Вести
11. 06. 2017.
Јањић: Режими су се мењали, притисци на новинаре нису
Драган Јањић из Независног удружења новинара Србије рекао је да су се режими у Србији мењали, али да се притисци на новинаре нису мењали, већ само осцилирали. Он сматра да посао новинара није да истражују убиства и нападе на своје колеге, већ да је то посао институција, а новинари су ту само да изврше притисак на инстиције.
Радна група за истраживање убиства новинара саопштила је у четвртак да је тужилаштву предат комплетан извештај са именима осумњичених и налогодаваца за убиство новинара Милана Пантића.
Јањић је, гостујући у Дану уживо на Н1, рекао да је Kомисија обавила велики посао, као и полиција, а да сада следи акција тужилаштва.
"То је добро што се догодило, али не ваља што се догодило после 16 година и велика је срамота за полицију и тужилаштво што се те ствари решавају само под одређеним пртиском. Институције морају да обаве свој посао. Не треба нико да их тера, треба да знају шта им је посао", рекао је Јањић.
Душан Телесковић из Удружења новинара Србије додаје да се испоставило као добро што је Kомисија основана и да без ње не би било судског процеса за убиство Славка Ћурувије, а ни разрешења Пантићевог убиства.
"Од тужилаштва нема никакве реакцје данас, надам се да ће је бити наредних дана. Опасност је ако тужилаштво врати случај полицији јер онда процес може да оде у недоглед. Могу да се изгубе и сведоци и осумњичени. Велика опасност да се све не разводни", истиче Телесковић.
Kоментаришући значај Kомисије, Јањић каже да је она основана да би подстакла органе власти да реагују и додаје да то подстицање траје годинама.
Телесковић сматра да је случај Пантић компликованији од случаја Ћурувије, јер, како истиче, код Ћурувијиног убиства постоји јасна линија између наређења и извршења.
"У случају Пантић то се десило после петог октобра, када смо мислили да се такве ствари више неће дешавати. Пантић је био феноменалан новинар, његови текстови о приватизацији цементаре су текстови који би данас били на свим насловним странама. У том смислу мало су компликованије везе, имате везу политике, крупног капитала и неких организованих криминалних група", објашњава Телесковић.
Додаје да је Kомисија била кључна за решавање овог случаја, јер је пре ње било седам радних група које су осниване како је који министар долазио у Немањину 11.
Kада су у питању актуелни притисци на новинаре, Јањић каже да постоји баз аподатака која се пуни на дневној бази, а притисци се углавном односе на истраживачко новинарство и представљају претње на друштвеним мрежама.
"Притисци нису престали, они су се променили. Немамо убиства новинара, али имамо врло организован и чврст притисак на уређивачке политике медија", истиче Јањић.
Телесковић каже да између полиције, тужилаштва и новинарских удружења постоји споразум када су у питању предње новинарима. Он каже да овај споразум делује у пракси, али да се као проблем јавља то што сз у 13 од 15 случајева судије претње новинарима окарактерисале као увреде.
"Новинар зове удружење, удружње зове контакт особу у МУП-у и реагује се.И то функционише. У Апатину је решен случај на основу тог споразума", објашњава Телесковић.
Јањић истиче да би у уређеној и правној држави нормално било да се новинар јави полицији када му је угрожена безбедност.
"Док је атмосфера у друштву таква да су новинари и уредници таблоида поздрављени од врха друштва, а новинари истраживачких медија изложени претњама, ми нећемо имати промену", напомиње Јањић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.