Вести
11. 04. 2010.
Годишњица убиства Славка Ћурувије
Београд -- Новинарска удружења УНС и НУНС одржаће данас помен новинару Славку Ћурувији, убијеном пре 11 година у центру Београда. Извршиоци злочина и даље непознати.
НУНС је позвао све колеге и грађане да у недељу, у Светогорској 35, дођу на помен Ћурувији. Ово новинарско удружење подсетило је јавност да убице и налогодавци још нису пронађени и позвало државу да пронађе и процесуира одговорне за убиства Ћурувије, Даде Вујасиновић и Милана Пантића.
"У случају Ћурувије, којег је Државна безбедност пратила практично до самог убиства, нема сумње да је реч о државном злочину диригованом са самог врха пирамиде власти", навео је у саопштењу НУНС.
Скупштина НУНС упутила је јуче захтев да се случајеви убијених новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића нађу на једном месту, у Тужилаштву за организовани криминал.
И УНС у саопштењу подсећа да је прошло 11 година од убиства власника "Дневног телеграфа" и "Европљанина" и да истрага, упркос бројним и јавно датим обећањима, за сво ово време није дала резултате. То удружење ће , као и претходних година, позвати државне органе да испуне обећано и коначно открију ко стоји иза убиства Ћурувије.
11 година "тапкања у месту"
Београдска "Политика" подсећа да је према наводима из документа "Ћуран", извештаја о праћењу Славка Ћурувије на дан убиства од стране припадника Државне безбедности Србије, чија аутентичност никада није оспорена, његово надзирање почело је недељу дана пре ликвидације. Обављало га је 24 сата дневно 27 инспектора Деветог одељења Државне безбедности Србије (задуженог за технику, снимање, прислушкивање и тајно праћење) подељених у три смене. Наредбу за праћење Београдском центру ДБ-а, на чије је чело само неколико дана раније поставио Милана Радоњића, издао је начелник РДБ Србије Радомир Марковић.
Не знајући да су под пратњом, Славко Ћурувија и Бранка Прпа су тог дана у 13.53 сати изашли у шетњу из стана зграде у Улици Лоле Рибара (данашња Светогорска) број 35. У 16.25 часова, док су се Ћурувија и Прпа враћали кући после шетње Калемегданом и кратког ручка у "Коларцу", Небојши Соковићу, шефу смене Деветог одељења ЦРДБ-а Београд, стигло је наређење начелника центра Радоњића: "Одмах прекинути рад према објекту, скуп на окретници тролејбуса у Кнез Михаиловој и Каленић пијаци".
Податке из Извештаја о праћењу лица – радни назив Ћуран обелодањеног новембра 2000. године, а наводно састављеног по налогу Стевана Никчевића, тада заменика Милана Радоњића, потврдили су сви саслушани радници ДБ-а који су учествовали у праћењу Славка Ћурувије.
Шта се тачно десило између 16.25 и 16.40 часова, када су Ћурувију у хаустору зграде у којој је живео ликвидирала двојица убица мецима калибра 7,65 милиметара испаљених из "шкорпиона", до данас је званично остало неразјашњено.
Преткривични поступак поводом убиства познатог новинара започет је 2001. године, а током истраге своје исказе дало је више од 100 сведока. Неки од њих описали су да су непосредно пре убиства у Улици Лоле Рибара приметили службено возило ДБ-а, белог "голфа тројку". Како се касније испоставило, тог 11. априла 1999. године ово возило "дужио" је начелник Шестог одељења београдског центра тајне полиције (Одељење за припрему и техничку организацију) Ратко Ромић.
Његово као и присуство бившег радника ДБ-а Мирослава Микија Курака у близини места Ћурувијине ликвидације забележиле су и базне подстанице мобилне телефоније, јер су обојица ту користили своје мобилне телефоне. Против Ромића и Курака адвокати породице Ћурувија су поднели кривичну пријаву теретећи их да су били саизвршиоци убиства јер су на место злочина довезли непосредне Ћурувијине убице.
Децембра 2003. године, један од сведока упро је прстом у Луку Пејовића као човека који је пуцао у Славка Ћурувију. Пејовић, Никшићанин за кога се испоставило да је рођак Микија Курака, тада није могао да буде испитан јер је убијен три године раније, децембра 2000. године, само месец дана после појављивања извештаја "Ћуран".
Пејовић је наводно имао имао досије наркодилера у Црној Гори, а припадао је резервном саставу Јединице за специјалне операције. Ликвидиран је у Београду, на Топчидерском брду у Динарској улици број 12, испред куће у којој је становао, када је непознати нападач на њега испалио више од 20 метака из "калашњикова".
Ратко Ромић и Мирослав Курак ухапшени су за време полицијске акције "Сабља", али су своје исказе о убиству Ћурувије одбили да потврде на полиграфском тестирању. Они су данас на слободи. Ромић је чак успео да од државе наплати одштету због хапшења у "Сабљи", а Курак живи у Танзанији где се бави организовањем лова на афричку дивљач.
И бивши начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњић данас је слободан човек. Прошле године осуђен је на шест месеци затвора због незаконитог хапшења колеге Владимира Николића 1999. године, али није одслужио казну јер је предмет застарео. Мада се нашао и међу оптуженима за злочин на Ибарској магистрали и атентат на Вука Драшковића у Будви, ослобођен је уз образложење да за његову умешаност у ове злочине не постоје докази.
Бивши начелник РДБ Србије Радомир Марковић, правноснажно осуђен на 40 година затвора због злочина на Ибарској магистрали, могао је бити кључ решења овог случаја, али је такође одбио да се подвргне полиграфском испитивању поводом убиства Ћурувије. Марковићу је наиме нуђен статус сведока сарадника у случају Ћурувија, али је он ту понуду одбио наводно због страха за животе својих најближих.
Преузето са http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=11&nav_category=11&nav_id=423591
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.