Вести

27. 07. 2017.

Аутор: Милорад Милојевић Извор: www.media.ba

Новинари без плата и здравственог осигурања

Многи јавни медији дугују плате и доприносе својим радницима који су присиљени на пријетње и штрајкове, од јавног сервиса до локалних медија.

Јавни медији у Босни и Херцеговини све чешће грцају у финансијским проблемима што се највише види кроз дуговања за порезе и доприносе, али и неријетка кашњења у исплати плата. У БиХ заједно са јавним РТВ системом функционише око 80 јавних медија. Тешко је дати процјену да ли су у лошијој позицији локални медији који зависе од општинских и градских буџета или, пак, јавни ентитетски и државни емитер чији је основни извор прихода РТВ такса.

Три главна јавна емитера су са једне стране у повлаштенијем положају због обавезе прикупљања РТВ таксе, али неуређен начин на који се то ради, политичка препуцавања и утицаји, претјерано запошљавање, а понегдје и расипничко понашање, довели су и емитере у тежак положај.

Јануар ове године обиљежио је протест упозорења у згради РТВ дома у Сарајеву када су чланови синдиката Радио телевизије Босне и Херцеговине тражили да држава коначно усвоји рјешење којим би се обезбиједила стабилно финансирање БХРТ-а, а радницима боље услови за рад.

Предсједник Самосталног синдиката радника у БХРТ-у, Дамир Смитал, каже како посљедњи доступни подаци говоре да је БХРТ дужан око седам милиона марака за неуплаћене порезе и доприносе за пензионо и здравствено осигурање.

“Радницима задње што је исплаћено је нето плата за мај ове године. Нису уплаћени кредити од те плате, радници не могу овјерити књижицу и сада је већ ситуација, мало чак и више од катастрофалне. Тренутно и нема назнака када бисмо могли очекивати неки новац а поготово уплату кредита. Очекујемо од менаџмента и Управног одбора неке преговоре о којима су говорили и раније, Видјећемо хоће ли се у наредним данима ишта десити. Ми сматрамо да БХРТ треба једно озбиљно реструктурирање, нову систематизацију и нову организацију. Превасходно се мора ријешити проблем финансирања како би се то могло отпочети радити”, рекао је Смитал, посебно критикујући Паралемент БиХ који до сада није урадио ништа по питању финансирања БХРТ-а.

“Парламентарци не раде свој посао за који су плаћени. Ми смо тражили посебне сједнице у оба дома у вези са овом темом измјене закона. Понудили смо и наше виђење измјена закона који би регулисао наплату РТВ таксе, односно стабилно финансирање БХРТ-а, и то још увијек није дошло на дневни ред”.

Кашњење плата и неовјерене књижице

Милионска дуговања су видљива и на Радио Телевизији Републике Српске. У Пореској управи РС су нам, одговарајући на наш упит, саопштили да је дуг РТРС-а за порезе и доприносе до 1. јуна ове године достигао 5,8 милиона марака. У јавност су из те медијске куће допирале и информације да запослени не могу овјерити здравствене књижице, те да су смањени и хонорари.

Из Синдикалне организације РТРС-а смо само добили кратку информацију да се књижице тренутно могу овјерити и да нема кашњења у исплати плата. Ни од синдиката, а ни од Управе РТРС-а нисмо успјели сазнати да ли се тренутно уплаћују доприноси, да ли је измирено ишта од доспјелих дуговања, нити због чега се та медијска кућа нашла у милионским губицима. И у овом случају се показало да је јако тешко добити било какву информацију о пословању РТРС-а.

Предсједник Синдиката медија и графичке дјелатности РС Никола Шобат мишљења је да је ипак посебно тешка ситуација у јавним медијима у локалним срединама. Буквално опстанак тих медија зависи од грантова које општине или градови издвајају за њихов рад.

“Најкритичнији су локални, мали медији. То су вам радио станице или неке мале локалне телевизије, а у неким мјестима имате и неке локалне новине које финансира општина у којој дјелују. Све је то на ивици што се тиче функционисања, али, барем ови што су чланови нашег синиката плате за сада уплаћују прилично редовно. Негдје то касни мјесец или два али се исплаћује. Проблем је ту што неке општине можда имају и више обавеза него што могу исфинансирати и општински трезори су мало другачији од ових кантоналних или ентитетских. Понегдје и од политике зависи обим финансирања. Када нека странка дође на власт, она именује свог представника за директора локалног медија“, каже Шобат.

Неисплаћене плате и тежак положај локалних медија

Радници РТВ Бихаћ у априлу ове године су започели двомјесечни штрајк упозорења пред генерални штрајк борећи се за своје плате и доприносе. У јуну је синдикат постигао договор са менаџементом према којем се послодавац обавезао на редовну мјесечну исплату личних доходака и топлих оброка, те исплату барем једног од пет заосталих личних доходака до дана 31.12.2017. године. Предвиђено је такође да се у року од 30 дана изради план санације осталих потраживања радника. У потписаном споразуму је наведено да ће кршење било које од наведених ставки споразума значити аутоматско одмрзавање штрајка упозорења и припреме за генерални штрајк.

Предсједник Синдикална подружнице ЈП "РТВ БИХАЋ", Мирсад Зулић, сматра да је велики проблем за ту медијску кућу представља то што градске власти Бихаћа не уплаћују обећана средства за функционисање РТВ Бихаћ.

“Запослени су у 2017. годину већ ушли са четири неисплаћене плате. Ове године смо тражили да се из градског буџета за потребе РТВ Бихаћ планира 420 хиљада марака. И то су смањили за 20 посто, а при томе нису исплатили ни све планирано у прошлој години. То што се ускраћују финансије, могло би се протумачити и као вид политичког притиска на слободу медија, мада ја лично нисам примијетио постојање притиска”, наводи Зулић. Зулић је мишљења да је начин финансирања локалних медија погрешно постављен, због чега многи мали јавни медији долазе у тешку ситуацију.

“На примјер у Хрватској, Радио Осијек, Радио Карловац, Радио Ријека, они сви припадају Хрватској радио телевизији. ХРТ наплаћује претплату и дио средстава иде и локалним медијима. Не знам да ли се то тако данас и у Европи примјењује, али то је један уређен систем. А код нас је проблем јер су локални медији остали на локалном нивоу. Разлози су очигледни. То је политичка одлука била, онда они који побиједе на изборима, именују директора, надзорни одбор, именују скупштину, директор именује онда и уредника… А када је у питању суфинансирање или финасирање медија, ми спадамо у ‘грант’ у полупрофитне, профитне организације, како су они то накарадно дефинисали. Углавном њима тамо пише суфинансирање, а наше књиговодство то књижи као плате. И они се са тим ‘суфинансирањем’ ограђују онда како њима одговара, тако да се ми налазимо у некаквом сивом подручју, склоном манипулацијама”, каже Зулић.

РТВ у стечају

Радио телевизија Источно Сарајево тренутно је у стечају. Само дуг за доприносе износи скоро миллион и четристо хиљада марака. Александар Костовић је био директор РТВ ИС у од 2011. до 2013. године. Из његовог искуства каже да је велики проблем и у самим локалним заједницама које помало мегаломаски приступе у формирању медија који касније не могу да исфинансирају. Такав је, каже, случај био и са РТВ ИС.

“Сви ти локални медији су замишљени тако како јесу и увијек буде вишка људи у њима. Није било квалитетне пројекције о томе колико треба људи, какав програм треба да се произведе и колико то кошта. Један дио би и из маркетинга требао да се покрије. То је такво подручје да ти не можеш то маркетингом покрити. И сам Радио Источно Сарајево је већ имао дубиозу прије него што је основана и телевизија. А телевизија је основана на начин ‘хоћемол’ је правит, хоћемо, кол’ко пара, тол’ко’, није било плана никаквог. Ми смо из буџета Источног Сарајева добијали 300 хиљада марака за рад РТВ ИС, и стварно је то било редовно, али није било ни изблиза довољно за рад радија и телевизије”, прича Костовић.

Цијена за финансијску стабилност

Но и у црним причама ваља истаћи и један позитивни примјер. Радио телевизија Тузланског кантона је прије тек нешто више од годину дана била у јако тешкој ситуацији са више од 2,5 милиона марака разних дуговања. Двије године радницима нису били уплаћивани ни доприноси. Данас се плате и доприноси уплаћују редовно, а дуг је умањен за више од миллион марака. Сами радници хвале директора Алмира Мулабећировића који је у потпуном договору са њима, уз домаћинско пословање успио поправити ситуацију у РТВ ТК.

“Када сам ја дошао на позицију директора прије нешто више од годину дана, добио сам добру подршку од Владе ТК. Мојим доласком и грант за РТВ је нешто повећан и он би у 2017. години требао да износи милион и 800 хиљада марака. И била је једна тешка ситуација која је била као и у осталим медијима до тог момента. Гомилали су се дугови. Ја сам дошао из саме фирме. Ту сам већ двадесет година, тачно сам познавао проблеме и тачно знао шта треба урадити. Чак сам био и у синдикату, једно вријеме и на челу синдиката. Некако смо се реорганизовали, добили смо и помоћ из буџета која није била безначајна. Са друге стране, сви заједно смо кренули да ‘спасавамо’ кућу. Имао сам подршку свих радника и ми смо риједак случај у јавном сектору гдје смо имали и смањење плата. То је био први потез да бисмо могли опстати уопште, да бисмо могли испунити те доприносе и плаћати дугове. Буквално смо од мјесеца до мјесеца рачунали колику плату можемо да исплатимо. Сада су се плате вратиле опет на нормални ниво. Ситуација није сјајна, али смо на добром путу да отплатимо дугове и изађемо на зелену грану”, наводи Мулабећировић.

Он сматра да генерално проблем у функционисању јавних медија представља управо недомаћински однос. “Оно што је довело РТВ ТК до тог стања је било можда у једном моменту прекомјерно запошљавање. Није се водило рачуна о томе. Једноставно су се доводили људи, под различитим притисцима политичким и свакаквим. Некако су људи успијевали да уђу и да се запосле на неодређено вријеме, и онда ви не можете са тим буџетом поднијети тај број људи”.

С обзиром на подршку власти Тузланског кантона и познајући начин функционисања медија у БиХ, питали смо колика је цијена финансијске стабилности РТВ ТК односно колики је политички утицај кантоналне власти на тај медиј.

„Тешко је то одговорити, знате ви како стоје ствари са јавним медијима. Морам рећи да увијек постоји одређен дио који је нормалан, ма колико то можда звучи да није нормално, али ништа више него што је то било прије. Ни више ни мање», каже Мулабеговић.

„Ми нисмо врста куће у којој ћете видјети неко, да тако кажем, пристрасно, нападачко новинарство, као што често видите у нашим медијима и јавним, морам рећи, гдје се нападају институције, појединци, ми се апсолутно таквим стварима не бавимо. То можете и провјерити овдје гдје се РТВ ТК гледа. Значи ми се више бавимо информативним, без пуно коментара, без пуно додатних неких информација, без пуно некаквих спомињања и спинова итд. Ми као медиј чији је кантон оснивач, ми највише пратимо рад свих кантоналних органа од инспекције до владе и скупштине. То је доминантно у нашем програму, али такве ствари су свакако нама и прописане дозволом од РАК-а да ми 40 посто нашег програма морамо имати информативу“.

Наведени јавни медији само су неки од примјера оних који се суочавају са финансијским тешкоћама, иако је њихово финансирање осигурано из јавних буџета оснивача, било да је то општина или кантон.

Истина је и да на медије, између осталог и јавне, у БиХ годишње буду потрошене десетине милиона марака из буџета директно или за оглашавање. Јавни медији са друге стране исто тако и нису толико транспарентни у трошењу јавног новца о чему свједочи и чињеница да мали број њих уопште објави било какве извјештаје у пословању.

Када се у обзир узму и све тежа финансијска ситуација у држави а поготово у локалним заједницама, те константна тежња да се медији политички контролишу или да преко медија траје борба за политичке интересе, онда се добије један зачарани круг у коме највећу цијену плаћају јавни медији, заправо слобода њиховог рада и право на достојну плату и уплаћене доприносе.