Вести
25. 11. 2016.
Власник Политике тражи веће учешће државе у капиталу
Политика АД, сувласник истоименог дневног листа, 4. новембра је поднела предлог за покретање стечајног поступка над самом собом.
Како се децидно наводи у предлогу Привредном суду у Београду који је потписао генерални директор Политике АД Зафирино Граси, „Стечајни дужник је привредно друштво које се налази у поступку приватизације, а Одлуком Владе РС стечајни дужник је одређен као субјект приватизације од стратешког значаја за Републику Србију. Наиме, дана 14. 11. 2013. године Министарство привреде је поднело иницијативу за покретање поступка приватизације овде стечајног дужника“.
У предлогу којим од суда тражи да у Политици АД покрене стечајни поступак реорганизацијом у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, Граси пише да је „стечајни дужник (Политика АД) привредно друштво које већ дужи временски период послује уз озбиљне финансијске и пословне проблеме, услед којих је рачун стечајног дужника у више наврата био блокиран, а предлагач (Политика АД) није у могућности да своје редовне обавезе уредно испуњава“.
У предлогу се даље наводи да фирме и људи којима Политика АД дугује новац, до сада нису могли да натерају Политику да им плати оно што им дугује, јер је ово предузеће уживало заштиту од принудног извршења и принудне наплате „због чега рачун стечајног дужника није могао бити блокиран". Фирмама у реструктурирању ова заштита је истекла још прошле године, али је Политици АД као „предузећу од стратешког значаја“ Влада Србије у мају 2015. ову заштиту продужила на још годину дана.
Политика АД сада жели да држава настави да спречава њене повериоце да се принудно наплате. Тако Граси у допису Суду наводи да би „рачун стечајног дужника већ наредног дана од дана престанка заштите од принудне наплате могао да буде блокиран, услед реализације више десетина меница разних поверилаца које су већ предате одељењу принудне наплате НБС-а“. Суд му је за сада изашао у сусрет.
Колико је ситуација у Политици АД озбиљна види се из Грасијевог признања да „стечајни дужник (Политика АД) тренутно, осим према добављачима и запосленима, практично не измирује никакве друге обавезе"! Штавише, Политика АД признаје да чак ни добављачима не плаћа редовно, док зараде исплаћује само у нето износу.
Стога се чини оправданим закључак саме Политике да има разлога да се у овом предузећу уведе стечајни поступак. Конкретно, директор Политике АД наводи да је „испуњен стечајни разлог претеће неспособности плаћања... али и стечајни разлог трајније неспособности плаћања". Колико су велики дугови овог предузећа види се и из тога што Граси наводи да би „извршење на имовини стечајног дужника (Политике АД), пре усвајања УППР-а, довело до значајног угрожавања или чак потпуног онемогућавања текућег пословања“.
Међутим, Политика АД има решење. Државу.
Уместо да плати доприносе, порезе и друга дуговања, Политика предлаже да држава постане њен власник. И то у још већем проценту него што је то сада. Тако у предложеном УППР-у, Политика наводи да би Пореска управа, Министарство финансија, Град Београд, бројне локалне пореске управе, ПИО фонд и Агенција за осигурање депозита (АОД) требало да прихвате акције овог предузећа уместо новца. Политика рецимо само АОД-у дугује милион евра. Министарству финансија само у једној класи потраживања дугује 103 милиона динара.
Како се ово уклапа у декларисану намеру државе да се повуче из медија, Политика АД не наводи. Држава је, иначе, већ сада већински власник Политике АД, а овако би постала још већи. Какав би то имало ефекат на уређивачку зависност листа Политика (који је у половичном власништву Политике АД) од дневне политике, такође се не анализира у УППР-у, али је очигледно да таква питања, ако су и узета у обзир, нису спречила Политику АД да тражи још већи улазак државе у своје власништво.
Политика АД има још један предлог за суд. Да појединим другим категоријама поверилаца да избор: или ће и они пребацити своја потраживања у капитал или ће морати да пристану да Политици АД опросте сваки други динар који им дугује. Остатак би Политика вратила у наредних десет година, без камате и са почеком од три године.
Повериоци који ће добити овакав „избор“ су врло разнолики и крећу се од број них добављача и пословних сарадника овог предузећа, до опет бројних државних институција. И ту имамо Министарство финансија и Пореску управу са дугом од чак 629 милиона динара. А затим и неплаћене рачуне за струју - од 296 милиона динара ЕПС снабдевању и од још 255 милиона динара ЕПС дистрибуцији. Дунав осигурање чека више од милион евра, а свој новац никако да добију и Привредни суд Београд, Београдводе, Бео електране, Градска чистоћа и (не)угашена новинска агенција Танјуг.
Да ли ће овај пословни план за финансијско оздрављење путем опраштања дугова уродити плодом, видеће се, али је држава већ показала спремност да својим дневним новинама - то јест њиховом власнику - изађе у сусрет: последњег радног дана 2015. године Влада Србије пристала да 205 милиона динара потраживања ка Политици АД конвертује у капитал, с тим што ова одлука још није реализована.
Политика АД стога има зашто да се нада успеху. Коначно, како сами тврде, они нису тек нека обична фирма. Или прецизно: „Не може се и не сме занемарити ни чињеница да се овде не ради о обичном привредном субјекту, већ о једном „националном бренду“, са израженим друштвеним значајем".
Националном бренду са имовином од две милијарде динара и дуговима од четири.
16 за 600
Додатни куриозитет је што је Политика АД предложила да конверзију потраживања у капитал изврши по номиналној цени акције од 600 динара. То је куриозитет, јер су на Београдској берзи акције Политике АД јуче вределе читавих -16 динара.
Комерцијална банка безбедна
Једини поверилац који не мора да страхује од Политикиног УППР-а је Комерцијална банка. Ово предузеће Комерцијалној дугује више од милијарду динара, од чега су 420 милиона камате. Од тога 346 милиона динара чини дуг за закуп простора (Политикина зграда одавно није Политикина, већ банчина), док 738 милиона чине финансијске обавезе. Комерцијална банка очито није спремна да се опрости од пола милијарде динара, а вероватно није ни заинтересована да постане власник Политике АД, па је ово предузеће пристало да банку намири пре ступања УППР-а на снагу. Тако је банка у далеко бољем положају од институција као што су ПИО фонд и Пореска управа, односно пензионери и грађани.
УППР за УППР-ом
Ово иначе није први пут да Политика АД предлаже УППР. Чим се у мају ове године приближио дан када је по закону престала и последња заштита од поверилаца, ова фирма је поднела свој први УППР суду. Суд је закључио да тај предлог није адекватан и вратио га Политици на дораду. Међутим, ни по остављеном року Политика није успела да испуни захтеве суда и уреди свој план како треба. Зато је овог месеца Надзорни одбор наложио да ако УППР из маја „буде одбачен или обустављен", Политика АД „поднесе нови предлог за покретање стечајног поступка у складу са УППР-ом".
Коментари (3)
Остави коментар26.11.
2016.
NUNS PRVI PODRŽAO I EU
@
ОдговориTehničar
Iza medijskih zakona je prvi stav UNS, gospodine koji se potpisujete kao "tehničar"! To je jedna stvar. A druga, zar niste lupali u šerpe, zviždali,palili Skupštinu...Želeli ste, gledajte. Takve medijske zakone je podržala Evropa,odnosno EU.
25.11.
2016.
Javna medijaka ustanova "Politika"
Ako, prema clanu 16. stav1. tacka1) Zakona o javnom informisanju i medijima,
Одговори"Republika Srbija ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja isključivo formiranjem javnih servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, u skladu sa zakonom", a prema clanu 10. ovog zakona,
"Ustanove javnih medijskih servisa i drugi mediji koji deluju u skladu s načelima javnih medijskih servisa posebno su dužni da o pojavama, događajima i ličnostima izveštavaju pravovremeno i nepristrasno, da omoguće izražavanje ideja i mišljenja koja su zastupljena u zajednici, da podstiču na raspravu u duhu tolerancije, o svim temama od interesa za javnost, da proizvode raznovrsne programske sadržaje i da teže najvišem nivou kvaliteta usluga",
i a ako po, clanu 2. st. 1-4 Zakona o javnim medijskim servisima,
"Javni medijski servis je nezavisan i samostalan pravni subjekt koji, obavljanjem svoje osnovne delatnosti, omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, i pruža opšte i sveobuhvatne medijske usluge koje podrazumevaju informativne, obrazovne, kulturne i zabavne sadržaje namenjene svim delovima društva.
Javni medijski servis iz stava 1. ovog člana čine republički i pokrajinski javni medijski servis.
Republički javni medijski servis je Javna medijska ustanova "Radio-televizija Srbije" (u daljem tekstu: RTS), sa sedištem u Beogradu.
Pokrajinski javni medijski servis je Javna medijska ustanova "Radio-televizija Vojvodine" (u daljem tekstu: RTV), sa sedištem u Novom Sadu", -
onda ne vidim zakonski razlog, osim moralnog, da se i Politika AD zakonom ne pretvori u javni medijski servis, tj. Javnu medijsku ustanovu "Politika".
25.11.
2016.
A izlazak države iz medija?
Uništeni su zdravi lokalni i regionalni mediji, bez ikakvih dugova, da bi se iz budžeta finansirala finansijski uništena, prezadužena Politika. Sada je jasno i zasto je uUNS koji je vodila tadasnja urednica Politike stao iza ovakvih medijskih zakona. To je, sada se vidi, bio jasan dil. ali, vlast je nadmudrila naivne ...
Одговори