Вести
05. 06. 2017.
Нова књига Душана Аничића
Сведочанство о злу и лажи
У издању ,,БеоСинга“ из Београда појавила се нова књига једног од најпознатијих и најугледнијих поморавских новинара, дугогодишњег новинара Танјуг-а Душана Аничића под интригантним и адекватним насловом ,,Како убити народ“ која, заправо, представља систематично и хронолошки организован зборник зла и лажи које су изрекле такозване истакнуте (бело)светске личности од државника, преко интелектуалаца до спортиста о распаду екс Југославије, Слободану Милошевићу, злочиначком бомбардовању или НАТО агресији односно акцији ,,Милосрдни анђео“, мада су штампа на и другачија мишљења, наравно дијаметрално супротна, превасходно домаћих интелектуалаца али и обичних људи.
– Како смо мењали власт, шта нам се догађало и како су на наша страдања реаговали најеминентнији људи из политике, привреде, културе, цркве, спорта, али и обичних људи из наше земље и света. Све то кроз медије и књиге објављене о догађајима деведесетих година прошлог века до данас – мото је ове изузетно вредне књиге Душана Аничића, коју је веома допадљиво дизајнирао Милан Марковић, за издавача се потписао Жељко Шекарић, а као уредник и рецензент познати књижевник и новинар Слободан Жикић.
– У књизи су више од 80 одсто текста, ставови, оцене и изјаве о агресији НАТО, свргавању власти у Србији, али и питања ,,чије су наше револуције“, како она од 27. марта 1941. и ова 5. октобра 2000. године. Ко их је организовао и водио?
– Реч је о ставовима, оценама и изјавама више од стотину најеминентнијих стручњака из земље и иностранства : универзитетских професора, академика, писаца, политичара, истотичара, позоришних критичара, новинара, глумаца, црквених великодостојника, светских и домаћих новинарских кућа, спортиста, али и обичних људи, сведока ,као и веома добрих познавалаца збивања тога времена.
Све изјаве су тачно преписане, са датумом и именом места где су изговорене и именом медија и књига у којима су објављене- закључује у тексту под насловом ,,Уместо предговора“ овај надалеко познати, изузетно савесни и објективни новинар и публициста који је нарочито познат по чињеници што пише искључиво на основу аргумената – докумената и валидних изјава.
§ Сви ти текстови поређани су на готово 250 страна и раздвојени са петнаестак одељака који говоре о Слободану Милошевићу, касније журби за његово, изручење, пуцњима у вили ,,Мир“, киднаповању и изручењу Хагу, оставци агента који је срушио Милошевића, овлашћењу Клинтона за ЦИУ да свргне Милошевића, Нападу на СРЈ из овалног кабинета, ,,невидиљивом“ авиону, ослобадјању тројице америчких војника, бомбама ,,Милосрдног андјела“, Геноциду у Срцу Европе (по речима Кастра) итд, а на крају књиге објављен је изузетно аналитичан, надахнут и потресан поговор угледног књижевника и новинара Слободана Жикића под насловом ,,Збирка нечасних лажи“.
§ Међу ауторима помињаних текстова су и Радомир Смиљанић, Стево Жигон, Емир Кустурица, Добрица Ћосић, Десанка Макисмовић, Ворен Зимерман, Борислав Радосављевић, Антоније Исаковић, Индепендент Лондон, Милан Кучан, Џорџ Буш старији, епископ Атанасије Јевтић, академик Василије Крестић, Саљију Бериша, Вашингтон Тајмс, Азем Власи, војвода Момчило Ђујић, Зоран ДЈиндјић, Дејвид Овен, Иван Стамболић, Богољуб Карић, Чедомир Јовановић, Клаус Кинкел, Радмило Богдановић, Михаил Горбачов, Леx Валенса, Патрик Бесон, Данијел Шифер,принцеза Јелисавета Карадјордјевић, ДЖеси Џексон, Фидел Кастро, амерички ,,Тајм“, Хашим Тачи, Медлин Орлбрајт, народни херој Петар Грачанин, Жарко Кораћ, Војислав Коштуница, Вељко Губерина, Лондонски ,,Гардијан“, проф. др Мира Марковић, Борис Јељцин, Ричард Холбрук, Робин Кук, Стјепан Месић, Вацлав Хавел, Игор Иванов, Зденко Томановић, проф. др Коста Чавошки, Митрополит црнороско- приморски Амфилохије (Радовић) итд.
– Душан Аничић обавио је велики и за долазећа покољења изузетно значајан посао. Текстови које је приљежно прикупљао и хронолошки бележио, а поделио на поглавља према тематици која је у одредјеним периодима била актуелна, сведоче о изјавама, у већини случајева западних коментатора, политичара, државника, новинара, филозофа, аналитичара и других, о мопсесивној мржњи према Србима и Србији, о патолошкој потреби да се један народ убије или барем покори. Упркос лажима, обманама, измишљеним и намештеним масовним убиствима, у томе нису успели ни после разарања Србије, рушења великог броја мостова, фабрика, градова, убијања недужне деце, убијања недужних цивила у возовима, бомбама са осиромашеним уранијумом – пише, поред осталог, у тексту који на прави начин жигоше монструме Слободан Жикић а на крају рецензије поентира :
– ...Читајте, али се наоружајте презиром. Јер, сваки други начин читања ове збирке светских нечасних лажи, био би мазохизам! Свака част онима који су говорили истину. Али, били су то углавном писци, сликари, филозофи, аналитичари, људи часни и поштени, али без узицаја какав су имали ђаволови шегрти!
• Честитам систематичном и упорном новинару и песнику Душану Аничићу, и издавачкој кући која ће овај рукопис објавити као књигу, као сведочанство злобе и огромне лажи светских моћника.
о Ради се, дакле, о једној изванредној идеји, бриљантној композицији књиге и врхунској реализацији, која је такве домете остварила захваљујући искуству, ситематичности и ерудицији аутора, па је права штета што је штампана у свега 300 примерака јер би овај Незаборавник требало да има свака српска кућа и да чува као икону, јер ово и јесте литерарна икона недоба чији смо актери и сведоци. Бајо Џаковић
О аутору
Душан Аничић је рођен 10. октобра 1947. године у Великој Сочаници код Дервенте (БиХ). Дипломирао је новинарство на Факултету политичких знаности Свеучилишта у Загребу. Новинар и сарадник Вјесника, Вечерњег листа, Пакрачког вјесника, Једноте, Данаса, Национала, Новинске агенције Танјуг...
Ратни извештач из Хрватске, БиХ и Косова и Метохије. У својству новинара Танјуга пратио и извештавао о посетама политичко привредних делегација Србије из Беча, Париза, Москве, Рима, Минхена, Санкт Петербурга, Милана, Вероне, Барија, Солуна . . . Добитник је новинарске награде Танјуга ,,за најбољи текст – серију текстова“ 1999. године и награде за новинарство ,,Кристална призма“ КПЗ Јагодине, за 2004. годину. Објавио две књиге поезије: ,,Потраживања“,1972. године и ,,Под меком завесом кише“, 2014. године. Председник је Клуба новинара Поморавља у Јагодини. Члан је Управног одбора Муизеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини. Члан Удружења новинара Србије и Међународне федерације новинара у Бриселу. Његово име налази се у биографском лексикону ,,Хиљаду најпознатијих Јагодинаца“ Радета Милосављевића и књизи ,,Велеград спорта и туризма“ ( новинари, сниматељи . . .) Живомира И. Крстића.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.