Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
14. 04. 2010.
Експлозија нових медија
БЕОГРАД-Стручњаци за односе са јавношћу комуникацијске мреже Бурсон-Марстеллер су интервјуисали чак 115 искусних новинара и уредника широм Европе, Африке и на Блиском истоку (ЕМЕА), у 27 земаља, на тему стања медијске индустрије у тим земљама.
Циљ анкете био је да установи на који начин економска криза утиче на медије, али и какви су резултати дигиталне револуције, као и на који начин стручњаци из области односа са јавношћу и односа са медијима могу ефикасно да се адаптирају медијској сцени која се изразито брзо мења. Захваљујући ПР агенцији Чептер 4, представништву Бурсон-Марстеллер мреже за нашу земљу, обухватило је 10 новинара и медија из Србије.
Велики број одговора, чак 81 одсто испитаних, истиче важност смањења трошкова у редакцијама, које је примењено и директно утиче на њихов опстанак. Медијске организације широм ЕМЕА региона смањиле су број запослених у својим тимовима. Онима који су остали запослени није нимало лако, јер су и даље суочени са великим бројем проблема, од несигурности у вези са послом, примања и будућности, до увођења вишеплатформским садржаја, а мање уредничког простора за те садржаје и слично. Чак 88 одсто испитаних истиче повећану количину посла.
С друге стране, гледаоци, слушаоци и читаоци, као и већина оглашивача и спонзора, све више напуштају традиционалне медије, омамљени узбудљивошћу новијих формата, као и њиховом приступачношћу у условима кризе. Џереми Галбрајт, директор Бурсон-Марстеллер мреже за ЕМЕА регион, истиче да су резултати анкете показали да није дошло до промене у погледу захтева постављених пред новинаре и уреднике, односно да су есенцијална знања, умећа и најбоља пракса у односима са медијима исте као и пре, упркос трансформацији медијске индустрије, те да сада имају још већи значај.
Интервјуисани новинари слажу се да су се квалитет и стандарди њихове професије смањили, и то као неизбежан резултат мера штедње, али и као директан резултат експлозије нових медија. Ипак, анкета није показала концензус међу представницима медија око тога да ли је дигитална револуција позитивна или негативна промена. Највише њих се сложило око тога да су дигитални алати омогућили невероватан приступ информацијама „на само један клик“ (више од 40 одсто). А појачана конкуренција, као и тзв. депрофесионализација струке кроз грађанско новинарство, наведени су као озбиљни разлози за забринутост.
Момчило Каран
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.