Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
16. 06. 2010.
Покриће за прислушкивање
Закон о електронским комуникацијама омогућава Влади потпуну контролу над грађанима
Закон о електронским комуникацијама је недемократски, омогућава властима да контролишу опозицију, новинаре и грађане, тврде саговорници Правде. Они кажу да су тајне службе одувек прислушкивале, али да им садашњи предлог закона омогућава правни параван уколико дође до афера или грешака.
Даница Драшковић тврди да закон о елекрокомуникацијама показује жељу Владе да потпуно контролише грађане.
- Да је овакав закон предложен у Милошевићево време, демократске странке би биле на ногама, на улицама, у протестима, а данас оне на власти траже оно што није било могуће ни за време Титове, ни за време Милошевићеве диктатуре. Предлог закона је у супротности и са Уставом Србије, чланом 41, који гарантује тајну писама и других средстава комуникације, као и чланом 20 Устава, који гарантује људска и мањинска права - наводи Драшковићева, која каже да овакав предлог закона не би био могућ у европским државама, и да је Уставни суд Немачке, на коју се предлагач позива, поништио одредбе о угрожавању приватности.Она је изразила наду да ће предлагач закона поштовати стандарде Европе.
- Ми Европи тежимо, али у њу нећемо моћи ући са законима Великог брата и скојевским схватањима демократије, по принципу: „Побиј, затвори, контролиши, запрети и владај" - закључује она.
Бивши безбедњак Божо Спасић тврди да не постоји уставна или законска одредба која ће спречити тајну службу да прислушкује без дозволе:
- Неке ствари се не могу контролисати. Када се мења власт, одувек се прво преузимало место шефа тајне полиције; друго, на место шефа оперативне службе, која се бави прислушкивањем, поставља се њихов човек. Југославија је већ почетком деведесетих имала оперативни систем, којим је истовремено било могуће регистровати 40.000 разговора. Ти разговори су у свако доба могли да се снимају, у зависности од заинтересованости службе - каже Спасић, и истиче да су захтеви које службе упућуЈУ СУДУ »пука формалност".
Он тврди да постоје различити разлози за тражење захтева за прислушкивање.
- Захтеви служе да би се служба „покрила", у случају бруке или неке афере. Ако се у нашој земљи раније прислушкивало 100 хиљада људи, наивно је веровати да је постојало исто толико судских дозвола - закључује Спасић.
Антрфиле :
Смајловић: Новинари на удару
Љиљана Смајловић, председница УНС-а, каже да је то удружење забринуто због могућности усвајања спорног закона о електронским комуникацијама.- Не мислим само на угрожавање права грађана, већ и на новинаре, који би такође могли бити на удару. Плашим се да ће државни органи злоупотребљавати могућност контроле комуникација новинара. И до сада се то радило, али то није било омогућено законом. Такође, ни извори новинара више нису сигурни - каже Смајловић.
Забрањено слушање садржине комуникације
Срђан Миковић, посланик ДС-а, каже да неће бити преузимања садржине разговора, већ само информација о каналима комуникације.
- Члан 41 Устава говори о тајности писама и електронских комуникација. Али, тајност писма није коверта, већ њена садржина. Ако некоме, на пример, пошаљем препоручену пошиљку, сви знају коме је она упућена, и ко ју је упутио, јер постоји евиденција о томе. Друго, и листинг разговора у пошти показује ко је са ким причао, и тачно време када је разговор обављен. А у закону је изричито наведено да је забрањено задржавање података који обелодањују садржину комуникације - закључује Миковић
I.Marković
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.