Вести

08. 06. 2010.

Извор: Данас

Моћници и политичари прете, туже и цензуришу

Притисци на локалне медије у Србији током априла и маја 2010. све већи и учесталији

Владан Филипчев, Бечејски мозаик: Општина нас не финансира, јер смо одбили да потпишемо уговор по којем због 25.000 динара не бисмо смели да пишемо коментаре и колумне, већ само извештаје.

Милева Малешић, ТВ Форум: Општинари су сат и по објашњавали новинарима како треба да пишу у фокусуУ малим градовима ми ликове из својих текстова и прилога срећемо свакодневно на улици.

Притисци локалних моћника су драстичнији у малим срединама, као и њихов утицај на полицију и правосуђе – каже за Данас Стојан Марковић, уредник Чачанских новина, коментаришући информацију да су притисци на локалне медије током априла и маја 2010. све већи и учесталији, а према најновијим подацима Пословног удружења асоцијације независних локалних медија „Локал прес“. Током тог периода локални медији бележе раст броја случајева драстичног угрожавања радне и животне сигурности својих новинара и редакција, које су праћене неконсеквентним поступцима правосуђа, и притисцима локалних управа, који у потпуности нарушавају правну сигурност новинара и редакција.

Бавити се новинарством у српској провинцији незахвалан је, неизвестан и често опасан посао. Примери долазе из многих редакција. Рецимо, председник скупштине општине Пријепоље, Јусуф Мушкић, недавно је рекао да више неће сарађивати са новинарима локалне Телевизије Форум, јер су у директном преносу седнице градске Скупштине грађанима Пријепоља омогућили увид у рад представника народа. На спорној седници, представници народа су, осим вербалним конфликтом, различита мишљења изражавали и употребом силе. ТВ Форум је то уредно пренела, а путем агенција видео записи из скупштинске сале обишли су Србију. Иако су камере забележиле тучу, Мушкић и председник општине Пријепоља Драгољуб Зиндовић оптужили су медије за „неистинито и необјективно извештавање“ о догађањима са седнице. Као главни кривци означени су новинари ТВ Форум.

- На конференцији за новинаре, одржаној после спорне седнице, Мушкић је изјавио да прекида сваку сарадњу са ТВ Форум. Зиндовић је оптужио наше новинаре да су криви за ремећене међунационалних односа, да износе неистине... Сат и по објашњавао је новинарима како треба да пишу, питао се зашто смо морали да пустимо видео запис насилних сцена из скупштинске сале... па он мора да објашњава шта се то у сали догађало... - каже за Данас Милева Малешић, директорица ТВ Форум.

Подела на црне и беле

Она наглашава да локални моћници желе медије да држе под контролом и да самим тим локални медији трпе веће притиске. Највеће проблеме, према речима наше саговорнице, ствара још недовршена приватизација као и нелојална конкуренција, односно стартна позиција. - Имамо медије финансиране од стране општинског буџета и приватне, у власништву локалних моћника. Најмање је независних медија у власништву медијских професионалаца - оцењује Малешић.

Небојша Коларски, члан Српске радикалне странке и одборник у Скупштини општине Бечеј, поднео је 5. маја тужбу издавача и оснивача недељника „Бечејски мозаик“ и Кристине Деметер Филипчев, новинарке и заменице главног и одговорног уредника.

- Посланик СРС тужио нас је за клевету тражећи новчану надокнаду од 500.000 динара. Наиме, он је за скупштинском говорницом рекао да становнике Бечеја „дели на црне и беле“ и да Роме разликује једино по томе што су црни. Наша новинарка је пренела цитат, што њему није засметало, већ му се није допао коментар у коме је она ту изјаву окарактерисала као говор мржње - каже за Данас Владан Филипчев, главни и одговорни уредник Бечејског мозаика. Он додаје да је то само један у низу проблема са којим се овај локални медиј суочавају.

- Општина нас не финансира од почетка године, јер смо одбили да потпишемо сраман уговор по којем би нас локална власт финансирала са 25.000 динара месечно, а са друге стране, ми не бисмо смели да пишемо коментаре и колумне, већ само извештаје. Готово сви локални медији одбили су да потпишу такав уговор, мада су многи нешто касније „поклекли“, вероватно у недостатку средстава. Осим општине, проблеме нам праве и јавна предузећа, која не одговарају на наша питања, па често морамо да се позивамо на Закон о јавном информисању. Одговори стижу са великим закашњењем, приче губе на актуелности и самим тим, на перфидан начин смо онемогућени да се бавимо нашим послом, али не одустајемо - одлучан је Филипчев.

Редакција, а и сам власник недељника „Врањске” Вукашин Обрадовић били су изложени претњама и притиску након што су објавили серију текстова у којима су изнели податке о пословима контроверзног бизнисмена из Врања Горана Тасића и његовом односу са народним послаником „Нове Србије” из Врања Радославом Мојсиловићем. Новинари „Врањских” бавили су се конкретним случајевима у најмању руку сумњивих послова Горана Тасића, али и његовим кривичним досијеом, па и сарадњом са „жестоким момцима из београдског подземља”. Сам Тасић је реаговао подношењем тужби против власника „Врањских”, а убрзо након тога уследило је његово хапшење због ранијих кривичних пријава.

У џипу око редакције

- Ја лично, моја породица али и чланови редакције били смо под константним притиском, а Тасић је у црном џипу шетао градом и кружио око просторија наше редакције – рекао је Обрадовић, наводећи да нико у Врању од актуелних политичара било да су у опозицији или позицији није реаговао на оно на шта су указивали у својим текстовима новинари његовог листа.По тужби директорице Апотеке Врање Јасмине Арсић Виши суд у Врању донео је и пресуду против Вукашина Обрадовића власника новина „Врањске“ зато што је како стоји у одлуци суда „прекршио чланове 49 и 50 Закона о јавном информисању и није објавио како је законом предвиђено деманти који му је упутила Арсићева“.

Ни тек завршена кампања за Национални савет Бошњака није могла да прође без покушаја да се уређивачка политика окрене у правцу који одговара. Незадовољан извештавањем Регионалне телевизије, чији је оснивач град, муфтија Муамер Зукорлић, носилац изборне листе Бошњачке културне заједнице (БКЗ), запретио је новинарима у Новом Пазару да ће бити жестоко лустрирани кад у БКЗ освоји власт у Националном савету Бошњака. И раније је из Мешихата ИЗ у Србији на чијем челу је муфтија Зукорлић, било покушаја да се градској телевизији кроз саопштења укаже на „пропусте“ у Дневнику, сматрајући да је прилог о активностима њиховог првог човека требало да буде у ударним а не у неким тамо минутима касније.

На осиромашене локалне и регионалне медије у Нишу не врши се директни политички притисак, али у њиховој уређивачкој политици постоји извесна самоцензура, изазвана како „дисциплиновањем“ током претходних година тако и финансијским условљавањима“.Драган Миљковић, главни и одговорни уредник Нишке телевизије (НТВ), чији је оснивач град, тврди да „пар година уназад нема посебних политичких притисака“, уз објашњење да је то „вероватно због тога што власт чини више политичких странака“. Он сматра да је „срећа“ и што се НТВ делимично финансира из буџета, а њени коминтенти „нису прљави“. Зато се и догодило, објашњава, да је НТВ „била једина телевизија која је објавила да је пиво Нишке пиваре било отровано“, док су остале, приватне телевизије прећутале такву вест о „свом комитенту“.

Директор и глодур приватне Телевизије Пет Анета Радивојевић такође се слаже да „нема класичних политичких притисака“.- Између политичара и медија данас постоји финансијска узрочно-последичних веза. Ако сте им наклоњени или их редовно пратите, можете рачунати на уговоре са „њиховим“ фирмама, пре свега јавним предузећима - објашњава она.

- Регионални и локални медији у Нишу суочени су са озбиљном економском кризом, а новинари су у апатији и лошем материјалном положају. Зато се, ваљда, најмање средстава улаже у истраживачке приче, а у програму преовлађују агенцијске вести, саопштења и кратке изјаве локалних функционера, без дубљег истраживања и проналажења позадине било које информације. Са друге стране, лош закон о информисању пружа „одличну“ прилику свима који су незадовољни медијским представљањем свог „лика и дела“ да могу да туже медије. У таквој ситуацији притисак локалне политичке елите - није ни потребан - оцењује Зоран Косановић из Медијског истраживачког центра, са седиштем у Нишу.

Према доступним подацима, озбиљнији „притисак“ на нишке медије за сада се не врши преко судова, изузев у једном случају. Општински суд у Нишу пресудио је прошле године да су новинарка и глодур Народних новина Драгана Коцић и Тимошенко Милосављевић обавезни да исплате милион динара одштете, и то због објављивања делова оптужнице против бившег начелнику Војне дирекције за правно-имовинске послове ВС мајора Жарка Шурбатовића. ОЕБС је, позивајући се управо на овај случај, у свом годишњем извештају за 2009. оценио да је „у Србији угрожена слобода информисања“.

Грађани брину за „Фарму“

Против недељника „Ужичка недеља“ у току су два судска поступка. Први је покренуо један ужички адвокат, јер су те новине објавиле да га је тражила интервентна јединица, а други је покренуо јавни функционер из Чајетине, због оптужби које је у интервјуу тим новинама изрекао његов бивши партијски колега, а данас страначки опонент. С друге стране, та редакција трпела је и притиске у виду честих контрола финансијске инспекције, а само у једном дану, пре неколико година, редакцију је посетило неколико финансијских инспектора.

- Директних притисака није било, барем колико је мени познато, а чини ми се да се то данас елегантније решава, преко новца. Ако нема оглашивача, нема ни новина и плашим се да ће такво стање угасити поједине медије у Србији, каже Тони Станковић, власник „Ужичке недеље“ и однедавно њен главни и одговорни уредник. - Грађанима није стало до озбиљних информација, већ их интересују тривијалности, што је додатно олакшало посао свима онима којима одговара да не постоји новинарство. Већину не занима ни слободно новинарство, ни демократија, довољни су им „Фарма“ и „Велики брат“. Да се сутра угасе сви писани медији у Србији, верујем да би ретко ко то приметио - каже Станковић.