Вести

25. 12. 2017.

Аутор: Сања С. Стевановић, Перица Гуњић Извор: www.slavkocuruvijafondacija.rs

Лесковац: Медији на ивици преживљавања

Док у лесковачким медијима и цивилном сектору сматрају да је квалитет информисања у граду лош, грађани мисле да су добро информисани. Сви се, осим у локалној управи, слажу да постоје политички притисци на медије, као и да се за то користи и пројектно суфинансирање.

Медији на локалном нивоу нису у стању да опстану на тржишту, због чега већина њих и зависи од пројектног суфинансирања. Иако је тај процес од суштинског значаја за медије, спровођење конкурса има много недостатака. У Лесковцу је чак 19 медија добило новац путем конкурса, због чега се губи сврха пројектног суфинансирања. При томе се не разматра квалитет пројеката. Слаби су капацитети како медија, тако и новинара.

Док су медији на ивици преживљавања, плате новинара су веома ниске и они због тога често прелазе у градску управу или друге фирме. Истовремено, Град подржава и пројекте из других средина. Истичу да у неким случајевима и не покривају територију града.

Новинари и власници медија у Лесковцу примећују да на конкурсу за пројектно суфинансирање медији новац добијају за праћење рада градоначелника и градске управе, што се противи смислу пројектног суфинансирања – пројекти треба да буду у интересу свих грађана, а не само локалне самоуправе.

Представници Града указују на то да је тај проблем настао због неоспособљености локалних новинара да извештавају о одређеним темама. Они истичу да све раде на основну закона и правилника о расподели средстава, због чега не могу да дају новац само лесковачким медијима, што је једна од најчешћих примедби које долазе из медија и цивилног сектора.

„Члановима комисије која одлучује о додели средстава градоначелник Горан Цветановић каже: ‘Југославу Томићу не смете да дате ни динара’. То су ми рекли чланови комисије. Средства добијају одређени људи по налогу градоначелника“ (Југослав Томић, власник Радија 016)

Док новинари, уредници и власници медија, те представници невладиних организација у Лесковцу сматрају да је квалитет информисања у граду веома лош, грађани у телефонској анкети рађеној за потребе овог пројекта кажу да су задовољни информисањем, али и истичу да су медији и новинари под политичким и другим утицајем. Као највећи недостатак локалних медија, грађани су истакли необјективно извештавање, као и недостатак актуелних тема и недовољан број новинара (видети бокс).

То су неки од закључака које је на јавној дебати, организованој у Лесковцу поводом спроведеног истраживања, изнео Марко Вујачић, извршни директор Славко Ћурувија фондације.

„Састав, рад и транспарентност у раду конкурсних комисија које одлучују о додели средстава локалним медијима потребно је унапредити. Да ли је, на пример, добро то да конкурсна комисија само препоручује, а да Градско веће одлучује коме ће доделити средства? Градска управа је стално истицала да су они све радили према правилима и законским процедурама, па су тако објаснили и чињеницу да неки медији који нису из Лесковца или се у њему не виде добију новац на конкурсу – пошто је закон одредио да не треба да постоји територијална дискриминација“, рекао је Вујачић.

Огроман број медија

„Лесковац има огроман број медија. Нигде нема више телевизија и интернет портала на тако малом подручју као што је наше, али су све редакције са веома малим бројем новинара, због чега не можемо баш увек да испратимо све области друштвеног живота. Зато се и (у истраживању) јавља резултат да људи верују информацијама, али да информација нема довољно“, рекла је учесница дебате Наташа Ђорђевић, главна и одговорна уредница Телевизије Лесковац.

Она је нагласила да Телевизија Лесковац, једини приватизовани медиј у Лесковцу који још увек постоји, наставља да ради без икаквог притиска од стране власника медија.

Представници Града указују на то да је тај проблем настао због неоспособљености локалних новинара да извештавају о одређеним темама. Они истичу да све раде на основну закона и правилника о расподели средстава

Јован Јовић, шеф Одсека за културу, спорт и информисање Града Лесковца, истакао је да је локална самоуправа свесна да 20 милиона динара, колико локална самоуправа издваја за пројектно суфинансирање медијских садржаја, представља мали износ.

„Ми медије не финансирамо у потпуности, стога је ово само подршка медијима да реализују најбоље пројекте који су у јавном интересу и за град и за локалну заједницу. Градска управа, која је надлежна за праћење конкурса, контролише спроведене активности. Ово је прва година да смо увели подношење кварталних извештаја (раније су постојали само годишњи, прим. нов.), управо да бисмо видели како се средства грађана троше. Тек када утврдимо да је то у реду, онда дозвољавамо следећу траншу средстава“, објашњава Јовић.

Јовић каже да није тачна тврдња појединих учесника истраживања Славко Ћурувија фондације да су суфинансирани и медији који не покривају град Лесковац. Он тврди да су подржане и поједине телевизије које нису на територији Лесковца, али да се њихове активности односе на информисање грађана овог града.

„Ми смо од 39 поднетих пријава по конкурсу, подржали 19. Нисмо ишли по принципу да дамо свима и да сви буду задовољни. Ово је управо податак који говори да то није тачно.“

На питање новинара Братислава Лекића у којој мери су поштовани пројекти и где је ту квалитет, Јовић објашњава да уколико медиј није испоштовао реализацију пројекта, онда он у наредном периоду неће бити подржан и да „чак постоји и законски период од две године“. О квалитету суфинансираних пројеката, односно медијских садржаја Јовић није говорио.

Томић: Средства по налогу градоначелника

Југослав Томић, власник Радија 016, нагласио је да је Управни суд по основу његове тужбе поништио решења Одељења за друштвене делатности и локални развој о додели средстава медијима за 2015. и 2016. годину, због низа пропуста.

„Управни суд је једино у Лесковцу за две године поништио два решења о додели средстава. Ми нећемо овде стати и врло брзо ћемо поништити и конкурс за 2017. годину, али, нажалост, Управни суд није у могућности да осим те пресуде било шта даље уради, па локална самоуправа то користи. Члановима комисије која одлучује о додели средстава градоначелник Горан Цветановић каже: ‘Југославу Томићу не смете да дате ни динара’. То су ми рекли чланови комисије. Средства добијају одређени људи по налогу градоначелника“, рекао је Томић, истичући да Радио 016 већ две године није добио средства од општине.

Одговарајући на то, Јовић је демантовао те тврдње и објаснио само да Управни суд није поништио решења, већ да су она враћена како би Одељење за друштвене делатности и локални развој извршило допуну.

„Поступак је тиме окончан, а што се тиче притиска на рад комисије, ја на то не могу да дам одговор. Знам да из Одељења за друштвене делатности нема притиска како на комисију, тако ни на новинаре“, констатовао је Јовић.

Главна и одговорна уредница Регионалне информативне агенције ЈУГпресс Љиљана Стојановић истакла је проблем који се све чешће намеће новинарима, а то је плаћање или неплаћање од стране локалне самоуправе ради праћења одређених активности.

„Медији који функционишу по чисто економским принципима не схватају да то што нису добили новац за праћење седнице Скупштине, не значи да они не треба да их прате. Постоји нешто што је просто обавеза за праћење, јер је то у јавном интересу и зато што медији постоје због тога. Ако преносе само оно за шта добијају новац, онда треба да извештавају само о својим пројектима. И носиоци локалних власти не схватају да новац није дат само да би се пратио градоначелник, већ због пројектних активности“, истиче она.

Страх медија да не буду одбијени на конкурсу

Братислав Стаменковић из организације ЦРТА нагласио је да су све ударне вести у вези са активностима градоначелника Горана Цветановића и да је притом занемарена вест да су запослени из локалне самоуправе своје радно време провели на митингу који је организовала власт.

„То је информација која ме интересује, јер ми плаћамо те људе који раде у локалним самоуправама“, нагласио је Стаменковић.

Додао је и да су медији у обавези да допусте и да опозиција искаже своје ставове.

„Састав, рад и транспарентност у раду конкурсних комисија које одлучују о додели средстава локалним медијима потребно је унапредити. Да ли је, на пример, добро то да конкурсна комисија само препоручује, а да Градско веће одлучује коме ће доделити средства?“ (Марко Вујачић, директор СЋФ)

„Медији из страха да идуће године не буду одбијени на медијском конкурсу иду само на догађаје које организује градоначелник, без обзира на то да ли су ти догађаји значајни за грађане, а с друге стране опозиција не може да дође до медија. Врло је озбиљна ствар начин контроле медија и начин контроле пуштања вести“, истакао је Стаменковић.

Учесник дебате Иван Грујић из Едукационог центра Лесковац предложио је да обавеза свих који су добили средства од Града буде да своје медијске садржаје објаве не само на свом порталу већ и на једном месту на интернет страници како би свима били доступни.

„На основу података који су мени доступни, ниједна локална самоуправа у Србији није радила евалуацију медијског садржаја, али врло је важно питање квалитета медијског садржаја, да ли је он у складу са јавним интересом. Мислим да локалне самоуправе немају капацитет да се тиме баве. То је посебно озбиљно и стручно питање које захтева ангажовање људи који раде тај посао, као и новац. Потребно је то решити системски, на нивоу државе.“

Дебати су присуствовали и поједини представници лесковачких политичких партија.

Оливера Јовић (Доста је било) нагласила је да жели медије у којима ће бити политичких емисија, као и непрекидних дебата и сучељавања мишљења:

„Нема дебата, ни политичких емисија, као да живимо у време Тита. Информација не сме да буде сведена на пројекат. Скоро 90 одсто становништва и не зна шта се дешава у локалној самоуправи.“

Небојша Цакић из СДС-а каже да владајућа гарнитура покушава да контролише медије путем пројектног финансирања и подсећа да већина локалних медија није извештавала о последњој седници Скупштине града, 8. децембра.

Ненад Здравковић, такође из СДС-а, напоменуо је да је Државна ревизорска институција у свом извештају за 2015. годину навела примедбе везане за доделу средстава локалним медијима, на шта је Јован Јовић из градске управе рекао да не располаже таквим информацијама.