Вести
09. 01. 2018.
Пригодни божићни обрачуни на Пинку: Наркодилери, преваранти, лопови
Информативне емисије ружичасте телевизије више су личиле на предизборне скупове владајуће странке него на пригодно обележавање највећег хришћанског празника. Ни Бадње вече ни Божић нису одвратили ружичасту телевизију да – уместо хришћанске љубави – шири нетрпељивост и мржњу према политичким противницима. Није, другим речима, пропуштена ниједна прилика да се они, за те дане неприличним речима, на најцрњи начин представе. Информативне емисије те телевизије су, отуда, више личиле на предизборне скупове владајуће странке него на пригодно обележавање највећег хришћанског празника.
За такав, увелико неприличан тон постарали су се, као већ редовни и устаљени гости, највиши државни и страначки званичници и њихови, као и увек, услужни домаћини. Заједничко у том обраћању било је мање-више неувијено приказивање супарника на предстојећим изборима као „нерадника, наркодилера, превараната, лопова и пљачкаша“.
Ништа неочекивано, рећи ћете, јер се такве оптужбе не чују први пут. Има, ипак, и нечег новог јер су и председник и министар унутрашњих послова – као у шаховском отварању – увели нову варијанту у којој се опозиционари, у одсуству дератизације у време њихове владавине, представљају и као љубитељи пацова.
Чак и да се пренебрегне неприличност таквих речи у благдане, намећу се много крупнија питања:
– Да ли је присуство опозиције на телевизији са националном фреквенцијом могуће само у изопаченом виду?
– Како се о објективности уопште може говорити ако се припадници владајуће странке приказују као светитељи, а њихови супарници као криминалци?
– Није ваљда да су на једној страни – чак и поседници лажних диплома и доктората – кандидати за календар, а на другој све сами грешници?
Нико, наравно, не очекује да се – имајући у виду овдашње прилике – о опозицији говори са уважавањем као о „опозицији њеног краљевског височанства“, али – ако јој се поричу било каква људска својства – то може да значи само намеру да се она у потпуности укине.
Објективност неједнаких бројева
Бранећи своје схватање објективности (према Вујаклијином Лексикону страних речи и израза објективност значи „стварност, истинитост која није само замишљена већ одиста постоји, општеприхваћеност, непристрасност и, најзад, правичност) премијерка каже да постоје медији који су за владу (власт) и против владе и власти.
То је, наравно, истина, под условом да се пренебрегне вапијућа несразмера у медијима који су за власт и оних других који негују критичко мишљење. То је, уосталом, не сасвим без злурадости, приметио и председник Александар Вучић говорећи о недовољној гледаности „америчке телевизије“ .
Када, према томе, говори о „објективности“, Ана Брнабић би морала да има у виду да она постоји само као „објективност неједнаких бројева“, што ће рећи – као „замишљена истинитост која у стварности не постоји“.
У стварности, у истинској стварности, медијски простор у коме опозиција може да обзнани своје мишљење и допре до грађана и бирача сасвим је скучен. Уистину сведен на узорак. Шта вам, према томе, вреди право на слободу изражавања ако немате где да то учините?
Имајући у виду да су поменуте слободе заједно са владавином права конститутивни елементи демократског поретка, морамо се упитати шта је амерички званичник кинеског порекла имао на уму када је српском председнику одао признање за „унапређење демократије“.
Од помисли да је од збрке у опису сопственог звања (заменик помоћника или помоћник заменика) и сам побркао унапређење демократије са њеним укидањем, одвраћа нас чињеница да ни другим горљивим поборницима медијских слобода и владавине права као највиших демократских вредности у свету нимало не смета њихово одсуство у Србији.
Свој допринос замишљеној, што ће рећи непостојећој стварности, дао је тих дана и председник обећањем да ће се Србија у односу према медијима угледати на САД и њихову администрацију. Баш смо радознали да видимо како. Можда тако што ће се Политика окомити на њега као што се Њујорк тајмс устремљује на Трампа?
Ма колико да сте у праву што усхићење међународне заједнице таквим порукама доживљавате као лицемерно, будите сигурни да ће у циничном тумачењу те исте заједнице оно бити описано само као „прагматично“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.