Вести
27. 05. 2017.
„Данас“ и „Политика“
Реакције на говор мржње и релативизацију убиства Славка Ћурувије у дневном листу Политика понекад инсинуирају да је убиство Ћурувије несмотрена грешка и сувишан злочин у бити исправног режима Милошевић-Марковић-Шешељ и њихове праведне борбе.
Појавиле су се и опомене, које упућују да на право уредника „Политике“ да на платформи слободе мишљења и изражавања објави било какву сплачину коју ће са ужитком кушати и покусати „пристојна“, „породична“ Србија.
Међутим, сваки јавни позив на линч, на било чију ликвидацију, који одјекне конкретним насиљем, постаје говор мржње и не спада у медијске слободе. Посмртни медијски прогон Славка Ћурувије, некад и оних који захтевају, или очекују, пуну истину о његовом убиству, истовремено је део организоване кампање против европске и НАТО интеграције.
Та кампања, државна или парадржавна, подивљала је након неуспелих удара у Црној Гори и Македонији, и већ извесног уласка Црне Горе у НАТО. Не знам какав је био однос Славка Ћурувије према уласку Србије у НАТО или ЕУ. Али ми је позната штета коју су њему блиски новинари починили приликом медијске припреме атентата на премијера Ђинђића, а потом и подршком свим политичким профитерима атентата коју су скупо наплаћивали из државног буџета.
Утолико Ћурувијино убиство има дугорочне последице, јер се његово име злоупотребило у служби медијског криминала. У току је само метастаза менталних обољења која су прожимала коментаре „пристојне“, „породичне“ Србије и кад су Политику усмеравали претходни уредници, док су је подметали у контексту лажног професионализма. И ту је удицу јавност прогутала, како Политика нуди простор плурализму мишљења, окупљајући углађене патриоте и оне чији најближи преци никад нису сазували ципеле у ходнику.
О наведеној наказној карактерологији писао је Светислав Басара, како не умем. Сваки његов анално-фекални и сличан коментар је сажетак најближи истини. Све даље је домен или тајне државне политике, или психијатрије.
Без намере да утичем на уређивање Данаса, није ми јасна кукњава за Политиком која је у бити супротна пословним интересима ових новина.
Има и „дупљака“, а писати и за Политику и за Данас је као да сте некад у стара добра времена играли суботом за Звезду, а недељом за Партизана.
Тужилаштва ћуте пред говором мржње и ратним хушкањем. Власништво Политике једнако је јасно као и њена уређивачка политика, али се стање недовршености и лоших намера заташкава узалудним, бесмисленим очекивањем да ће се Политика вратити разини својих најбољих новинара и писаца.
Политици су пресудили управо они који су подметали исту вредносну конструкцију која је ликвидирала Ћурувију и Ђинђића. Сад је та притворност ескалирала.
Кад Вучелић, хапшен након Ђинђићевог убиства, сведочи о везама с најмање једним Ћурувијиним убицом без устручавања и с подршком државних буџета, у том затвореном кругу је суштина свега, не само Политике и њених ступидарија које су за стање ментално заражених опасније од говора мржње.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.