Вести
02. 12. 2016.
Небезбедност новинара и даље утиче на слободу медија
- Напади на новинаре и некажњавање кривичних дела над новинарима настављају да утичу на слободу медија у земљама чланице ОЕБС, оценила је данас представница ОЕБС за слободу медија Дуња Мијатовић. Она је, представљајући свој полугодишњи извештај о слободи медија Сталном савету ОЕБС, истакла да напади на новинаре, али и новинарство, настављају да ескалирају, те да безбедност новинара наставља да доминира њеном агендом.
Мијатовић је критиковала што некажњавање убистава, напада и претње против новинара и даље постоје у многим деловима региона ОЕБС, и да тај тренд треба под хитно преокренути.
Од марта ове године њега канцеларија је, како је пренела, интервенисала у вези са слободом медија у 35 држава чланица.Велика већина интервенција имала је везе са безбедношћу новинара, укључујући и убиство припадника медија, физички напад и оштећење њихове имовине.
У циљу подршке земљама чланице у праћењу напретка у борби против некажњивости за убиства новинара Канцеларија ОЕБС за слободу медија израдила је списак убијених новинара у региону који покрива ова организација, са основним информацијама о напретку у истрази, процесуирању, као и кажњавању одговорних.
"Све државе ОЕБС ће бити ускоро упитане да исправе и допуне информације са те листе, коју ће моја канцеларија учинити јавном преко свог сајта почетком године", најавила је она.
Мијатовић је изразила наду да ће листа бити важан ресурс за владе и правне органе, новинаре, као и научнике и невладине организације укључене у решавању ових питања.
У свом обраћању Сталном савету ОЕБС Мијатовић се осврнула и на питање лажних вести, посебно преко социјалних медија.
Према њеним речима, наметање правила или терање компанија социјалних медија на брисање објава на социјалним платформама, које су схваћене као лажи, није право решење.
Мијатовић је упозорила да такве мере само могу нанети већу штету слободи изражавања него самим лажима.
У свом извештају, који представила Сталном савету ОЕБС, Мијатовић је указала на активности њене канцеларије током протекле пола године.
Када је реч о Србији, она је навела да је 11. априла издала саопштење поводом 17. годишњице убиства Славка Ћурувије, позивајући власти на обустављање некажњивости за кривична дела против новинара.
Такође је 11. јуна издала саопштење поводом 15. годишњице убиства Милана Пантића и подсетила на остале нерешене случајеве у Србији.
Даље је 17. јуна издала саопштење осуђујући убуство новинара Луке Попова у Српском Крстуру и позвала власти да истраже све нападе на припаднике медија.
Поред тога, 20. јуна је јавно поздравила брзу реакцију локалних органа безбедносних који су ухапсили три лица за убиство Попова и изразила наду да ће се наставити решавање и других случајева убиства и напада на новинаре, укључујући Даде Вујасиновић, Пантића, Давора Пашалића и Педрага Благојевића.
У извештају се наводи да је 16. септембра издала саопштење у којем је позвала власти да у потпуности истраже покушај застрашивања и претње против више новинара, указујући на претње смрћу Недиму Сејдиновићу, Динко Грухоњићу и Слободану Георгијеву, те и Драгани Пећо, Борису Џинићу, Маји Живановић, Зорану Кесићу.
На крају дела извештаја посвећен Србији, она је навела да је 23. септембра позвала све одговорне у Босни и Херцеговини и Србији, посебно медије, да се уздрже од запаљивог речника који би могао да изазове мржњу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.