Вести
05. 11. 2017.
Проблем лажних вести на интернету
Лажне вести постоје од како постоји човечанство.
Мноштво онога што ми сматрамо за историјске чињенице су заправо лажне вести, односно нечија пропаганда. Лажне вести су постојале и за време доминације класичних медија (радио, тв, штампа). Интернет је превазишао класичне медије по брзини креирања и пласирања информација али исто тако и дезинформација. Услед брзине којом се креирају лажне вести, објављивање демантија је скоро постало бесмислено. Док се објави деманти на једну лажну вест у међувремену се пласира небројено сличних вести.
Интернет постепено постаје ратна зона лажних вести. Одређене сукобљене групације на интернету ратују лажним вестима.
Лажне вести су потпуно или делимично измишљене информације које се пласирају као истините. Најчешће у служби и креирања и пласирања оваквих дезинформација се користе друштвене мреже.
Поред друштвених мрежа у служби креирања лажних вести су и мањи интернет портали. Углавном су то или слабо читани сајтови или сајтови који су тек стартовали на интернету те измишљеним сензационалним вестима желе да привуку публику.
Посебна категорија су сатирични интернет портали као што су Њуз Нет, Zicer.org, Наша Патка, итд. којима је једина сврха измишљање и пласирање сатиричних измишљених вести. Међутим ови портали имају јасну назнаку да се баве писањем сатире.
На жалост савремено онлајн новинарство се у већини своди на копи-пејст новинарство. Стога већина интернет портала по садржају личе једни на друге. Вирални текстови и агенцијске вести које нађете на једном порталу наћи ћете и на свим осталима уз незнатну измену наслова и насловне фотографије.
Ова копи-пејст техника новинарства је добрим делом одговорна за брзо пласирање спинова и лажних вести. Без провере извора и истинитости информација, чему је склона готово већина домаћих онлајн медија, често се дешава да и сатиричне вести са Зицера или Њуз нета заврше на великим и утицајним онлајн медијима као сасвим релевантне и истините.
Мањи портали често намерно не наводе извор текста да би задржали интернет публику. Тиме заправо помажу пласирање лажних вести, поготово оних које су пренете са друштвеним мрежа и чија истинитост је упитна. Такође мањи портали повремено занимљив текст прераде и пласирају као свој. Тако да на тим мањим сајтовима који се боре за своје место под интернет небом заврше лажне или сатиричне вести, које се касније линкују са тих портала на друштвене мреже и када постану виралне, дешава се да их преносе велики и угледни онлајн портали. Сем тога и домаће агенције повремено у недостатку актуелних информација имају склоност да претраживањем друштвених мрежа креирају информације. Новинари великих и утицајних онлајн медија имају поверење у агенцијске вести те без проверавања истинитости информација преносе готово све што агенције пласирају.
Стога се више пута догодило да сатиричне вести са Њузнета или Зицера заврше у и агенцијским информацијама а преко њих и на утицајним онлајн порталима па чак и у штампаним угледним часописима.
Наслови као што су "Србин убио ајкулу убицу у Шарм ел Шеику", "Примљени први пацијенти у клинику за одвикавање од „лајкова", "Рус пао са 8. спрата, а онда је проговорио СРПСКИ!", само су неки од Зицерових и Њузнетовских наслова који су завршили у онлајн утицајним медијима као истинити.
Врхунац промашаја копи-пејст новинарства код нас је достигнут вешћу о наводном Трамповом извињењу Србима за бомбардовање, коју је пласирао сатирични сајт Зицер.орг. Ова фејк вест сем што се нашла на готово свим онлајн порталима, била је пренета и од појединих агенција и завршила на телевизијама са националном фреквенцијом као сасвим истинита вест. Један домаћи часопис је ту вест објавио као ауторски интервју са Доналдом Трампом уочи избора у Америци, тако да су и светски медији морали да се баве српском сатиром и фејк вестима.
Како се изборити са лажним вестима на интернету?
Пре свега је потребно додатно едуковање новинара. За онлајн информације које се преузимају са других портала мора се навести извор. Потребно је сваку вест, нарочито сензационалну, проверити, проверити пре свега њену истинитост. Извори морају да се проверавају више пута. Потребно је познавати интернет амбијент. Ово је веома значајно јер део домаћих новинара слабо познаје друштвене мреже и њихов начин функционисања, одакле долази највећи број лажних вести.
За садржаје пренете са друштвених мрежа је потребно навести да су са Фејсбука или Твитера, навести групу или страницу и ник нејм корисника од кога је преузета информација. Друштвене мреже јесу најбржи извор информација али су такође и најмање поуздан извор информација.
Када се преносе текстови који се позивају на неки страни извор, потребно је проверити да ли уопште постоје такве вести у страним медијима. Често се дешавало да домаћи портали објављују наводну вест из страних медија која заправо постоји само у домаћим медијима, као што је био случај са Трамповим извињењем.
Ретки су онлајн новинари који ће само на основу текста закључити да са том информацијом нешто није у реду. Зато је боље "три пута мерити" него лажном вешћу дискредитовати и себе и свој медиј.
Такође је битно јавно демаскирати оне појединце и портале који злонамерно пласирају лажне вести.
У сврху борбе против лажних вести Фејсбук је почео блокирати овакве вести. На Фејсу је немогуће бустовати лажну вест, сем ако се јасно на страници не наведе да је у питању сатирични сајт. Такође вести које корисници пријаве Фејсбук администрацији као лажне ова компанија брише са своје мреже и блокира линк те вести тако да се таква вест не може ни шеровати ни лајковати, једном речју уопште не може да се постави на Фејсбук.
Лични профили су за сад поштеђени ове цензуре и на њима је могуће пласирати лажне информације.
На Твитеру тренутно не постоји озбиљнији покушај да се цензуришу лажне вести те је ова друштвена мрежа у последње време преплављена фејк вестима.
Поред свих мера и цензура које предузимају поједине интернет платформе и компаније у борби против фејк вести, мало шта ће заиста довести до озбиљнијег смањења њихове појаве на интернету. Главна борба против лажних вести мора да се води на пољу едукације интернет корисника. На жалост, већина интернет корисника је лоше едукована и веома је склона прихватању сензационалистичких лажних вести.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.