Вести
26. 09. 2017.
Представљен мониторинг медија БИРОДИ
На РТС Вучића дупло више од премијерке
Анализе Бироа за друштвена истраживања показују да је председник Србије Александар Вучић најзаступљенија, “централна” личност у медијима и да се без обзира на промену функције његов медијски третман осамосталио у односу на делатност коју обавља.
Председник Србије Александар Вучић као најзаступљенија личност у медијском простору Србије највише времена је добио на телевизији Пинк 32,1, на телевизији Прва 9,9, на РТС 9,5, на Хепи телевизији 5,1, на (ТВ О2) Б92 пет, а најмање је био заступљен на телевизији Н1 са четири процента.
- Имамо идентично време представљања Владе и председник државе (премијерка 4.000 секунди), што доводи до питања да ли то одговара самом правилу новинарства. Мониторинг показује “Вучићоцентричност” с једне, а са друге стране постоји одређени диверзитет у неколико димензија. На РТС, јавном сервису којег грађани плаћају, Александар Вучић скоро дупло заступљенији него премијерка, нагласио је данас главни истраживач Бироа за друштвена истраживања Зоран Гавриловић истичући да је председник Вучић референтна мера у анализи медија.
Оно што је на дебати приликом представљања резултата истраживања у Медија центру представљено као проблем јесте заступљеност политичких партија, којег практично нема, а веома мали проценат заузимају прилози о друштвеним темама.
- Међу актерима постоји јака асиметричност, када погледате анализу видите да медији у својим емисијама фокус стављају на оно што ради државама и нешто мало друштво, док политичке странке нису заступљене што је лоше. Суштина је да медијски простор пролзаи без политичких партија, приметио је Гавриловић и додао да када би погледали централне емисије помислили бисте да не постоји вишепартијски систем, већ једнопартијски.
Нагласак је такође стављен на “феномен” телевизије Пинк која је у функцији Александра Вучића. За разлику од осталих медија где је заступљен десет одсто, на Пинку трећина времена је посвећана председнику Србије.
- Опозиција је на Пинку или негативно представљена или је нема. Најнегативније представљен политичар на Пинку је Саша Јанковић где је простор посвећен њему подељен на 195 негативних и 33 неутралне секунде, рекао је Гавриловић и додао да медији покушавају да покажу алтернативну слику стварности приказивањем цивилног друштва и аналитичара.
Велики проблем су такође извори из којих медији преузимају садржај, саопштења, страни медији и Тањуг. Према оцени БИРОДИ-а, веома мало постоји анализа и сами извори показуију да медији прате државу.
- Чињеница да значајан проценат догађаја који су анализирани јесу псеудо-догађаји и када то повежете са догађајима које прави власт ви имате материјал и тако се обавља пропаганда власти. Трећина прилога настала је као последица медијске иницијативе. Затвореност централних информативних емисија што показује податак од свега 6,8 посто емисија ван институција, дакле немате друштво у емисијама. Држава, институције и псеудо-догађаји су заступљени, а изостанак друштва када погледамо можемо да поставимо питање релевантности садржаја, јер се друштво као такво, нагласио је Гавриловић оцењујући да је овакав медијски положај странака укључујући и владајућу странку катастрофичан, постоји могућност за процес департизације.
Највише простора посматрано тематски припало је садржају у области привреде, економије, спољне и међународне политике и природних катастрофа, док је најмање простора остављено националном идентитету, интегритету институција, узбуњивача. Заступљеност теме поглавља евроинтеграција износи 0,0 одсто значи да није нимало заступљена.
- Друштвена структура медија значи какву нам слику друштва медији нуде и видимо да су Србија с једне и грађани у општем смислу са друге стране две групе које су се најчешће спомињале. То говори о неиздиференцираности у друштву и политици. Оно што је било изненађење причало се доста о радницима, медије су преварили радници у Фијату и Гоши, а лето је оно време у којем се најмање говори о егзистенцији, нагласио је истраживач БИРОДИ-ја Дражен Павлица критикујући да су медији били реактивни неистражујући о томе зашто је дошло до протеста и нису се истраживали како људи живе у тим околностима, не занима их како живе жене, незапослени, школарци и тиме једна патина или једна четвртина популације јје незаступљена у медијима.
Четвртину садржаја у медијима заокупљају привредне и економмске теме, као и спољна политика. Међутим она се актерски везује за деловање Александра Вучића показују анализе.
- Мера медијске географије Србије показује о којим топонимима се говори у дневницима. Мимо Србије се највише говори о Београду, четвртина прилога што су многи аналитичари сагласни да је превише Београда у прилозима, што је крајње непозељно. Источна Србија 1,3 процента, 37 прилога се бавило градодвима, варошицама и сеилма истоцне Србије, казао је Павлица примећујући да је источна Србија медијски ампутирана, и запитао се зашто би грађани одатле праћали поретплату као и војвођани чији је проценат заступљености такође мали.
Анализа медијског садржаја обавио је Биро за друштвена истраживања у период између 15. јула и до 12. августа 2017. године, а анализирани медији су РТС, Пинк, Хепи, Прва, Б92 (О2) и Н1.
Детаљније резултате можете погледати на сајту БИРОДИ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.