Вести
01. 06. 2017.
Новинарски провод на председничкој инаугурацији
Нисам очекивао да ћу постати вест, само сам радио свој посао.
Новинарску легитимацију качим око врата већ у 10 сати испред Скупштине Републике Србије. Пошто је у то време најављен први од неколико протестних скупова поводом инаугурације Александра Вучића - а које по задатку треба да пратим - чинило се као добра идеја у случају да дође до инцидената. Тада нисам имао појма колико је атмосфера ужарена.
Присталице СНС-а и новоизабраног председника Александра Вучића тек пристижу испред парламента и траже склониште од јаког сунца у оближњем парку. Гардисти испред Скупштине града Београда припремају се за свечаност. Све протиче у најбољем реду и јасно ми је да протеста нема на овом месту.
Пратећи удаљени звук пиштаљке, стижем до Теразијске чесме где се налази неколико десетина "чувара ватре" испред протеста "Против диктатуре". Сазнајем да им полиција није дозволила да се приближе скупштини, те су формирали неку врсту одбора за дочек за присталице новоизабраног председника. Колоне људи пристижу из правца Зеленог венца, а окупљени демонстранти их цинично поздрављају као "грађане првог реда". Неколико пута долази до кошкања, псовања и узвикавања парола попут "издајници", "плаћеници", "где су вам сендвичи", али и много, много погрднијих ствари и провокација са обе стране.
- Дошли смо да честитамо грађанима првог реда што су то постали. Ми смо, нажалост, грађани другог реда и нисмо успели да добијемо пропусницу за крунисање. Чекамо још људи, не знамо где су странке, најавили су да ће доћи али нема никога, не знам да ли им је свима добро и уживају у пролећном дану - прича ми један од неуморних момака који не престаје да добацује пролазницима.
Појављују се и представници Нове странке на челу са лидером Зораном Живковићем. Након још неколико непријатних минута добацивања и кошкања, група демонстраната, предвођена Живковићем, креће ка подземном пролазу Безистан. Пробијам се на чело колоне покушавајући да ухватим фотографију или снимак. Међутим, на излазу из пролаза заустављају ме непознати људи. Држе се у "ланцу" и не дају да се прође.Ту долази до првог већег инцидента овог дана.
Један од непознатих људи убрзо грубо одгурује демонстранте на покретним степеницама због чега долази до комешања. Народне посланице Мариника Тепић и Соња Павловић стоје до мене и покушавају да се позову да посланички статус и прођу кроз кордон и даље непознатих људи.
Један од њих јој на то грубо одговара да га "баш заболе ко је она". Када је један од момака до мене затражио од непознатих људи да покажу легитимације, добија одговор да може "само шамар да добије."
Зоран Живковић покушава да смири страсти док преко руку људи који су блокирали пролаз даје изјаву за медије. Тек тада му један од њих нуди да прође, говорећи да га није препознао, што он одбија. Атмосфера се коначно смирује и група демонстраната одлучује да ће покушати да прође на други излаз. Тек када су се ови момци склонили са пута, долази полиција у униформи и заузима њихово место.
На другом излазу из пролаза, сцена се понавља. "Живи ланац" крупних момака спречава демонстранте да прођу куда желе и усмерава их ка Тргу Републике. Полиција у униформи стоји са стране и посматра цео догађај. Овде је атмосфера на ивици туче, када неки од момака вербално прете демонстрантима, на шта ни они не остају дужни. Једна старија госпођа бурно реагује, називајући их "страним плаћеницима", "Сорошевцима" и псујући их.
У пратњи полиције, колона наставља ка Тргу Републике. Не могу да се отмем утиску колико је све ово нездраво, у сваком могућем смислу.
Чланови протеста "Против диктатуре" на Тргу републике развијају транспарент и након краћег договора, одлучују да се разиђу и окупе се на скупу Покрета слободних грађана заказаног за 18 сати. Следећи протестни скуп, овај пут групе "Седам захтева", заказан је за 12 сати испред Дома омладине. До тада има још времена, па одлучујем да видим каква је атмосфера испред скупштине.
Ишчекујући новоизабраног председника републике, његове присталице и даље покушавају да се заштите од јаког сунца хватајући сваки комад хладовинице око платоа. Међу окупљеним грађанима, препознајем председника општине Обреновац Мирослава Чучковића и градоначелника Лесковца Горана Цветановића. Већа група људи покушава да направи заједнички селфи и чујем да су из Врања. За неку од локалних телевизија, њихов предводник говори да је поносан што је најбољи резултат на изборима био управо из њиховог краја.
Испраћен аплаузом, пристиже и председник Вучић. Након краћег обраћања окупљенима, приступа заклетви, а ја одлазим испред Дома омладине да видим има ли највљеног протеста. Наилазим на око десетак људи и исто толико транспарената. Развијају их и крећу ка Скупштини. У близини Дома омладине, полиција формира кордон и не пропушта демонстранте.
После неколико минута група одлучује да проба из Косовске улице да приђе парламенту. Фотографу и мени прикључује се и колегеница из Инсајдера која је, као и ја, редовно на задатку. Пратимо групу "Седам захтева" кроз Косовску улицу. Полиција поново формира кордон, али примећујем да је део демонстраната успео да умакне полицајцима и настави ка Скупштини. Идемо за њима.
На изласку из парка, покушавају да развију транспарент на коме пише "Народ гладује, елита се радује". Полицајци у цивилу брзо реагују покушавајући да склоне транспарент. У том тренутку, из парка истрчава група крупних, истетовираних момака, насилно отима и цепа транспарент и враћа се у парк.
Пристиже и полиција и чекам њихову реакцију. Траже нам личне карте, а насилне момке из парка ни не гледају. Колегеница и ја покушавамо да кажемо да смо новинари, показујући на јасно истакнуте легитимације. Говоримо да смо службено ту. То није било битно. Полиција нас заједно са групом демонстраната држи у уском кругу и не пушта све док свима не провере идентитет. Након десетак минута нам враћају документа и кажу да можемо да идемо, али не испред скупштине, већ нас наводе поред Дома омладине.
Настављамо путем којим нам је наређено, у пратњи полиције, када колегиница примећује да нас прати група непознатих момака из парка и гледа у нас. Демонстранти су продужили, остали смо фотограф, она и ја. Указујемо полицајцима у цивилу на то и они нам говоре да се ништа не бринемо, да иду и они са нама. Момци нам ипак нешто добацују с друге стране улице. Консултујемо се да ли да их сликамо.
Тада падају прве претње. Нешто око "набијања апарата у дупе ако их сликамо". Прелазе улицу. Говоре нам да избришемо фотографије које нисмо ни направили. Објашњавамо им да смо новинари и да радимо свој посао, да су на јавном скупу, па самим тим и "подложни" фотографисању. Одговарају да су добро видели одакле и с ким смо дошли. Кажу да ће нам "јебати матер, ако нешто изађе у јавност". Убеђују нас да немамо право да их сликамо и да ћемо се лоше провести ако то урадимо. Само много сочније.
Полицајци у униформи који су нас до тада пратили застали су на двадесетак метара преко пута и немо посматрали сцену. Покушавам да им махнем и привучем пажњу, без резултата. Тада нам момци кажу да нам ни полиција не може помоћи. Не представљају се. Колегеница покушава да им објасни да не могу тако да разговарају са нама. Ја сам одустао. Кажем им да је све јасно - могу да нас пребију, убију, нико неће ни трепнути и питам их да ли сада можемо да идемо. Разумели смо се, кажу, и одлазе ка полицији.
Крећемо у истом правцу. Прилазим полицајцима који су нас неколико минута пре тога легитимисали и питам их шта сада да радим. Гледају ме немо, а потом гледају у даљину и не проговарају. Тек када покушам да прођем поред њих, кажу ми да не могу, већ да морам да идем около, кроз улицу Кнеза Милоша. Захваљујем им се и одлазимо.
Одлучио сам да испричам ову причу свестан свега што може да уследи. Срећом, нико није повређен, али ми данашње искуство делује као увод у нека мрачнија времена. Имам само један утисак после данашњег дана: и поред апсолутне победе једног кандидата на изборима, српско друштво 2017. године је јако и дубоко подељено. Нетрепељивост је опипљива. Новинари се застрашују.
Нисам очекивао да ћу постати вест, само сам радио свој посао. Ето, по томе ћу ја памтити први дан мандата новог председника Србије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.