Вести
07. 05. 2017.
Главни уредник портала Спутњик Србија
Љубинка Милинчић: Разбили смо монопол на истину
Веб адреса rs.sputniknews.com добро је позната овдашњој јавности. Реч је у мултимедијалној интернет платформи коју је уз ТВ канал Russia Today (РТ) Руска Федерација основала због информисања иностране јавности о Русији.
Српска верзија "Спутњика" веома је читана и слушана, њени садржаји се шерују, лајкују или хејтују. Са главним уредником Спутњика Србија Љубинком Милинчић разговарали смо о кући на чијем је челу, стању у медијима, али и о односима Русије и Србије.
Како се догодило да се Руска Федерација одрекне Радио Москве који је касније постао Глас Русије и направио револуционарну платформу попут Спутњика. Шта их је навело на такав нагли заокрет?
- Русија је за претходних 20 година прешла огроман пут ка модернизацији. Русија живи отворених очију и види шта се у свету тражи, шта се у свету гледа и шта је свету потребно. Закључено је да свету недостаје други поглед на стварност, други поглед на глобалну политику и, наравно, истинити поглед на руску унутрашњу и спољну политику. Вероватно је то био разлог да се крене са другачијим представљањем својих ставова. Закључено је да је претходни начин био застарео, свету много мање интересантан.
Има мишљења да је појава Спутњика у Србији изазвала праву револуцију - неки га воле, неки га не воле, често је цитиран. Чини се међутим да је код вас мало информација о Русији, много је више оних о руском погледу на глобалну политику...
- Мислим да имамо много информација о Русији. Сама Русија има много медија. Постоје њихови медији на енглеском језику, имате руске медије у свим сателитским и кабловским пакетима и можете их гледати било где. Напросто ми се чини да је недостајао управо руски поглед на глобалну политику и да свет руску спољну политику почиње да разуме, да се та политика на неки начин представи онаквом каква она јесте. Чак и ми овде у Србији информације о Русији сазнавали смо из западних медија, што није баш природан пут - ваљда је природније да нешто сазнате са извора. Током ове две године пратили смо шта се догађа у Русији, између осталог и поводом санкција које је требало да униште руску привреду и Русију уопште, а донеле су потпуно супротан резултат.
Европски парламент је донео резолуцију у којој се наводи да су Спутњик и РТ "претње Европској унији и њеним партнерима у источној Европи", шта о томе мислите?
- Мислим да је то доказ да вредимо. Ми смо разбили монопол, а разбијаче монопола нико не воли. Разбили смо њихово право на истину, показали смо да нису увек у праву. Сусрели смо се са неким информацијама које су измишљене и рекли смо да не одговарају истини. Никада нико пре нас није довео у питање истинитост западних медија као што су Ројтерс, ББЦ или ЦНН. Наравно да нас због тога не воле.
Спутњик је у својој краткој историји први имао ексклузивну информацију да ће се Томислав Николић кандидовати за председника Србије. Да ли је то због тога што је реч о руском медију?
- Мислим да је разлог томе чињеница да никада не фалсификујемо, не лажемо и не стајемо ни на чију страну. Председник је, очигледно, пожелео да нешто каже медију који ће сигурно да објави онако како је рекао. Сведоци смо да нису баш сви медији такви. Ми се, као руски медиј, трудимо да у праћењу овдашње унутрашње политике будемо што објективнији, да као страни медиј и не покушавамо да утичемо на политику ове земље. Морамо да водимо рачуна и о перцепцији наших читалаца и слушалаца - све што ми кажемо или напишемо доживљава се као званичан став руске државе или Путина лично.
И поборници и противници Спутњика у Србији поштују оно што радите, како сте успели то да постигнете?
- Никад нас неко није ухватио у лажи, никад неко није рекао да смо написали или изговорили нешто што се није десило. Јавности је била једнострано информисана, и то је било заиста очигледно. Та унисоност је досадила људима, тим пре што свет више није толико затворен - постоји интернет, Фејсбук, Твитер, бомбардују вас милионима података у којима је врло тешко се снаћи, али видите да тих података у нашим медијима нема. Просто је била неопходна друга страна, она је веома недостајала. На наш сајт ће доћи ко год жели да буде добро информисан. Некоме то и не мора да се допадне, али је тај неко видео и такав став, па нека се сам опредељује.
Који су планови за будућност, да ли је на помолу ТВ?
- Спутњик је основан као радио и као сајт, ширења на ТВ за сада се не планира. Биће више радио-програма зато што за сада немамо своју радио-станицу, емитују их Радио Новости и Студио Б, те емисије се преносе и преко других локалних радио-станица па покривамо не само Србију него и регион. Мислим да смо један од ретких медија који има 40 одсто посетилаца изван Србије, што није мало.
Можете ли нам најавити неке нове емисије?
- Свакако ће их бити, управо их спремамо, али не бих још да о томе говорим. На нашем сајту ће ускоро бити оснажен видео сегмент. То је захтев модерног времена. Људи воле више да гледају него да слушају. Више воле кратке информације од читања дугачких текстова. Прилагођавамо се савременом свету, младим људима који више ништа не читају. Њима у два минута треба испричати оно је битно.
Шта посетиоцима вашег сајта и слушаоцима недостаје?
- Не знам да ли је то особина нашег народа, па неће да нам у лице кажу ништа ружно, али углавном добијамо позитивне критике. Не заваравамо се да нас сви воле и да се свима допадамо, али људи воле да похвале. Мало је оних који се јављају са негативним коментарима. Наши читаоци понекад негативно коментаришу овдашњу унутрашњу политику. Умеју да се обруше на неког нашег политичара који им се не свиђа, па питају зашто смо га довели.
О Русији и Србији
Русија се у Србији или безусловно воли или не воли. Имам утисак да ми овде Русију заправо не разумемо...
- Не, не разумемо је. Мислим да однос према Русији код нас изузетно чудан, као да је прешао у нешто генетско, па просто волимо или мрзимо. Ни они који Русију воле, као ни они који је мрзе немају право образложење. Може то да буде оно објашњење 'љубав не може да се објасни, она се осећа'. Али, имамо стереотипе о Русији од 'увек су били на нашој страни' до 'никад нам нису помогли'. То су два пола. А Русија је велика земља, Руси су велики народ. Територија је формирала и психологију тог народа, а та психологија је другачија од наше. Наша психологија је психологија малог народа и ми једни друге врло често не разумемо. Кад не разумемо нешто у руској спољној политици, ми то гледамо из свог угла јер као мали народ не бисмо тако, јер ми тај осећај величине немамо. Руси одмалена знају да живе на великој територији, на петини земаљске кугле, чији су господари, а ми то не можемо да разумемо. Ни Руси нас увек не разумеју, поготово им није јасан наш однос са Западом који нас је такорећи јуче бомбардовао и тешко им је да схвате у којој смо ми позицији. У питању је површност која је проблем савременог света.
Гласови света
Погледали смо италијанску, шпанску, португалску и енглеску верзију и преслушали неке од њихових радио-програма. Разнолике су и нису једнообразне. Најзанимљивија је она на шпанском језику, а на њој програм Vozes del mundo који уређује и води искусна аргентинска новинарка Телма Лузани, која је радила у једном од најутицајнијих аргентинских дневних листова Clarin, била је и колумнисткиња тамошњег Националног радија. Покривала је важне светске догађаје као што је распад СССР-а и предавање Хонгконга Кини. Поред набројаних језика, овај медиј своје садржаје објављује на руском, абхаском, азербејџанском, арапском, јерменском, грузијском, даријском, казашком, језику кримских Татара, киргиском, кинеском, курдском, летонском, молдавском, немачком, таџичком, пољском, паштунском, турском, узбечком, украјинском, финском, француском, хинди, естонском и јапанском језику.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.