Вести

13. 12. 2016.

Извор: Данас

Како кажу газде и - политика

Услове пословања медија одређују политички фактори и власници, али кад би новинари били самокритичнији и заинтересованији да се баве професионалним статусом, имали би простор да отворе макар дискусију за промену услова у којима раде

Tранспарентно тржиште би довело и до саме тријаже међу медијима, али и међу новинарима, што би допринело да новинари који се држе професионалних критеријума буду боље награђени и имају одговарајући статус.

Регулаторна тела су кључна за медијску тријажу, али сада се не баве својим послом и одобравају постојање огромног броја медија који не испуњавају ни елементарне услове прописане законом и не искључују их са тржишта, речено је у расправи „Економски положај новинара и медија - цензура и аутоцензура“. 

Такође, наглашено је да би, кад би новинари били самокритичнији и заинтересованији да се баве професионалним статусом, имали простор да отворе макар дискусију за промену услова у којима раде. лако то не може бити пресудно на медијској сцени, већи активизам могао би бих важан фактор у поправљању стања у медијима. 

Данас најважнију улогу у одређивању економског положаја медија имају политички фактори који смишљено подржавају нетранспарентне услове на медијском тржишту. То ствара простор за функционисање две врсте власника медија, оних који су заинтересовани за делатност медија али од прихода из ове делатности не могу да фмансирају своје постојање и оних других власника медија који кроз власништво над медијима испуњавају друге политичке мотиве и износе профит у друге делатности, наводи се у првом закључку расправе. 

Дуални власнички статус се рефлектује и на радно-правни статус новинара, што за последицу има рад великог броја новинара у сивој зони, било да раде на црно, или са неодговарајућим уговорима који се не обнављају и слично. Када би медијско тржиште било уређено на транспарентан начин и када би медији пословали под тржишним условима, створили би се предуслови да новинари који на професионалан начин обављају свој посао имају решен радни статус на одговарајући начин, запошљавањем на неодређено време и буду плаћени сразмерно квалитету свог рада.

УЗРОЦИ, ПОСЛЕДИЦЕИ „ЛЕКОВИ": Модераторка панела Тања Јакоби констатовала је да је положај новинара све гори. Као увод у расправу шта је главни узрок садашњег стања и шта би могло да доведе до побољшања положаја у медиј има, она је поставила неколико питања као смернице за расправу: Да ли је то јачање правне државе, уређени тржишни односи, транспарентно финансирање медија из буџета, боља организација новинара...? 

Да ли су новинари доживели лошу судбину, као и други радници у држави или је лош економски положај одраз пада тиража, огласа, или технолошких промена? Да ли су власници медија лоши послодавци, јер су у вези са политичким стмктурама, па тако могу да се горе понашају, будући да имају подршку политичара? Такође, упитала је шта би могли да буду „лекови“ за овакво стање? Да ли ће се стање поправити ако се поправи економски положај државе? Да ли би више огласа у медијима водило ка побољшању економског статуса? Да ли би квалитетнији медијски садржаји поново привукли читаоце и тако се позитивно одразили на побољшање тиража, као и да ли би удруживање новинара и синдикално удруживање поправило ситуацију? 

У расправи која је потом уследила колегиница Мирна Буљугић из БИРН-а БиХ је истакла даје мобинг врло присутан, да су новинари бедно плаћени и у сталном страху од губитка посла, те да су тако лако подложни цензури и аутоцензури. Према њеном мишљењу власници медија су главни кривци, јер цензуришу новинаре, не дају новац за праве истраживачке пројекте и тако урушавају квалитет медијских садржаја. 

Предраг Благојевић, уредник портала Јужне вести, казао је да власници медија размишљају само о новцу који добијају од државе, и да новинари морају да се буне, а не да ћуте. 

Учесници расправе су уверени да промена укупне економске ситуације није пресудна за поправљање економског статуса медија, јер се као кључни фактор економског положаја медија издваја политичка воља. Модалитети контроле политичких структура над медијима су разноврсни: поред зависности медија од оглашивача из сектора јавних и државних предузећа и јавних фондова за подршку медијима тамо где постоје, медији се контролишу по основу неплаћених пореза и доприноса које држава толерише у замену за послушност. Такође, медији опстају и захваљујући толеранцији банака за неизвршавање обавеза по узетим кредитима. 

Новинари сматрају власнике далеко одговорнијим за економски положај медија и уређивање радног статуса новинара од укупних економских околности. Прво, истиче се да много власници кроз власништво над медијима остварују знатне приходе, али их не улажу у развој медија и побољшање економског статуса новинара, већ тако стечене приходе улажу у друге делатности. Разлог томе је с једне стране ослањање власника медија на директне и индиректне субвенције државе за одржавање рада медија, а с друге, велика понуда радне снаге. Такође многи власници медија имају примарне политичке мотиве куповине и исцрпљивања и затварања медија, а не одржавања њиховог функционисања (БиХ, Србија). 

ХОРОР НА ЛОКАЛУ: Председник АНЕМ-а Миша Тадић констатовао је да све више новинара напушта професију и одлази у ПР-агенције, где су знатно веће плате него у медијима. Он је истакао да највећи број медија не живи од сопствених прихода. 

„На локалу је хорор. Без државе, која је највећи донатор, многи медији не би могли да функционишу без пројеката. Држава јесте донатор, али ми од тог добијеног новца, у државни буџет вратимо 49 одсто преко доприноса и пореза“, подвукао је он. 

Такође, према његовом мишљењу, нужно је да регулаторна тела раде свој посао, да се смањи број медија за две трећине, јер их је превише, као и да приоритет за пројектно суфинансирање буде медијски садржај. 

Током расправе указано је на три озбиљна узрока угрожавања статуса професије, а први је што млади новинари немају осећај за одбрану професионалних стандарда и лако се повинују наметнутој цензури и сматрају је природним начином функционисања професије. Такође, на тржишту постоји огроман број новинара, а тако висока понуда спрам смањене тражње онемогућава борбу за већа права из радног односа, из професије се константно одлази, најчешће у ПР и маркетинг, а главни разлог изласка из новинарства су боље зараде. 

Током дискусије, иако је то било понуђено као решење, међу присутнима није било заинтересованости за покретање питања самоодговорности медија/новинара за свој положај и реакција на понуђени модел активизма кроз професионална удружења/синдикате као средство за скретање пажње носиоцимајавних политика напотребу промене стања у медијима. Такође, није показано интересовање за организовање сопствених локалних акција против власника медија/носилаца јавних политика, нити је изражена солидарност/разумевање за изнете примере новинара који су покушали да се побуне против цензуре или су против њих подигнуте оптужнице иако су истинито извештавали о догађајима у својим срединама. 

Напокон, учесници панела су сагласни да би можда и притисак „споља“ на власт допринео побољшању положаја медија и медијских радника, при чему се пре свега мисли на Европску унију.

Помоћне делатности

Поједини власници медија који су у двострукој функцији власника и новинара сматрају да су сами власници медија криви за свој лош економски положај, тј. упућеност на помоћ државе, јер не желе да унапреде и модернизују свој пословни модел. Као пример је наведено функционисање Јужних вести које имају одржив модел пословања и запошљавају новинаре на неодређено.

Наведен је и модел непрофитног медија који такође одрживо послује и запошљава новинаре на неодређено. Трећи занимљив пример одрживог финансирања медија је развијање помоћних делатности - новинарског кафеа, копирнице итд. - из чијих прихода се могу надоместити губици који настају у пословању цоре медијског бизниса (Србија). 

Мале плате, велики страх 

Новинари су обесправљени, мало плаћени, раде без икаквих уговора о раду, преоптерећени су послом, без секторског задужења, и у константном страху од губитка посла. У таквим околностима подложни су високом степену цензуре и аутоцензуре. Главни уредници, власници медија и менаџери врше притисак и ограничавају новинарске слободе у истраживању корупције у предузећима која су им највећи оглашивачи, у страху да ће изгубити битне финансије. Јавни сервиси су под политичким утицајем. 

Ове констатације биле су увод у пленарну седницу „Положај новинара у редакцијама, професионална етика и ниво цензуре". 

Петрит Цолаку са Косова алармантно понижавајући положај новинара на Косову илустровао је податком да чак не постоји тачан број новинара који се професионално баве тим послом.

„У нашем удружењу регистровано је 460 новинара. Само у Јавном сервису РТ Косово има 740 запослених. Процене су да на Косову ради око 1.000 новинара", казао је он. 

Цолаку је изнео податак да више од половине новинара месечно прима од 200 до 500 евра, и то су колеге које углавном раде у приватним медијима. Истовремено, новинари на Јавном сервису зарађују до 600 евра месечно, а уредници су много више плаћени. 

Такође, навео је он, није јасна власничка стрруктура многих портала на Косову. На њима се често крши етички кодекс и слобода говора, а новинари се осећају несигурно у тим медијима. Ипак, према његовим речима постоје и медији који се баве озбиљним истраживачким новинарством, као што су БИРН, Коху, Косово правни институт и други, упркос сталним претњама и судским тужбама. На седиште редакције портала Косер у Митровици испаљено је неколико метака. 

Мехмет Коксал из Европске федерације новинара је указао да безбедност и самосталност у послу новинарима морају бити гарантовани. Коксал инсистира на томе да мора бити јасна чињеница да су уредници први међу новинарима, а не последњи међу менаџерима, односно да морају бити солидарни са колегама и дати им пуну слободу у истраживању. 

Поверење грађана у медије опада, наглашава он, грађани не верују да су медији основни извор информисања, те је у том смислу потребно више истраживачког и независног новинарства, како би сето поверење повратило.