почетак европског пута за српске медије. Студија, коју су радили независни европски експерти, основ је будуће медијске стратегије која ће се бавити важним темама: уређивање односа у области електронских и штампаних медија, регулисање статуса регулаторних и саморегулаторних тела, државна помоћ медијима кроз финансирање програма или субвенције... Такође се бавимо и питањем трансформације ”Тањуга” и Радио Југославије.
- На којим медијским законима ће се радити у наредном периоду?
- Студија предвиђа да се приступи променама читавог медијског законодавства, укључујући и Закон о јавном информисању.
- Зашто је непуних годину дана од измена Закона о информисању он поново на дневном реду и хоће ли се постојећи још једном ”брусити” или доносити нов?
- О том потом. Закони нису гвоздена књига, већ динамична категорија, поготово у земљама у транзицији. Пратимо промене које су на медијској сцени донеле измене закона које смо усвојили прошле године и у наредном периоду дефинисаће се нека боља решења.
- Хоће ли се успоставити јасни оквири којима би се спречио монопол у медијима и каква конкретна решења су ту предвиђена?
- Већ имамо нацрт Закона о недозвољеној медијској концентрацији, који је прошао одређене консултације и он ће бити део овог медијског пакета. Већ сам говорио да је европска пракса да се спречи да издавач дневних новина буде и већински власник дистрибутивне мреже. Да ли ће то бити уграђено у нови закон знаћемо на јесен, након што прође рок за јавну расправу и достављање примедаба на медијску студију.
- Многи штампани медији сада имају велике проблеме да наплате потраживања од дистрибутера, зашто Министарство не реагује одлучније на то?
- То није наша директна надлежност, али пажљиво пратимо шта се дешава. То је свакако једна врста притиска на медије и Министарство културе се труди да адекватно реагује у случајевима угрожавања независности медија, без обзира на то да ли долазе из економске или политичке сфере. Наравно, у условима тржишне привреде, нико у свету не може бити идеално слободан и независан.
- Да ли је завршена анализа ефеката приватизације медија и до каквих резултата се дошло?
- Нажалост, има доста лоших примера приватизације медија, нарочито у локалним срединама. Оне се преиспитују и тамо где има простора да се ствари врате на старо, то ће бити и учињено.
- Многи вам замерају да се недовољно ангажујете на решавању проблема из области медија и да вам је приоритет да будете министар културе?
- Те замерке заиста не стоје. Министарство и ја лично смо ангажовани и укључени у решавање бројних питања и проблема, како из области културе, тако и информисања.
- Није вас било ни на скупу ”Медији, компаније и друштвена одговорност”, на ком је председник Тадић разговарао са уредницима медија...
- На тај састанак нисам позван.
- Слажете ли се са оценом председника да су медији у трагичном стању и да приказују искривљену слику Србије?
- Наша медијска слика је шаролика. Медији су угрожени, било притиском тржишне привреде, било политике. Када је реч о медијским садржајима, слажем се са председником. Има мало истраживачког новинарства, ауторског приступа... Медијска сцена је угрожена, притиснута великим проблемима. То је изазов за цело друштво, да сви заједно помогнемо да се подигне квалитет јавног информисања.
Антрфиле : Немам фаворита за РТС
- Кога бисте волели да видите на местудиректора РТС?
- Немам фаворита. За квалитет рада РТС важно је ко је на његовом кормилу, али је још важније ко је у тзв. другом ешелону - у Управном одбору, уредници, креативци и стручњаци у бројним редакцијама...
Успоставити јасне стандарде
- Хоће ли се новом медијском стратегијом дати већа овлашћења РРА и јачи механизми санкција, па чак и могућност забране програма који не испуњавају одређене критеријуме?
- Ефикасност регулаторних тела у наредном периоду треба да буде знатно ојачана. Треба се борити против лоших ствари у медијима, али не забранама и цензурама, већ јавним, широким друштвеним дијалогом. Важна је саморегулација и успостављање јасних стандарда који ће омогућити да се такве ствари не могу дешавати.
Д. Милинковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.