Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
10. 05. 2010.
Моћ уместо истине
„Амерички слон“ о анализи закона у медијима
Мало је књига на српском језику које се баве анализом законодавне регулативе у области медија. Недавно објављена књига докторанта Факултета драмских уметности мр Мирослава Цолића под називом „Амерички слон“ (Институт за упоредно право), истражује управо ову област, а пре свега законодавни профил телевизије у Сједињеним Америчким Државама.
Књига самим насловом реферира на филмове Алена Кларка и Гаса Ван Сента, алудирајући на чињеницу да развијена западна друштва, а пре свега САД, не желе да се суоче са бројним правним, моралним и интелектуалним дерегулацијама у јавној сфери. Кроз преглед законодавних мера помоћу којих се дерегулација медијског простора у Америци остварује, аутор приказује како и зашто долази до злоупотребе медија, при чему посебан акценат ставља на контролу медија од стране корпорација које обликују америчку стварност. „Разумевање стварности се потискује у корист владања стварношћу, а љубав према истини уступа место вољи за моћ“, истиче Цолић, наводећи као примере водеће америчке телевизијске мреже (НБЦ, ЦБС, АБЦ и ФОЏ) које промовишу интересе државних и корпоративних структура, а да би их заштитиле, оне фабрикују информације и предочавају искривљену слику стварности.
Анализирајући актуелну америчку медијску сцену, аутор се дотиче проблема посртања и вредносног скретања правца ТВ кретања - од деонтолошке етике ка утилитаризму, показујући да у таквом друштву финансијски, утилитарни резон увек односи превагу над сваким другим хуманим, етичким или психолошким мотивом људског понашања, док све слободе бивају редуциране на пуку финансијску моћ и право јачег. Цолић корене овог феномена проналази у америчкој историји, напомињући да су такорећи у свим областима живота, првобитне дефиниције заједничког добра преиначаване и, доношењем одређених законских мера постепено сужаване на заштиту само одређених интереса (политике и капитала), а не заједничких интереса свих грађана Америке. Кључни моменат за разумевање овакве развојне парадигме, према аутору, био је тренутак када је текст из Декларације о независности (1776), који говори о правима свих људи на „живот, слободу и остварење среће“ у Уставу САД из 1789. године, промењен тако што је фраза о праву на „остварењу среће“ преиначена у право на „имовину“. Деценијама су институције система САД систематски радиле на томе да се у пракси, путем легислативних мера, реализује идеологија свођења појма среће на стицање и заштиту приватне имовине, односно на телеологију власништва.
За израду ове научне студије, аутор је користио текстове многобројних савремених америчких истраживача медија. За ову студију били су подстицајни кључни појмови и теоријски ставови мислилаца из нешто ранијих епоха, филозофа тзв. Франкфуртске школе мишљења - Теодора Адорна и Макса Хоркхајмера, као и америчког лингвисте, медијског аналитичара и активисте Ноама Чомског, те француског социолога културе Пјера Бурдијеа. Овако конципирана, књига „Амерички слон“ која предочава анализу и критичко сагледавање америчке медијско-телевизијске сфере, засигурно ће бити од користи свима који се професионално баве теоријом и праксом савремених медија масовних комуникација.
М. Вукадиновић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.