Вести
11. 09. 2017.
Три године након усвајања медијских закона држава се још није повукла из власништва Политике, Новости и Танјуга
Вељановски: Власт има намеру да задржи контролу над медијима
Држава се није у потпуности повукла из власништва медија ни после три године од доношења медијских закона (о јавном информисању и медијима, електронским медијима и о јавним медијским сервисима) који предвиђају приватизацију како штампаних тако и електронских гласила.
Најприсутнија држава остаје као сувласник у компанијама које издају штампане медије - листове Вечерње новости, Политика, Дневник из Новог Сада, и као једини власник (правно непостојеће) новинске агенције Танјуг.
Ситуација у локалним медијима је пак обрнута јер се држава на овом нивоу повукла из власништва скоро свих медија, што је на слободном тржишту довело до пропасти половине њих, док су они "срећнији" опстали захваљујући томе што су их купили кругови блиски властима.
Неуспешна приватизација медија, према оцени Радета Вељановског, медијског стручњака и професора ФПН-а, последица је недостатка политичке воље и спремности свих власти од 2000. године до данас да спроведу сопствене законе и повлачењем из медија остваре важан аспект демократије. Проблем државног власништва над медијима најизраженији је у уређивачкој политици тих медија, каже Вељановски за Данас.
- Приватизација медија је неопходна ради остваривања слободе говора, објективног информисања, али актуелна власт, иако се пре три године хвалила новим законима о медијима, показује јасну намеру да задржи контролу над медијима, а утицај политичких кругова на садржај је све већи, уместо да буде обрнуто, истиче Вељановски. Поред тога, као додатни проблем он види и концентрацију државног власништва у медијима, чиме су неравноправан положај доводе приватни медији.
- Парадоксално је и то што у развијеним земљама не постоји власништво државе у штампаним медијима док се у Србији држава управо ту највише концентрише. На тај начин одређене теме и појединци постају доминантни, објашњава овај стручњак.
Вељановски истиче и да постоји супротан проблем са приватизацијом медија на локалном нивоу. Она је у највећој мери завршена, али последично је половина медија угашена, што према његовом мишљењу власт користи као аргумент против приватизације.
- Неки медији нису могли да опстану, али зато што нису били спремни да прихвате рад у другачијем друштвено-економском систему, међутим то се користи као изговор да држава у појединим случајевима, као што је Тањуг, и даље помаже медијима. То је замена теза - закључује Вељановски. Он је уверен да су ти медији угашени јер није било пословног интереса за њих, међутим наглашава да су они који су приватизовани купљени не из пословног, већ из политичког интереса.
- Један број медија су купили људи блиски власти. Све говори у прилог томе да држава ове законе и приватизацију медија намерно и свесно није довршила због политичког интереса партикуларних група - истиче професор Вељановски.
Недавно се у јавности спекулисало да би држава могла да изађе из власничке структуре компаније Новости продајом целокупних акција са досадашњих 37 одсто удела у власништву компаније, међутим ово остаје једна од 24 спорне приватизације чија власничка трансформација није расветљена.
Иако је држава мањински власник, она над Новостима и даље доноси све одлуке о пословању. До тога је дошло када је Комисија за хартије од вредности јуна 2011. године одузела управљачка права од Милана Бека, који је 2010. године јавно потврдио да је он већински власник. Незванично, Беку су одузета права управљања јер није хтео да откупи државни удео у Новостима. Александар Вучић је августа 2012. обећао да ће случај Новости, али и Политике, која је у сличној ситуацији, бити решен за 15 дана. Формирана је и радна група од представника ресорних министарстава, али даље од тога се није одмакло.Након свих власничких трансформација, најнејаснија остаје власничка структура издавачких кућа иза листа Политика.
Као оснивач и издавач Политике наводи се Политика новине и магазини д.о.о. чији је власник 50 одсто Еаст медиа гроуп из Русије, док друга половина припада акционарском друштву Политика. Није познато ко су сви акционари, али зна се да држава има већински удео у власништву. А након што је Политика АД крајем прошле године поднела предлог за покретање стечајног поступка над самом собом, то друштво је као решење за дугове које не може да исплати предложило - поново државу.
Њихова идеја је да повериоци, од којих су већина државне институције, прихвате акције уместо новца, чиме би држава која је већ сада већински власник Политике АД постала још већи.У оквиру плана за приватизацију медија нашла се и државна новинска агенција - јавно предузеће Танјуг. Међутим након неуспешне приватизације, а по сили закона, Влада Србије угасила је Танјуг, али само на папиру.
Танјуг је и даље уписан у Агенцији за привредне регистре као активно друштво, није обуставио делатност, а са тим ни све погодности које је као званично гласило државе по ранијим законима имао. Иако је Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, у више наврата најављивао "решавање правног статуса" Танјуга који је карактерисао као "дискутабилан", са тим предлогом до сада није јавно иступио.
Медијска удружења су пак указивала да у статусу Танјуга нема ничег "дискутабилног" и да све што би држава требало да уради јесте да поштује законе и новинску агенцију Танјуг избрише из Регистра медија, а Јавно предузеће Тањуг, као издавача медија, укине или му промени делатност.
Коментари (1)
Остави коментар11.09.
2017.
diplomirani politikolog - novinar bez zaposlenja
Šta reći, komentare profesora Veljanovskog, ja nemam energiju da čitam.... jer..... sećam ga se kao ostrašćenog zagovarača privatizacije medija po svaku cenu....e, moj profesore Veljanovski, tako ste jurcali Srbijom da date doprinos privatizaciji, koja je promašena sto posto. Da li se sećate sa koliko strasti i energije ste paradirali Srbijom i u nastupima na lokalnim medijima glumili neku veličinu, znate li šta znači reč gnar. E, ja je koristim kada ste vi u pitanju.
Одговори