Вести
29. 11. 2016.
Медији заустављају и државни удар
Одјеци међународног научног скупа о информационој револуцији од Гутенберга до Цукерберга на Факултету за културу и медије у Београду
Изузетно успела међународна научна конференција, чија је тема „Информациона револуција, нови медији и друштвене промене у свету, региону и Србији”, управо је завршена у организацији Факултета за културу и медије Универзитета „Џон Незбит” у Београду. Своје научне резултате приказало је више од шездесет научника и наставника са универзитета из иностранства и из Србије. Из обиља веома занимљивих научних промишљања изнесених на скупу издвојићемо најупечатљивије акценте.
– Класично новинарство доживљава данас темељит, могло би се рећи и револуционаран преображај – указао је др Пауло Фаустино, редовни професор на Универзитету Порто у Португалији и председник Међународног академског удружења за менаџмент у медијима. – Тај преображај постаје стратешки тренд, који води из епохе масовног комуницирања према новом, такозваном комуникационом бизнису. Отуд проистиче и потпуно нови концепт комуницирања у измењеном медијском и друштвеном окружењу.
Економске и социјалне ефекте новог медијског окружења у првих петнаест година новог миленијума и новог века разматрао је др Џон Кери, професор Универзитета Фордам у Њујорку. Изнео је тезу према којој све већим ослањањем на нове медијске технологије и, посебно, на нове друштвене мреже, свака компанија, велика или мала, на својеврстан начин постаје и медијска компанија.
– Прожимање класичних медија и нових медијских технологија директно и индиректно утиче на функционисање медијских система, посебно у земљама са ограниченом слободом говора и слободом медија – истиче др Мајк Фридриксен, професор „Хумболтове” високе школе у Берлину и Универзитета за медије у Штутгарту. – Зато друштвене мреже и вести које се њима шире утичу, у све већој мери, на процесе одлучивања у економији и политици, али и на динамично мењање културног контекста у друштву.
Инспирисани већ класичном књигом Џона Незбита из 1982. године, чији је наслов „Мегатрендови”, чланови истраживачког тима са Универзитета „Краљ Хуан Карлос” у Мадриду, предвођени професором др Хосеом Алваресом Монсонсиљом, анализирали су глобалне трендове повезане с развојем информатичке технологије у савремености.
Управо друштвене мреже – између моћи и свемоћи – представљају ново оруђе за револуционарне промене. То су у својим саопштењима потврдили професори др Екмел Гецер, са Универзитета Сакарија у Турској, др Георг Цурвакас, са Аристотеловог универзитета у Солуну, и др Наталија Рјабинска, са Колеџа „Цивитас” у Варшави. Гецер је на врло илустративан начин показао како је коришћењем друштвених мрежа и „твитеризацијом вести”, насупрот деловању класичних масовних медија, посебно телевизије, заустављен недавни покушај државног удара у Турској.
Професор Цурвакас анализирао је изборне ефекте употребе различитих маркетиншких алата у оквиру друштвених мрежа „Твитер” и „Фејсбук” од грчких политичара, закључујући да боље изборне резултате постижу политичке организације које се у кампањама ослањају на нове медије. Наталија Рјабинска представила је резултате истраживања који су се односили на ослобађајућу улогу интернета у постсовјетским друштвима, наглашавајући да степен слободе у комуницирању новим медијем не зависи само од његових демократских и технолошких потенцијала, него и од друштвеног, политичког и културног контекста у свакој појединачној земљи.
Усавршавање информатичких технологија и појава нових медија, својим новим методама обраде, складиштења и преноса информација, уз решавање старих проблема на нов начин, доносе и нова искушења, најпре у области дифузије културних вредности и положаја оригинала у односу на брзе копије, потом на плану учења, креативног стварања и евалуације, на пољу коришћења слободног времена, затим у домену заштите информација и субјеката комуникацијског система, као и у другим областима, настојао је да сумира најважније акценте са конференције професор др Миливоје Павловић, декан Факултета. На путу од Гутенберга до Цукерберга, и даље од њега, преобликован је, ако не и прекинут, уобичајен начин обраде, преноса и пријема информација, а знатно је проширено и поље утицаја на индивидуалног корисника, који је постао мање осетљив и отпоран на заводљиве медијске обмане и атрактивне информатичке сензације.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.