Вести
02. 05. 2017.
ЕП: Слобода медија на западном Балкану није потпуна
Слобода медија на западном Балкану није потпуна, пошто се земље у том региону суочавају с политизацијом, проблемима у спровођењу закона и застрашивањем новинара, уз пораст аутоцензуре, наведено је у извештају истраживачког центра Европског парламента (ЕП).
У овогодишњем извештају под називом "Западни Балкан: Трендови слободе медија" пише да је аутоцензура изазвана како суптилним, тако и отвореним утицајима, да је квалитетно новинарство отежано и да се фаворизује 'таблоидизација'.
Застрашивање новинара оцењено је као распрострањено, а указује се и на проблем некажњивости злочина против новинара, за шта се као пример често наводи Србија са три случаја која већ дуго нису решена.
"Европски парламент осуђује политички притисак и широко распрострањену аутоцензуру, позива земље кандидате да створе безбедно медијско окружење погодно за објективно и тачно извештавање, и позива на ефикасан правосудни систем", пише у извештају објављеном уочи Светског дана слободе медија, 3. маја.
ЕП подсећа да је слобода медија основна вредност Европске уније и темељ демократије, и представља приоритет проширења, па ЕУ помно прати "медијску сцену" кандидата, углавном путем годишњих извештаја Европске комисије, али и кроз поглавља 10 (информационо друштво и медији) и 23 (правосуђе и основна права) ;када почну преговори о приступању.
У извештају је наведено да се земље кандидати и даље суочавају са "систематским недостацима који захтевају дугорочне и континуиране напоре", који су у последњих неколико година у застоју, што је довело до ситуације у којој "нема напретка".
"Улогу медија у циљу наџора над околином угрожава лоше спровођење постојећих закона, клијентелизам, политизација и корупција, као и недовољна политичка воља да се промовише плурализам и независност медија у региону", саопштио је ЕП.
У извештају пише да је медијско законодавство у земљама Западног Балкана прилично савремено и усклађено са стандардима ЕУ, али да недостатак спровођења постојећих правила доводи до медијског окружења које није погодно за потпуно остваривање слободе медија.
ЕП наводи да независни и ефикасни јавни емитери у региону имају кључни значај за плурализам медија, али да се суочавају са претњама као што су "политичка колонизација и инструментализација", а организација Осерваторио балкани (Оссерваторио Балцани е Цауцасо) оцењује да "невоље" јавних сервиса служе као "барометар" за стање слободе медија у држави.
У извештају пише и да недостатак транспарентности и власништва над медијима, као и извори финансирања и даље представљају проблем.
Истраживачки центар ЕП наводи да је у Србији нејасна власничка структура медија и државно финансирање, посебно на локалном нивоу, да у БиХ највећи број медија не открива информације о својим финансијама и стварном власништву, а да су у Македонији неке телевизијске станице у власништву појединаца који су наводно повезани с владом.
"Мешавина ниских примања која се исплаћују касно, слаба сигурност посла, рад без уговора или са лако раскидивим уговорима представља директан облик притиска који подстиче ширење аутоцензуре, отежава независност, квалитетно новинарство и фаворизује 'таблоидизацију'. Синдикати новинара и закони о раду су од кључног значаја за ублажавање ових проблема", наводи се у извештају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.