Вести

28. 07. 2017.

Извор: www.istinomer.rs

Агенција за борбу против корупције: Прича о Јупитеру и воловима

Брзометним избором кандидата власти и игнорисањем свих осталих предлога који им нису по вољи, владајућа већина преко скупштинског Одбора за правосуђе и Скупштине Србије потпуно је обесмислила рад – по закону независног и самосталног тела – Агенције за борбу против корупције и њеног Одбора.

Порука је једноставна: гласамо за оне који нам одговарају, а игнорисањем других кандидата у овом разнородном телу де фацто поништавамо постојање „непоћудних“ чланова Одбора. Као резултат, тело које треба да надзире власт, у потпуности бива састављено од људи који су по вољи те исте власти.

Има она латинска „што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу“. Понашање скупштинског Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу и Скупштине Србије према различитим кандидатима за члана Одбора Агенције за борбу против корупције (АБПК) даје нам за право да парафразирамо ову пословицу, па да кажемо – што је дозвољено власти, није дозвољено ником другом.

Примера је много, али поћи ћемо од последњег – 20. јула Скупштина је гласала, између осталог, и о пет кандидата за члана Одбора АБПК, са чијим се избором сагласио скупштински Одбор за правосуђе и проследио их даље у парламент. Један од тих кандидата био је и заједнички избор УНС-а и НУНС-а, Живојин Ракочевић – којег су ова два новинарска удружења, након више од две године неслагања, коначно предложили Одбору за правосуђе у августу 2015.

Маја Гојковић је звонила својим звонцем више пута тог дана, потичући скупштинску већину да гласа, па су тако 20. јула изабрана четири члана Одбора АБПК и сва три члана Фискалног савета, али, када је на ред дошао избор Живојина Ракочевића, Маја Гојковић није притиснула звонце, скупштинска већина није добила команду за гласање па стога уопште и није гласала, па је заједнички кандидат УНС-а и НУНС-а добио свега 15 гласова „за“ – далеко од потребних 126.

Тако се, након скоро двогодишње епопеје, завршила кандидатура Живојина Ракочевића. Нешто раније, 6. јула, скупштински Одбор за правосуђе је на потпуно бизаран начин завршио двоипогодишњу епопеју кандидатуре Виде Петровић Шкеро. Њу су, исто за место члана Одбора АБПК, предложили на пролеће 2015. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић и Заштитник грађана Саша Јанковић.

У истом периоду док је Одбор за правосуђе игнорисао кандидатуре Ракочевића и Шкеро, показао је и завидну спремност да „власт оком, Одбор скоком“ реагује на предлоге власти.

На пролеће 2015, скупштинском Одбору за правосуђе и, потом, Скупштини Србије, било је потребно мање од месец дана да усвоје кандидата Владе за члана у Одбор АБПК.

У децембру 2016, док кандидатура Ракочевића чека да уђе у Парламент, а кандидатура Виде Петровић Шкеро још није ни узета у разматрање, у Одбор Агенције, независног и самосталног тела, брзометно улази Даница Маринковић.

„Што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу“, па Маринковић – иначе сведок одбране Слободана Милошевића у Хагу и судија у пензији – бива изабрана за члана Одбора АБПК у цигло недељу дана. Најпре је Одбор за правосуђе 22. децембра 2016. послао Скупштини „своју“ листу са два имена (Даница Маринковић, предлог СНС и Миодраг Скулић, предлог СРС), а Скупштина је са те листе 27. децембра изгласала Даницу Маринковић, упркос апелима невладиних организација да то не чине.

Напокон, 6. јула 2017, Одбор Скупштине Србије за правосуђе одлучио је да врати председнику Србије, као и Заштитнику грађана и Поверенику за информације од јавног значаја предлоге за кандидате за чланове Одбора Агенције за борбу против корупције, „јер су их поднели бивши председник Србије Томислав Николић и Саша Јанковић који више не обавља функцију заштитника грађана“.

Узалуд су против одлуке скупштинског Одбора да „врати“ кандидате Повереника и Омбудсмана, односно председника Србије протестовали и Родољуб Шабић, и тадашњи вршилац дужности Заштитника грађана Милош Јанковић. Узалуд је Шабић позивао скупштински Одбор да поступа по закону – јер нема права да повлачи предлоге, већ само да даје мишљење о конкретном кандидату – узалуд је реаговала и „Транспарентност Србија“ наводећи да предлози за чланове Одбора АБПК нису били лични предлози Саше Јанковића и Томислава Николића, већ предлози државних институција.

Председник Александар Вучић је спремно реаговао, и већ сутрадан, дан након што је Одбор за правосуђе „вратио“ кандидата старог председника Србије, нови председник Србије је послао нови предлог скупштинском Одбору – кандидата Милоша Станковића, професора Правног факултета у Београду.

Тај 7. јул био је петак. У понедељак, 10. јула, Одбор за правосуђе је „оком, скоком“ прихватио предлог Александра Вучића, а Маја Гојковић је 20. јула спремно зазвонила на помен Милоша Станковића, те је овај већином гласова посланика изабран за члана Одбора АБПК – све за мање од две недеље.

На овај начин је скупштински Одбор за правосуђе – а шта тек рећи о самој Скупштини – јасно показао опредељеност већине да спремно усвоји и уважи све што долази са позиција власти, и да исто тако спремно одбије, одуговлачи, завлачи и развлачи све што не долази са позиција власти.

Одбор за правосуђе је одговоран и што је рад Агенције за борбу против корупције малтене потпуно блокиран у последњих неколико месеци, с обзиром да је Одбор АБПК уместо законом предвиђених девет, од априла до краја јула 2017. имао свега два члана, а АБПК није имала свог директора од децембра 2016. – и нема га још увек.

„А ШТА СТЕ ВИ РАДИЛИ ЦРНЦИМА?“: „Посланици стварно имају право да неког изаберу или не изаберу. Међутим, то, правно посматрано, открива проблем у систему“, каже за „Истиномер“ Златко Минић из организације „Транспарентност Србија“. „Дух закона о Агенцији је такав да Одбор Агенције треба да буде разноврсног састава, различитих предлагача, да би се на тај начин обезбедила заступљеност различитих друштвених група и омогућила њихова независност, односно, да нико нема могућност контроле над целим одбором, нарочито политика и власт. Међутим, на овај начин се то обесмишљава, јер се омогућава да политичке партије, или влада, или власт једноставно изаберу своје кандидате. Ту постоји кандидат председника, кандидат владе, кандидат Административног одбора Скупштине, и уколико су сигурни да ће неко од других кандидата бити условно речено на њиховој линији, онда на тај начин контролишу Одбор – изаберу директора који ће им одговарати, и тако се потпуно обесмишљава и убија незавсиност Агенције“, каже Минић.

Славиша Лекић, председник НУНС-а каже за „Истиномер“ да је демонстрација моћи владајуће странке разлог због чега није изабран кандидат новинарских удружења. „На директно питање колега из УНС Александру Мартиновићу – зашто владајућа већина није гласала за Ракочевића који је десет месеци раније имао подршку надлежног скупштинског Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, стигао је занимљиво експлицитан одговор: ’А зашто ваше удружење није реаговало на умрлицу за Председником Републике, живим човеком, и на насловну страницу НИН у којој се Србија пореди са Аушвицом?’“, каже Лекић.

„Сигурно г. Мартиновић зна да једно са другим не сме имати везе, да би то представљало покушај уцене УНС-а, највеће новинарске организације, чији је Ракочевић члан Управе“, каже за „Истиномер“ Драгана Бјелица из УНС-а. „Власт није могла добити бољег кандидата за Агенцију за борбу против корупције од Живојина Ракочевића. Чини се да су новинарска удружења овог пута боље од власти препознала насушну потребу домаћих институција за честитим, образованим, а по томе и јавно препознатљивим личностима“, каже Бјелица, подсећајући да „годинама, супротно закону, нема представника новинарских удружења у антикорупцијском српском телу, што би требало да забрине власт“, као и да ће Живојин Ракочевић поново бити кандидат УНС-а за то место.

„Знате шта, да је НУНС предложио Владимира Ђукановића или Драгана Ј. Вучићевића, ’наш’ кандидат не би прошао, такво је расположење власти према НУНС-у!“, каже Лекић. „Хоћу да кажем: овде није споран Живојин Ракочевић, већ они који су га кандидовали. Сигуран сам да му подршка од стране НУНС-а није много помогла, напротив, мада сам све више уверен да не би прошао и да је био само кандидат УНС-а: уколико не делите унисоно мишљење са СНС-ом, ваше се неистомишљеништво третира као непријатељство. Нема разлога да удружења одустану од свог кандидата: кога год да предложе, док Вучићевим извршиоцима у Скупштини не дојаве другачије, исто ће проћи“, категоричан је председник НУНС-а.

СЛУЧАЈ ШКЕРО – ПАРАДИГМА БЕЗОБРАЗЛУКА И БАХАТОСТИ: За кандидатуру поменуте Виде Петровић Шкеро може да се каже да је прошла праву голготу у последње две године. Најпре, било је потребно два и по месеца да на дневни ред Одбора за правосуђе уопште дође овај предлог Омбудсмана и Повереника – само да би председник Одбора за правосуђе Петар Петровић из Јединствене Србије и посланик СНС-а Владимир Ђукановић тада рекли да су чули да је АБПК водила поступак против Шкеро због непријављивања имовине, и да би због тога она била „недостојна“ да буде члан Одбора АБПК.

Шкеро јесте добила меру упозорења, али не за непријављивање имовине, већ за закашњење, а тадашња директорка АБПК Татјана Бабић је јавно саопштила да мера упозорења није препрека за избор на јавну функцију. Но, посланик Ђукановић је на наредној седници Одбора, у јулу 2015, тражио још времена да размотри овај предлог, и након тога – о овом предлогу се више није расправљало. На овај начин, владајућа већина није одбила предлог, чиме би омогућила да Повереник и Омбудсман евентуално кандидују неког новог, већ је игнорисањем једноставно „угасила“ место једног члана Одбора АБПК.

О Види Петровић Шкеро није се расправљало чак ни на седници Одбора у септембру 2016, када је Одбор већином гласова подржао предлог УНС-а и НУНС-а, да члан Одбора АБПК постане Живојин Ракочевић, и упутио га Народној скупштини на одлучивање (више од годину дана након што је овај предлог стигао у скупштински Одбор). Дан након што је Одбор подржао предлог новинарских удружења, председник Одбора Петар Петровић, „из ведра неба“, изјавио је да ће Повереник и Омбудсман морати да поново поднесу свој предлог, „јер је ово нови скупштински сазив“. Подсетимо, након ванредних избора у априлу 2016, упркос томе што је имао јасну већину у Парламенту, Александар Вучић је тек у августу оформио нову Владу Србије.

Председник Одбора Петар Петровић није тада желео да се упушта у објашњавање своје вратоломне логике, и да проба да појасни како то да је за Повереника и Омбудсмана „ово нови скупштински сазив“, па морају поново да поднесу предлог, а за новинарска удружења то није „нови скупштински сазив“, јер је Одбор за правосуђе управо подржао предлог УНС-а и НУНС-а. Тај предлог Одбора, као што смо видели, неће доћи на ред у Скупштини све до друге половине јула 2017, када ће бити одбијен.

Шта се збива даље? Омбудсман и Повереник не понављају свој предлог, и не предлажу поново Виду Петровић Шкеро, а Одбор за правосуђе прелази преко „сматрања“ председника одбора Петра Петровића и на седници 13. јуна – којом председава управо Петровић – напокон шаље у Скупштину предлог да Вида Петровић Шкеро буде изабрана за члана Одбора АБПК. Двадесет дана касније, скупштински Одбор за правосуђе – којим опет председава Петар Петровић – поново показује завидну доследност и доноси (у закону неутемељену) одлуку да „повуче“ заједнички предлог Омбудсмана и Повереника из 2015, као и предлог Томислава Николића из фебруара 2017.

„Лично, верујем да је ово сада покушај да се до краја преузме потпуна политичка контрола над Агенцијом“, каже Златко Минић. „Ако је власт сигурна да је обезбедила већину у Одбору, да ли је могуће да им сметају двоје људи који би само могли да мало дижу буку, а не би могли ништа да промене? Јер, ја други разлог за неизбор Виде Петровић Шкеро и Живојина Ракочевића не видим. А како власт замишља однос према независним телима, то најбоље илуструје изјава посланика Ђукановића, која није дата у његовој емисији, него у холу скупштине, на месту одакле се посланици званично обраћају новинарима – где је он причао о томе шта СНС очекује од новог омбудсмана. Нико други из власти није рекао, не, то је лично мишљење Ђукановића, то није став посланика СНС-а  То показује како владајућа партија замишља однос са независним телима, па и према Агенцији за борбу против корупције“, закључује Минић.

Закон о Агенцији за борбу против корупције

По Закону о АБПК, одбор Агенције има девет чланова. Чланове Одбора Агенције бира Народна скупштина на предлог:

1) Административног одбора Народне скупштине; 2) председника Републике; 3) Владе; 4) Врховног касационог суда; 5) Државне ревизорске институције; 6) Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја, путем заједничког договора; 7) Социјално-економског савета; 8) Адвокатске коморе Србије; 9) удружења новинара у Републици Србији, путем заједничког договора. Мандат члана Одбора Агенције траје четири године, а исто лице може да буде изабрано за члана Одбора Агенције највише два пута.