Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
19. 03. 2010.
Штампају само губитке
Куповином десетина штампаних медија у региону последње две деценије, намера немачког концерна ВАЦ је, очигледно, монопол на медијском тржишту југоисточне Европе.
Уложили су стотине милиона евра у акције новина у Хрватској, Србији, Румунији, Бугарској, Македонији, Црној Гори...На њиховој интернет-презентацији пише да поседују 30 дневних и већи број периодичних штампаних издања.
На српском тржишту присутни су од краја 2001. године, када су се, са улогом од 50 одсто, са „Политиком АД“ договорили, а марта 2002. године и основали заједничко предузеће „Политика новине и магазини“. У ново предузеће пренета су сва издања, део имовине, штампарска опрема, службе експедиције и продаје. Касније су мали акционари тражили преиспитивање овог пословног аранжмана, који је, према њиховом мишљењу, начињен на штету „Политике“.
Ревијална издања, која су деценијама била уз лист „Политика“ - преточена су у власништво „Политике АД“, која чува и штампарију.Не улазећи у аранжмане и пословање конкурентског и веома цењеног листа, са 106 година трајања, један закључак морамо извући: дуговања „Политике“ према ВАЦ-у су сада између 15 и 20 милиона евра. Недавно су била и знатно већа. Како су настала - знају они који су водили кућу. А зна се и да је немачки партнер пре две године, нудио да, уместо дуга, добије акције и буде већински власник једног од најстаријих и најпрестижнијих наших дневника.И други податак: тираж овог листа данас је најслабији у неколико последњих деценија и спустио је „Политику“ на шесту позицију међу дневницима у Србији!
Због дуга Комерцијалној банци, „Политика“ је прошле године остала без зграде у Македонској улици. Дуг на име неплаћених рата кредита износио је 37 милиона евра.Угашена је „Политика експрес“ 2004. године, а престала су да излазе још три магазина ове новинске куће. Део запослених остао је без посла, па су уз отпремнине, отпуштени из компаније.
Децембра 2003. године купили су и акције новосадског „Дневника“ и тако постали власници 55 одсто капитала „Дневника Војводина прес“. Шест година после приватизације, још нису испунили већину уговорних обавеза.
- Тек у октобру прошле године, када је притисак радника „Дневника холдинг“, иначе власника само 45 одсто акција „Дневника Војводина прес“ који издаје лист „Дневник“, постао неподношљив, дошли смо до уговора који је са Немцима потписан - рекла је „Новостима“ Ана Томанова-Маканова, потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за информације.
- Он врви од непрецизности и недоречености и, нажалост, ВАЦ-у оставља могућност да готово све тумачи како му одговара.Упркос томе, неке од обавеза Немаца су, наставља она, ипак јасно дефинисане, али нису и испуњене. Међу њима су најважније три: уступање једне савремене штампарске машине вредне четири милиона евра, изградња потпуно нове штампарије и, најзад, инвестирање три милиона евра у социјални програм.- Од те три обавезе само је трећа испуњена и то половично. ВАЦ је, наиме, за социјални програм за цео „Дневник холдинг“ исплатио милион и по евра - каже Томанова-Маканова.
- С обзиром на то да од ВАЦ-а очекујемо предлоге за наставак сарадње, до наредне недеље не могу да дам никакву изјаву о нашим међусобним односима - рекла је јуче „Новостима“ в. д. директора „Дневника холдинг“ Јасмина Машуловић.„Дневник холдинг“ и ВАЦ су сувласници „Дневника Војводина прес“ који издаје лист „Дневник“. Немачка страна у том предузећу има 55, а српска 45 одсто капитала.Лоши међусобни односи кулминирали су прошле године, оптужбама „Дневника холдинг“ да ВАЦ није испунио обавезе које је уговором о оснивању заједничког предузећа преузео, вредне око пет и по милиона евра, да би уследила и тужба суду у Есену за 40 милиона динара неплаћене закупнине за 1.500 квадрата које то предузеће користи у згради на новосадском Булевару ослобођења.
- Према подацима којима се званично барата, продати дневни тираж је у тренутку формирања заједничког предузећа, био око 24.000 примерака - рекла је за наш лист Јасмина Машуловић, нови директор „Дневника“. - Према нашим информацијама, приближан садашњи штампани тираж радним даном је око 14.500, а продати око 7.000. Суботом се штампа 32.000, а недељом 21.000, а продаје између 12.000 и 15.000. По мени, реална мера дневног тиража била би 50.000 примерака - каже Машуловићева.
- Од оснивања 2003. па до краја 2008. године, „Дневник Војводина прес“ - додала је она - ниједном није пословао позитивно, а укупан губитак у том периоду премашио је 200 милиона динара. „Дневник холдинг“ је, у истом периоду, остварио губитак од преко 300 милиона динара.
Према речима Стеве Томина, председника синдиката „Дневника холдинг“, у власништву ове компаније остали су само зграда у којој су обе фирме смештене и застарела штампарија, а чијих више од 400 радника плату не прима већ месецима. „Дневнику холдинг“, за закупнину простора дугују више од 40 милиона динара, па је овај случај стигао и до суда у Есену, где је седиште немачке групације.Требају ли овом концерну још неке новине у Србији? Ето, те, на пример, толико чежњиво чекане и тражене „Новости“?. Па да и оне доживе судбину ова два поменута листа?
Антрфиле : Странци врло присутни у српским медијима
Страни капитал у великој мери управља медијским тржиштем Србије. Телевизије, радио-станице, новине и интернет-портали власнишво су страних компанија.
У индустрији штампаних медија најмоћнији „странац“ је „Рингијер“. У саставу ове швајцарске компаније излазе дневни листови „Блиц“ и „24 сата“ и недељници „Блиц пулс“ и „Блиц жена“. Од прошле године, власници су и недељника „Нин“. У власништву „Рингијера“ у Србији регистровано је и шест интернет-портала.Мањински удео страни капитал има и у ТВ Фокс. До прошле године, „Фокс“ у Србији био је у рукама медијског магната Руперта Мардока.
Додуше, са мањинским пакетом акција (јер Закон о радио-дифузији не дозвољава већинско страно власништво у електронским медијима). Акције Мардокове телевизије купила је грчка телевизија Антена 1.И у ТВ Б 92 постоји велики удео страног капитала. „Медија дивелопмент лоун фанд“ (МДЛФ) власник је 14,6 одсто акција. Седиште овог фонда је у Њујорку. По 21 одсто капитала имају „НЦА медија“ Слободана Вучићевића и „Салинк лтд“, који је регистрован на Кипру. Највећи удео има „Б 92 Труст“, са 35 одсто акција (У оквиру „Труста“ 62 одсто акција поседује Веран Матић, Саша Мирковић 22, а остали мали акционари испод два одсто акција). И седам одсто акција Б 92 у рукама је малих акционара.Страни новцем купљени су и дневни листови „Политика“ и „Дневник“, који су 50 и 55 одсто у власништву немачког ВАЦ-а.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.