Вести
04. 05. 2017.
Брајовић: Неозбиљне тврдње Н1 да намеравамо да их елиминишемо са тржишта
Након што је Н1 саопштио да Министарство припрема измену законске регулативе тако да кабловски дистрибутери више не могу да буду и произвођачи медијског садржаја, са циљем да се овој телевизији "онемогући рад", државни секретар Нино Брајовић каже да су те тврдње неозбиљне, али и да такав тржишни модел јесте бољи.
Југослав Ћосић, директор програма ТВ Н1 (која је у власништву СББ-а) најпре је на Твитеру објавио ова сазнања, да би неколико дана потом Н1 у званичном саопштењу навео да је намера министарства да се Н1 раздвајањем од инвеститора доведе у немогуће услове опстанка „и да се новим условима додатно ограниче медијске слободе у Србији, које су ионако угрожене“.
Министарство информисања је, кажу, и 2014. године уочи покретања Н1 покушало да имплементира слично законско решење, односно да раздвоји дистрибуцију од производње садржаја.
„Предлог закона није добио подршку у Бриселу, што је уверљив доказ да оно нема упориште у европској и светској пракси. У Великој Британији Скy УК Лимитед има свој канал Скy Неwс. У Румунији – РЦС & РДС има Диги 24 неwс канал као и друге канале. Своје канале имају и Холандски кабловски дистрибутер Зигго, Дански YоуСее, Естонски СТВ АС. Амерички Турнер Броадцастинг Сyстем такође има свој канал вести ЦНН“, саопштили су из Н1.
Државни секретар за медије у Министарству информисања Нино Брајовић за Цензоловку каже да су ове тврдње „неозбиљне“, да не зна шта ће радна група за израду Медијске стратегије договорити, али и да сматра да јесте боље одвојити дистрибутере од произвођача.
Цензоловка: Како ће новом Медијском стратегијом бити регулисана ова област, односно да ли ће кабловским оператерима бити онемогућено да производе садржај?
Брајовић: Господин Ћосић је најпре лансирао твит да Министарство културе новом Медијском стратегијом жели да „елиминише Н1“ на шта сам одговорио, а и сада понављам да је то неозбиљна тврдња. Стратегије се доносе ради дефинисања развојних циљева и праваца развоја у некој области. Србија није и неће бити земља у којој се Стратегије развоја система јавног информисања доносе ради „елиминисања“ неког медија.
Цензоловка: Уколико се у радној групи разматра успостављање тог новог модела (по коме оператери неће моћи да буду и произвођачи садржаја), које су његове предности, односно зашто би он био бољи од овог који тренутно важи?
Брајовић: Занимљиво је да иако радна група за израду стратегије није ни формирана већ стиже тврдња да јој је циљ „елиминисање“ неког медија.
Радна група за израду стратегије свакако треба да се бави заштитом медијског плурализма, а преовлађујућа пракса је да кабловски оператори дистрибуирају, а не да производе медијски садржај. После јавне расправе о Закону о јавном информисању и медијима, у децембру 2013. године, у члану 46. Закона усвојена је формулација „издавач медија не може се истовремено бавити и дистрибуцијом медија“.
Није ми познато ко је и са каквим разлогом касније променио члан 46. и омогућио да дистрибутер, преко повезаног правног лица, буде и произвођач медијског садржаја. До тада се и РТС осим производњом медијског садржаја бавио дистрибуцијом сигнала осталих земаљских комерцијалних телевизија. Закон је принудио РТС да из свог састава издвоји емисиону технику и тада је формирано независно предузеће Емисиона техника и везе.
Предност власничког одвајања дистрибуције сигнала од производње медијског садржаја је у томе да дистрибутер не буде у позицији да фаворизује своје медијске садржаје. То посебно важи за оператере који имају доминантан положај на тржишту.
Цензоловка: Уколико се законска регулатива измени на тај начин, шта ће бити са кабловским телевизијама попут Н1, чији је произвођач уједно и њихов дистрибутер?
Брајовић: Не желим да прејудицирам регулативу па према томе ни последице.
Цензоловка: Осим ТВН1, да ли има још кабловских телевизија које би могле да буду у истом проблему?
Брајовић: Кабловски оператор СББ осим ТВ Н1 преко повезаног правног лица власник је и канала: Спорт клуб, Синеманија, Лов и риболив, Ултра, Гранд а Телеком Србија који пружа медијске услуге кроз ИПТВ платформу истовремено је већински власник спортских канала Арена. Коперникус је такође кабловски оператор али и произвођач медијског садржаја.
Коментари (2)
Остави коментар05.05.
2017.
Ispravka
I s p r a v k a
ОдговориU prvom pasusu mog prethodnog komentara stojoi: SSB, a trba da stoji: SBB. Izvinjavam se zbog greske.
P. S. - Skracenicu SSB sam celog radng veka upotrebljavao u znacenje "jedan bocni opseg" (eng. "single sideband" 702-06-26).
05.05.
2017.
Javnost rada u javnom informisanju i medijima
Konacno je moja malenkost i drugi clanovi javnosti, putem ovog teksta, ciji je izvor "Cenzolovka", saznala da je vlasnik informaciono-komunikacione mreze "N1" - SSB.
ОдговориIako je clanom 22. stav 1. tačka 16) Zakona o elektronskim medijima (ZEM), propisano je da Regulator (REM) vrši analize relevantnog medijskog tržišta, u saradnji sa telom nadležnim za zaštitu konkurencije, u skladu sa metodologijom propisanom aktom koji donosi Regulator, REM nije do sada obavio tu analizu, kao st nije utvrdio ni konacan Predlog strategije razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga u Republici Srbiji, i dostavio ga, poštujući zakonom predviđenu proceduru, Vladi na usvajanje (clan 22. stav 1. tacka 1 ZEM-a).
Takodje, tacno je da, prema clanu 46. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima, lice koje se pored delatnosti izdavača medija, bavi i distribucijom medijskih sadržaja, dužno je da delatnost izdavača medija obavlja preko povezanog pravnog lica", kao i da je, po stavu 2. ovog clana, definisano, definisano sta se podrazumeva pod povezanim pravnim licima u smislu ovog zakona.
Medjutim, ponavljam, pitanje razdvojanja regulacijie informacija (sadrzaja) od regulacije komunikacija (prenosa) resno je valjda u EU i u nasoj zemlji Direktivom o audio-vizuelnim medijskim uslugama (2010/13/EU) i Okvirnom direktivom (2002/21/EC), kao i odredbama prva dva clana vazeceg Zakona o elektronskim medijima, koje (u smislu samo ovog zakona?!) glase:
"Ovim zakonom uređuju se, u skladu sa međunarodnim konvencijama i standardima, organizacija i rad Regulatornog tela za elektronske medije, uslovi i način pružanja audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, uslovi i postupak za izdavanje dozvola za pružanje audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, kao i druga pitanja od značaja za oblast elektronskih medija".(clan 1)
"Odredbe ovog zakona ne odnose se na uslove obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija, uslove i način korišćenja radio-frekvencija za distribuciju i emitovanje medijskih sadržaja, kao i na uslove postavljanja, upotrebe i održavanja emisionih radio stanica (radio-difuznih, fiksnih i mobilnih)" (clan 2).