Вести
04. 05. 2017.
Убиство на рођендан
Наравно да се и то догодило: Омладински радио Радио – телевизије Војводине, моја бивша кућа и медиј који је буквално ТВОЈ, доведен је до ивице пуке функционалности. Ако ћемо цепидлачити, неопеване незналице и морални богаљи који јашу РТВ били су у праву: “Никоме неће хвалити длака са главе” (Будимир Видимо Те На Пенџеру Марковић).
Стварно, сви моји другари са О радија и даље имају косу и маље на броју, а посао ионако нико није помињао на том чувеном састанку пуном забезекнутих лица, мучно осамљених у гомили, која би ценим Бројгел лепо насликао.
Даље, црни маг Марковић је обећао да ће РТВ бити више “државотворна”. Бизарно, брутално али до пања истинито. Шутирање најбољих и гурање у-најбољем-случају-медиокритета јесте државотворна политика Републике Србије.
Знало се то и раније али је сада, на Светски дан слободе медија, О радио јавно изрекао истину ма колико она коштала људе који су успели да у тој радијској веб редакцији остану. Нељуди и антиталенти библијских пропорција поотпуштали су у међувремену половину ионако мале и младе редакције, моју маленкост такође, и ТВОЈ О радио не може да произведе програм у нормалном обиму иако га (можда) плаћаш сваког месеца уз рачун за струју.
Склон сам да о покојнику имам мишљење какво је дотични/а и заслужио за живота те сам лишен патетике када пишем о нареченим колегама. Будите уверени да сте за те новце добили најбоље у Покрајини и до краја живота ћу бити поносан што сам био део екипе у самом настанку. Ред је да никога не издвајам по лошем или добром и за тим чак не осећам ни потребу. Ко год ме познаје зна да сам на посао ишао радостан и да сам тамо седео са несавршеним али честитим и паметним светом, а неке сам понешто и научио. Ћао и довиђења.
После једног колегијума, с десна: Клара Крањц, Предраг Новковић, Алма Ковчић, Јелена Мијатовић, Јована Манојловић, Софија Балаћ, Јована Здјеларевић, Филип Влатковић, Леа Котлица, Маја Леђенац, Беата Ковач Божовић, Јасна Жугић, Јован Марјановић и меа парвитас. (фото: О радио)
Да би јасније схватили у каквом се амбису Србија данас налази, посебице у сфери медија, узећемо О радио као енциклопедијски лакмус папир.
Дашко (Милиновић) и Млађа (Урдаревић) су вероватно најбољи радијски водитељи у држави, у Војводини сигурно. Најурили су их првом приликом са О радија, а ви се можда питате како је у интересу послодавца да најбоље раднике на тржишту баца низ воду? Како је могуће да најбољи не раде посао у јавном сервису, ИМОВИНИ СВИХ ГРАЂАНА/КИ Војводине, а да мало-мало неки зезвеци упадају у етар, о непотизму да не пишем?
Да нисте преспавали случај Оље Бећковић или ме само зајебавате?
Хајде да кажемо и то да су Дашко, Млађа, Маја Леђенац… па и ја, политички свесна и активна бића и да као такви никако не одговарамо актуелном режиму преЦпремијера и богаоца Александра Вучића тј. Његових подгузних мува у РТВ-у. Хајде да “разумемо” и то да се таквог интелектуалног и моралног баласта овај труст пилећих мозгова мора ослободити јер поред нас изгледају, руку на срце, као неуспели мутанти новинара, амебе и хијене у терању. А шта ћемо са политички безопасним људским бићима? Са онима које политика стварно не занима нити су се у њу пачали?
Ту смо! Проблем са О радијом и овим режимом није искључиво политичке, већ превасходно светоназорне, етичке и естетске природе. Упамтите ово, ту лежи зека.
Сваки пут када би нас видели мислим да им је заиграла џигерица и оно мало мозга у лобањи. О радио је самим постојањем одабраног кадра претња по стрвинарски систем тупана и никоговића и то Ови секу у корену. Они знају да су глупљи, јаднији, беднији, необразованији, ненаслушанији, ненагледанији, неупућенији, неактуелнији, неосећајнији, јебига, и ружнији ако ћемо искрено, што их сврстава у ниже вредне јавне медијске раднике – зато лете чак и политички безопасне главе. Пуније су и свет посматрају не само очима свикнутим на лепо, односно алергичним на ружно, већ све друштвене процесе каталогизирају и рашчлањују на професионално и морално супериоран начин у односу на Њих. Опет, ћао и довиђења.
Заиста нисам могао да поверујем када су ми рекли да неке људе у згради Радија нервира смех који допире из наше редакције. Читате ли ово, “смета им смех”?! Смех микро-медија који је од секретарице до главне уреднице у најјачим данима бројао цигло 20 душа.
Да смо у логору, па да разумем. Кад оно, ово и јесте логор.
Пријатељима/цама са О радија свака подршка и поштовање. Ту сам, за шта год. Џелатима, саучесницима и вама што ћутите не обећавам освету већ суд еснафа и публике која памти.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.