Вести
15. 12. 2016.
Удворички однос РТС према Вучићу
Садржаји јавних медијских сервиса у највећој мери остварују јавни интерес, како је предвиђено законом, али информативни програми нису досегли стандард којим се омогућава слободно формирање и изражавање мишљења, резултати су истраживања Факултета политичких наука (ФПН) и Новосадске новинарске школе.
Професорка Новосадске новинарске школе Дубравка Валић Недељковић рекла је на представљању истраживања да је оно спроведено од половине јануара до краја јуна ове године и да је прегледано скоро 2.000 сати радијског и телевизијског програма РТС и РТВ.
Валић Недељковић је напоменула да јавни медијски сервиси афирмишу цивилизације вредности и тековине демократског друштва, док се у медијском дискусру поштује и негује добар укус.
Програмски продукција је разноврсна, као и садржаји, форме и актери, додала је она и указала да РТС и РТВ ипак имају делове програма у којима до краја не испуњавају улогу јавног сервиса, а то је информативни програм.
Јованка Матић са Института друштвених наука оценила је да је ово најобимније истраживање икад урађено о јавним медијским сервисима и да су се истраживачи водили са три основна приниципа – о чему, о коме и како се извештава.
Праћено је 120 информативних емисија током 24 недеље, односно 2.237 појединачних прилога, рекла је Матић и нагласила да доминирају четири теме – политика, економија, спорт и догађаји у свету.
У првој половини године велика пажња је посвећена спорту, што се правда великим бројем спортских догађаја, припремом за Олимпијске игре, као и политици која се враћа на прво место интересовања, после економије која је доминирала од 2010. до 2014. године, што је последица изборне кампање, рекла је Матић.
Политичко извештавање медијских сервиса, пре свега РТС, фокусирано је на две теме – активности председника Србије, пре свега протоколарно, као и активности премијера Србије Александра Вучића.
Активности председника Владе праћене су у старом, удворичком маниру државне телевизије, нагласила је Матић и указала да се некритички извештава о активностима премијера.
Прилози о активностима Вучича трајали су дуже од пет минута, иако је стандард 80 секунди, пасивно су преносили говор премијера, који се као појединачна личност најдуже директно обраћао публици, и нису испитивали контекст догађаја, нагласила је Матић.
Матић је навела и пример трајања прилога о отварању станице Прокоп од шест и по минута, чиме је омогућено Вучићу да државни маркетинг искористи за промоцију своје странке и владе у изборној кампањи.
То је некритички однос према власти и за 25 година политичког плурализма нисмо нашли начин да то онемогућимо, рекла је Матић и истакла да је потребна воља и снага како Регулаторног тела за електронске медије и других политчких актера да се то промени.
Матић је, „као још један удворички пример односа РТС према Вучићу“, навела конференцију за новинаре премијера који је критиковао јавни сервис због тога што је његов сусрет са руским председником Владимиром Путином ставио као трећу вест.
Према њеним речима, РТС је објавио извештај о том догађају, са Вучићевим коментаром да је за РТС хрватски аналитичар који говори о блокади преговора о поглављу 23 са Србијом важнији од Путина.
Ни тада, ни касније уредништво РТС није реаговало на очигледно мешање премијера у уређивачку политику јавног сервиса, указала је Матић.
Коментаришући покрајински Дневник од 17 часова, Матић је рекла да је председник покрајинске владе Бојан Пајтић био предмет извештавања два пута у 14 емисија пре избора, а републички премијер 20 пута.
Покрајинска влада добила је публицитет тек после формирања нове власти.
Ново руководство РТВ, постављено после избора, интензивирало је појављивање Вучића у Дневнику, рекла је Матић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.