Вести

12. 12. 2016.

Извор: Продукција група Мрежа

Право на медије: Која је улога јавних медијских сервиса?

Које стандарде је сваки јавни медијски сервис дужан да поштује? Зашто је важно да постоји уређивачки и финансијски независан јавни медијски сервис и у чему се његова улога разликује од комерцијалних телевизија? Који су добри модели финансирања и на који начин јавни сервис треба да комуницира са својом публиком? Да ли је завршена трансформација РТС? Шта ББЦ чини најпознатијим јавним медијским сервисом на свету? Одговоре на ова питања нуди нова епизода ПГ Мреже из серијала „Право на медије” чији је циљ да унапреди знања гледалаца о томе како медији функционишу и која људска права су медији дужни да поштују у свом раду. У емисији говоре: Јованка Матић, Раде Вељановски, Оливера Ковачевић, Зоран Станојевић, Ђорђе Влајић, Расел Писгуд, Тамара Сријемац, Александра Ђурић Боснић, Владимир Вулетић, Патрик Пенинкс.

Јавни медијски сервис има посебну улогу у информисању јавности. За разлику од комерцијалних медија који су оријентисани ка заради, дужност јавног сервиса је да публици обезбеди квалитетне медијске услуге које укључују разноврсне информативне, културне, образовне и забавне програме.

У Србији постоје два јавна медијска сервиса Радио телевизија Србије и Радио телевизија Војводине. РТС је почетком новог миленијума започео трансформацију из државне телевизије у јавни медијски сервис. Шта је од тада урађено?
Повезане приче
Шеф деска РТВ тврди да нема цензуре, али одбија да одговори на питање новинарке која је због цензур...
У предлогу буџета 440 милиона динара више за медије
Паралелне прославе рођендана РТВ-а
Докле се стигло са трансформацијом РТС-а из државне телевизије у јавни сервис?

Задатак јавног медијског сервиса је да остварује јавни интерес, а то значи да информише истинито и непристрасно, да у својим програмима поштује основна људска права и слободе,  плурализам идеја и мишљења, да унапређује образовање, културу и медијску писменост становништва. Програми јавног сервиса морају да буду доступни за све и да се тичу свих друштвених група, укључујући и оне осетљиве.

Јованка Матић, научни сарадник Института друштвених наука:

“Да ли он негује демократске вредности, да ли негује људско достојанство, да васпитава публику да вреднује плурализам мишљења као основу демократског живота, као нешто без чега не може да постоји демократски живот. Да негује принцип  активног грађанства – грађанина као појединца који активно учествује у доношењу одлука од значаја за живот целе заједнице, да доприноси  развоју јединства друштва кроз одражавање различитости.”

Основно мерило успешности трансформације РТС-аиз државне у јавну медијску установу јесте квалитет информативног програма од кога зависи и поверење гледалаца.

Раде Вељановски, професор ФПН-а

“Моје веровање у све те садржаје није на високом нивоу. Има садржаја којима верујем. Али сви они који долази из сфере наглашене политике са идеолошким примесама, на жалост врло често имају примесе промоције одређене идеје политике и носилаца функција  и политике, имају примесе пропаганде.”

Обавеза свих медија, а посебно јавног сервиса јесте да грађанима понуди разноврсне информације како би они сами могли да просуђују и формирају сопствено мишљење о друштвеним збивањима. У том смислу, кључну улогу имају дебатне емисије, у којима се представљају и сучељавају различите идеје и ставови.

Ауторка политичког магазина „Да можда не“, Оливера Ковачевић,  потврђује да због различитих интереса и притисака није увек лако окупити саговорнике у студију.

Оливера Ковачевић, водитељ и уредник Забавног програма РТС-а

“Ви видите  интерес који се крије иза тога. Ја сам увек имала проблем  да неко из владајуће гарнитуре дође у моју емисију. Мени Борис Тадић никад није био гост док је био председник Републике. Није ни Томислав Николић. Много пута нисам могла да реализујем емисију како сам ја желела. Једно је у питању да ли смо у неким спорним односима са одређеним људима, као кућа мислим, друго да ли су неки политички притисци, треће да нисте могли да обезбедите саговорнике што због тих притисака неко из власти не жели да се о томе говори.”

За разлику од  других европских јавних сервиса, РТС нема интерне смернице које би новинарима и уредницима биле професионални водич у заштити јавног интереса, а истовремено и лична брана од евентуалних притисака.

Оливера Ковачевић, водитељ и уредник Забавног програма РТС-а

“Људи који су постављени на најодговорнија места, главни уредници одређених програма, они су ти који на неки начин, и тај читави колегијум, диктирају одређену политику. Када кажем политику, рецимо у односу на спољну политику Србије, РТС је тај који прати државни став. Све остало, када су унутрашње теме питање и остало, новинар је тај који бира теме, доноси одлуке, увек наравно у договору са редакцијом којој припада. Ми немамо списак као што имају неки јавни сервиси. “

Зоран Станојевић, уредник Трећег дневника РТС-а

“Планирамо да направимо стандардизацију којој би се човек могао обратити када се нађе у недоумици. Али, углавном све функционише на професионалности. Онај ко ради овде мора да зна шта су морални и етички принципи новинарске професије.”

У јавној расправи о програму, одржаној током 2015-е, РТС-у је замерено што нема више аналитичких и дебатних емисија о друштвеним проблемима, а посебно што у њима не учествује публика.

За прављење дебатних емисија није довољна само спремност емитера, потребно је и да државни функционери схвате да је то њихова обавеза.

Оливера Ковачевић, водитељ и уредник Забавног програма РТС-а

“Ви никада нећете доживети да вас одбије државни функционер да дође пет минута у дневник и саопшти став. То нико није одбио. Одбиће само ако треба да дође у студио и да се суочи са другом страном, као што је моја емисија. И због тога је наш посао тежак.”

Поред радијских, телевизијских и сателитског програма, интерент издања, мреже дописништава, ова медијска кућа, има посебну улогу у промоцији културних вредности. У саставу РТС-а, налази се и музичка продукција, са својим оркестрима и хоровима, затим Продукција грамофонских плоча (ПГП) и издавачка делатност, као и документациони центар са богатом архивом.

Оливера Ковачевић, водитељ и уредник Забавног програма РТС-а

“Наша мисија у оквиру забавног програма је да понудимо људима одмор, разоноду, забаву и информацију и кроз забавни програм. Да не буде банална, да не буде мизерна, да не потцењује људе, да бодри њихове квалитете, а не да истиче њихове мане.”

Популарност и квалитет некадашњег образовног и дечијег програма још увек није достигнута. Неопходно је посветити и већу пажњу програмима за националне мањине, за омладину, за осетљиве друштвене групе. Такође, важно је програм учинити доступним особама са оштећеним слухом и видом тј. обезбедити титлове и већу употребу знаковног језика.

Јованка Матић, научни сарадник Института друштвених наука

“Образовни програм је јако мали. Има неког дечијег програма али оног најједноставнијег, купите цртане филмове, пустите два сата сваког дана, па то није оно што деци треба, треба им домаћи дечји програм. Нема омладинског програма. Нема програма за мањине. Разне мањине су занемарне, етничке мањине пре свега.”

Као важан део система јавног сервиса Радио Београд је дуго био технички и кадровски запостављен. Такав однос је промењен, а Радио Београд се са своја четири програма данас издваја по квалитету својих емисија које поред информативних и забавних негују и научне, културне и уметничке садржаје.

Ђорђе Влајић, главни уредник Првог програма Радио Београда 2010 – 2015

“То је једини програмски радио са националном покривеношћу, остало су музичке кутије. Али је зато програм од великог поверења аудиторијума. Радио и телевизија морају да садрже та два елемента. Оног часа ако РТС дође у ситуацију да телевизији падне гледаност а радио изгуби поверење, онда ће постати легитимно питање зашто ми то да плаћамо.”
Удар на Радио телевизију Војводине

Јавни медијски сервис Војводине, који је протеклих година остварио висок квалитет својих програма и стекао поверење грађана, пролећа 2016. претпрео је озбиљан ударац на своју уређивачку независност и програмску концепцију. То је довело и до протеста грађана који су показали да разумеју и цене улогу медијског сервиса када се он у свом раду води интересима јавности. Шта се догодило у Радио телевизији Војводине и какве су последице?

Након победе напредњака на покрајинским изборима 2016-е, регулаторно тело је на спорном гласању изабрало нове  чланове Управног одбора. Прва одлука нове управе била је смена директора програма, а затим и већине уредника информативних емисија. Грађани су због тога организовали протесте и устали у одбрану  независности  Радио телевизије Војводине.

Војвођанска телевизија је последњих година успела да достигне висок квалитет у свом раду – у објективном информисању кроз вести и свакодневне дебатне емисије, у образовним и забавним емисијама. Направила је програм за све грађане, укључујући и припаднике националних мањина и осетљивих група.

Тамара Сријемац, смењена уредница Јутарњег програма РТВ-а

“То може чак да посведочи и награда коју смо Кристина Шарић и ја добиле као уреднице јутарњег програма за борбу против дискриминације. Што значи да смо заиста давале простор маргинализованим и дискриминисаним групама, све оно што би јавни сервис требало да ради.  Тако да смо последњих пет година стално ишли неком узлазном путањом.”

Чланови Програмског савета  РТВ-а, који су изабрани од стране старог УО, потврђују да су смењени уредници поштовали високе професионалне стандарде и осуђују политичку смену уредника.

Александра Ђурић Боснић, председница Програмског савета РТВ-а

“Негде је парадоксална ситуација, у принципу се овакви резови до каквих је дошло и којих смо сведоци ових дана, и предузимају у моменту када је медијска кућа у кризи. Али када медијска кућа није у кризи, поготово када није у програмској кризи него када она бележи успехе, онда је то потпуно један ирационални потез.”

Политичким именовањима и сменама, као и игнорисањем мишљења Програмског савета, који је, по домаћем закону, уз Управни одбор и генералног директора, равноправан орган јавног сервиса, поткопани су темељи телевизије чији је концепт да ради у интересу свих грађана.

Додатно забрињава што су овакви недозвољени утицаји на јавни сервис последица спорних одлука регулаторног тела, као и што је изостала реакција надлежног министарства.

Раде Вељановски, професор ФПН-а

“Истим каналима којима је угрожена независност и аутономија јавних сервиса, угрожена је, на исти начин, и независност регулаторног тела.  И то о онда значи да два основна стуба медијске независности и аутономије у нашем медијском систему, па ако хоћете у нашој земљи,  су подривена од стране оних који припадају центрима моћи.”

Војвођански истраживачки аналитички центар утврдио је да је само месец дана након смене уредника забележен пад рејтинга и гледаност програма РТВ-а.
Начин финансирања не сме да утиче на уређивачку политику

Да би обезбедио непристрасно и квалитетно информисање свих делова друштва, јавни медијски сервис мора да буде независан од било каквог политичког и економског утицаја. То се може остварити само уколико он има и независан извор финансирања. Најбоље је када се финансира из претплате тј. од новца оних који га и гледају, као што је то случај са ББЦ-ијем. Кључно је да извор финансирања ни на који начин не утиче на програмску  политику.

У процесу трансформације из државне телевизије у јавни медијски сервис мењао се и начин финансирања Радио телевизије Србије и Радио телевизије Војводине. 2005. је враћена претплата, која ће током 2014. и 2015. поново бити замењена финансирањем из буџета. Од 2016-те гледаоци плаћају таксу од 150 динара из које није могуће покрити све трошкове пословања тако да рад јавног сервиса и даље зависи од новца из буџета.

Јованка Матић, Научни сарадник Института друштвених наука

“Они су јако задовољни да кажу – то је дужност државе да нама обезбеди стабилно финанисрање, а нема искорака у смислу – ми ћемо сада  напавити кампању да убедимо грађане да без њиховог учешћа, без њихове финансијске помоћи нема независног авног сервиса.  То је и кривица јавног сервиса. А финансијска независност је камен темељац политичке независности.”

Европска медијска регулатива инсистира на финансијској стабилности јавног сервиса, и од својих чланица очекује да створе услове за његово одрживо финансирање. Међутим то не значи да владе земаља смеју да утичу на његов рад – јавни сервис мора да има своју уређивачку и управљачку независност.

ЂорђеВлајић, главни и одговорни уредник Радио Београда 2010-2015

“Двоструко су увезани јавни сервиси малом таксом и финансирањем из буџета. Влада има два вентила којима може да заврне доток новца јавних сервиса, само да каже не плаћај, не прослеђуј новац. РТС може да се угаси, РТВ може да се угаси, нема од чега да ради. О чему причамо, какав јавни сервис, каква независност?”

Председник Управног одбора РТС-а прихвата оцену да буџетско финансирање представља моћну полугу власти, али издваја и једну предност.

Владимир Вулетић, председник Управног одбора РТС-а

“Сваки облик финансирања има своје предности и своје недостатке. Неке од недостатака буџетског финансирања сте поменули. Са друге стране његова велика предност је стабилност у финансирању. Дакле, када је реч о наплати, чињеница  јесте да је реч заиста о симболичним средствима, али предност тога је што имате високу наплату.”

Савет Европе, који доноси практичне препоруке за рад јавних сервиса, својим  чланицама саветује да начин финансирања прилагоде сопственим условима и потребама. Ретке су земље као што је Велика Британија која свој јавни сервис финансира највећим делом из претплате. Најчешће се ради о комбинованом моделу који поред претплате укључује приходе од реклама и од продаје услуга, као и субвенције из државне касе.

Патрик Пенинкс, Савет Европе, Одељење за информационо друштво

“Ми не желимо да кажемо да постоји само један начин финансирања који желимо да промовишемо, већ само да критеријуми на основу којих се финансирање обавља морају да буду објективни, јасно утврђени, а такође и мерљиви.”
ББЦ – узор емитерима широм света

ББЦ је најпознатији јавни сервис на свету. ББЦ је почео са радом 1922. као приватни емитер, да би четири године касније британска влада откупила деонице и трансформисала га у некомерцијални јавни сервис. Од тада се његов рад темељи у Краљевској повељи којом се гарантује уређивачка независност и дефинишу обавезе. За филозофију рада ББЦ-ија заслужан је његов први директор, Џон Рит. Принципи које је он поставио важе и данас. Рит се залагао да ББЦ-и буде независна кућа, која поштује високе уређивачке стандарде и чије пословање није мотивисано профитом.

Џон Рит је и творац чувене формулације – да је мисија ББЦ-ја да информише, образује и забавља.

Програми ББЦ-ја се производе по највишим професионалним и етичким стандардима. У ББЦ-ју воле да кажу да је темељ њихове куће изграђен на поверењу – и да је ББЦ независан, непристрасан и одговоран само својој публици.

Расел Писгуд, бивши уредник вести на ББЦ-ју

“Репутација ББЦ-ја је првенствено изграђена на вестима и програмима о актуелним збивањима. То је случај и у земљи и у иностранству. Програм Светског сервиса је и даље изузетно добро примљен у читавом свету. То је због тога што ББЦ има репутацију  непристрасне куће која није под контролом владе као у другим земљама. Вести и информативни програм не контролише влада зато што постоји претплата, што значи да паре не долазе из државног буџета. Долазе од појединаца који гледају телевизију.”

Да би сачувао своју независност, ББЦ не продаје рекламно време, а поред новца од претплате који годишње износи око 4 милијарде фунти, рад ове куће се финансира и од зараде који ББЦ оствари из својих комерцијалних активности.

У Краљевској повељи спровођење јавног интереса преточено је у шест конкретних циљева. Поред производње квалитетних вести и информативног програма, британски јавни сервис је посвећен промоцији образовања, креативности и уметности, повезивању Велике Британије и света, као и коришћењу модерних технологија.

Ђорђе Влајић, дописник српске секције Светске службе ББЦ-ја 1993-2009

“Праве се планови рада. Ништа се тамо не дешава случајно или зато што се неком прохтело да нешто ради. Врло се озбиљно води рачуна о пословању и о програмима који се произведу – о програмским циљевима. Постоје, наравно, као и у свакој озбиљној фирми програмски циљеви који се остварују или пословни циљеви који се остварују.  Тиме се мери успешност управљачког, уређивачког и новинарског кадра.”

Извештавање ББЦ-ија почива на интерним уређивачким смерницама које се иновирају сваких пет година и које су дужни да поштују сви који учествују у производњи програма. У уређивачке смернице уткане су професионалне вредности које ова кућа негује од свог настанка, као и богато искуство репортера и уредника. Одштампане на око 350 страна, смернице нуде одговор на питања са којима се новинари срећу у свакодневном раду, а посебно у кризним и осетљивим ситуацијама. Уједно представљају и одбрану новинара и компаније од спољних притисака.

Ђорђе Влајић, дописник српске секције Светске службе ББЦ-ја 1993-2009

“Јако се држи до професионалне слободе. Рецимо, оно што је битна разлика у односу на домаћу праксу, тамо уредници не читају, или углавном не читају, сарадничке текстове. Када се прође селекција и када се добије посао у ББЦ-ју онда се ради на поверење, на ту квалификацију да радиш за ББЦ. Онда си самосталан и аутономан, док се не огрешиш о правила нико не брља по текстовима и не прави од њих Политикин забавник или инсистира на нечему. Дакле, новинари имају апсолутну слободу  и одговорни су својој савести за оно што напишу.”

Независност ББЦ-ја претрпела је један од најжешћих удара у време фокландског рата. Конзервативна партија је сматрала да је извештавање издајничко.

Када је Маргарет Тачер загрмела што новинари војску називају “британске трупе” уместо “наши момци”, из редакције је стигао одговор да је то у складу са уредничким смерницама у којима пише: ”Треба да избегавамо израз “наш” када хоћемо да кажемо да је нешто британско. Ми нисмо Британија, ми смо ББЦ.”

Незадовољна начином извештавања о Фокландском рату, британска Влада је размишљала да ББЦ стави под своју контролу, што је закон дозвољавао само у случају нуклеарног напада. Историчари бележе да је овакав сценарио за длаку избегнут.

Расел Писгуд, бивши уредник вести на ББЦ-ју

“На пример, једни кажу да ББЦ мало нагиње ка левици, а други да је ББЦ донекле проевропски оријентисан. Али ове критике обично долазе из дела штампе која подржава десницу.”

ББЦ постоји због своје публике. Да би јој понудио најбољи могући програм консултује своје кориснике око свих важних питања. Између ББЦ-ја и његове публике постоји стална отворена комуникација.

Расел Писгуд, бивши уредник вести на ББЦ-ју

“Радио сам у две велике ББЦ-јеве редакције на регионалном нивоу. Одувек смо се веома озбиљно односили према регионалном нивоу, као и према мишљењу публике. На свако писмо мора да се пошаље одговор, на сваки телефонски позив мора да се одговори. Такав однос ББЦ има према својој публици.

Баш због своје публике ББЦ је привржен непристрасном новинарству највишег квалитета. На тај начин ствара услове за плодну јавну дебату о свим актуелним питањима и подстиче грађане да буду активни учесници  друштва у коме живе, чиме испуњава своју најважнију мисију и ради у најбољем интересу јавности.
Јавни медијски сервис у служби грађана

Јавни медијски сервис постоји да би радио у интересу својих гледалаца и слушалаца и због тога је дужан да их консултује и уважава њихово мишљење. Обавеза му је и да своје претплатнике обавештава о свим аспектима свог рада. По нашем закону, о програмским потребама публике брине Програмски савет, који у ту сврху организује и јавне расправе.

Поштујући приниципе „јавног интереса“ и „јавности рада“ успешни европски медијски сервиси одлучују о програмским садржајима тек након широке јавне расправе у којој учествују бројни актери  и организације које заступају различите друштвене интересе. У Србији су 2015. први пут организоване консултације са корисницима јавног сервиса,  али су се оне, према мишљењу учесника, свеле на пуку формалност.

Јованка Матић, Научни сарадник Института друштвених наука

“Једна од мојих великих замерки за јавни сервис је управо у томе да није успоставио комуникацију са јавношћу и да није успео да изгради тај кредибилитет и имиж једне институције која је у служби јавности, а не у служби власти. То може да се уради када би у јавном сервису постојала жеља и виђење потребе да се то уради. Јавне расправе су једна наметнута обавеза јавном сервису коју им је наметнуо Закон о Јавним медијским сервисима.”

Уредници  и новинари РТС-а кажу да имају добру комуникацију са публиком.

Зоран Станојевић, уредник Трећег дневника РТС-а

„Од контакт службе која телефонски, и-мејлом и обичном поштом добија поруке од гледалишта, до друштвених мрежа, па до контакта на улици када ме неко заустави и каже ми нешто. Дакле ми  све што радимо радимо због грађана, ми смо њихов сервис.“

Јованка Матић, Научни сарадник Института друштвених наука

“Знају они шта публика гледа а шта не гледа, али не знају зашто.  Јер такво истраживање не говори зашто публика гледа то а не гледа ово, а то је у ствари најважније! И не говоре вам то шта публици недостаје, шта би публика хтела.”

За укључивање публике у програмске одлуке јавног сервиса задужен је Програмски савет. Чланове Програмског савета бира Управни одбор. Професор Раде Вељановски упозорава да то није добро решење.

Раде Вељановски, професор ФПН-а

“Ако орган управљања изнутра, из јавног сервиса, бира неки други орган који треба да заступа интересе јавности , онда се то неће догодити.”

У случају британског јавног сервиса интересе публике заступа одбор који је независан од извршног тела који управља ББЦ-јем. Да би на најбољи начин испунио очекивања публике ББЦ има отворену платформу за комуникацију са корисиницима, као и формулисане циљеве за остварење јавног интереса.

Домаћим законом из 2014. јавни интерес који оствараје медијски сервис дефинише у 19 тачака – од истинитог и правовременог информисања, преко поштовања људских права и медијског плурализма, све до унапређења образовања, културе и медијске писмености.

Проф. Владимир Вулетић, председник УО РТС-а

“Оно што морамо имати у виду кад је реч о јавности, то је да постоји нешто што јесте опште добро. То опште добро је дефинисано Уставом пре свега и законима. У том смислу, уколико јавни сервис ради у складу са законима он тада штити јавни интерес.

Да би се степен заштите јавног интереса подигао на виши ниво неопходно је да РТС и РТВ иницирају чешћу и квалитетнију комуникацију са својом публиком како би и мишљење јавности утицало на креирање програмских садржаја.
Јавни медијски сервис гарант слободе изражавања

Уређивачка независност јавних медијских сервиса једна је од централних тема и европске медијске политике која подржава концепт јавног сервиса као гаранта слободе изражавања и демократије.

За Савет Европе јавни медијски сервис представља најважнији гарант слободе изражавања и информисања у јавној сфери захваљујући коме се поштује право грађана да траже и примају информације. Ова европска организација која је посвећена заштити људских права својим чланицама препоручује да обезбеде све потребне правне, политичке и организационе услове како би јавни медијски сервиси могли да остану независни и да имају адекватна средства за рад.

У земљама које имају јак јавни медијски сервис, има мање екстремизма и корупције, а више медијских слобода и демократије, показало је недавно истраживање Европске уније емитера – ЕБУ, чији је члан и Србија.