Вести
30. 10. 2017.
Брисел забринут због ширења дезинформација о ЕУ на Балкану
Шефови дипломатија Европске уније на следећој седници, половином новембра, разматраће и предлоге за сузбијање ширења пропаганде и дезинформација о Унији којих, како се оцењује, посебно има у Србији и на читавом западном Балкану.
Као главни извор те пропаганде Брисел види Москву, због чега се сада планира јачање радне групе Стратком коју је Европска унија основала пре две године с циљем да разоткрива и сузбија неистине.
После економског у односима између Брисела и Москве на помолу је и медијски рат. Уплашене због ширења руске пропаганде, осам чланица ЕУ у писму упућеном високој представници за спољну политику и безбедност, тражи озбиљнију борбу против неистина које се о Бриселу пласирају, пре свега у земљама кандидатима за чланство.
"Ја сам директно питао, шта ви препознајете у Србији, где је ту оно што вас тишти и сматрате да пропаганда делује, до које мере, они су рекли, то се препознаје у изјавама званичника, и страних и домаћих, делимично и у штампи, али наравно за њих је најважније то како преко интернета иде тај проток информација и дезинформација", наводи Драган Благојевић, дописник агенције Бета из Брисела.
Страх од ширења дезинформација за новинара Политике Александра Апостоловског више говори о слабости Европске уније него о снази руске пропаганде машинерије. Зато га, каже, чуди план о јачању деловања радне групе Стратком.
"Мислим да то треба да раде мејнстрим медији, који су иначе изузетно моћни, и да се независним извештавањем пореде ставови и једних и других. Овако ми се чини да ЕУ долази у позицију да оснивањем радних тела, група од Владимира Путина прави супермена већим него што он то чак и јесте", наводи Александар Апостоловски, новинар листа Политика.
Апостоловски се пита и како би се, ако је извештавање проруских медија пропаганда, онда могао окарактерисати рад Страткома.
"Задатак Страткома није да врши контрапропаганду него је задатак Страткома да разоткрива ту лажну пропаганду и лажне инфомрације и податке, смишљено лажне и да каже, ево видите, то се ту ради", наводи Драган Благојевић.
Од тога шта се ради за Брисел је, сматра уредник портала Европски Западни Балкан, много спорније где се ради, јер око статуса појединих медија у Србији има доста спора.
"Искрен да будем, не верујем да је већина wеб портала, примера ради, који тренутно постоје, а који су проруски, патриотски или како год их назовемо, регистровани. То је заиста проблем, ја не знам ко то контролише у Србији, ко проверава њихов рад и да ли су регистровани као медији", каже Немања Тодоровић Штиплија, са портала Европски Западни Балкан.
Нимало благонаклоно ЕУ, објашњава Штиплија, не гледа ни на изјаве појединих српских званичника и заговарање сарадње с Русијом. Брисел тако није био одушевљен ни испоруком руских мигова, јер је, како је оцењено у тамошњим круговима, Путин старим авионима вешто купио јавно мњење у Србији, иако управо од ЕУ Београду стиже најзначајнија финансијска помоћ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.