Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
28. 01. 2010.
Спор медија и власти права мера новинарске независности
Београд - Економска криза изазвала је велике проблеме у пословању медија, али медијска предузећа су, као и сва друга, подложна законима тржишта и морају подносити сва изненађења које им оно приреди - каже Небојша Брадић, министар културе, у разговору за Данас.
Како објашњава, у већини случајева економска криза само је јасније истакла проблеме које медији и иначе имају.
- Пад тиража, умањен број оглашивача, отпуштање запослених, спуштање нивоа квалитета садржаја, све то видим као последице кризе, али не само економске и не само „кризе тренутка“. Последично, пословна политика и програмска оријентација једног броја медијских кућа, условљена оваквим тржишним положајем и мотивисана више опстанком него профитом, посеже за скандализовањем, застрашивањем и повлађивањем најнижем укусу потенцијалних читалаца, гледалаца или слушалаца. Све снажнија таблоидизација и сиромашење језика и културе указују се као наличје слободе говора. Дугорочно гледано, изостанак или мањак одговорности према јавности и јавној речи, у појединим медијима, сматрам најзначајнијим проблемом - истиче Брадић.
Представници медијских удружења су оценили да ће ова година бити још тежа за медије. Да ли Министарство планира помоћ медијима и какву?
Министарство културе не планира помоћ која би се сводила на давање средстава у виду неке врсте социјале, али планира различите облике подршке и подстицаја одређеним пројектима и програмима, при чему ће основни критеријум бити њихов квалитет. Смисао наших конкурса није пружање помоћи на начин који асоцира на „милосрђе“, него подстицај да рационалним и добрим улагањем средстава и знања изађемо из невоља и повећамо креативност медијског деловања.
У јавности се тврди да су локални медији често под притиском локалних власти и моћника. Како то коментаришете?
- „У јавности се тврди да...“ - не заслужује озбиљан коментар. Међутим, сведоци смо да тај проблем постоји и у земљама развијене демократије, али и да је то у извесном степену и разумљиво и очекивано и да је, понекад, у појединим друштвима, тај својеврсни „спор“ између медија и власти једина права мера њихове истинске независности и слободе. Новинари су увек знали најбоље како се брани слободна реч и често су се управо тим путем „калили“ у високе професионалце. Министарство културе ће и медије и медијске посленике у томе увек подржати, без обзира да ли је реч о локалним или другим медијима.
Већина локалних медија и након истека првобитног рока још није приватизована. Како ће даље тећи приватизација?
- У складу са нашим обавезама и надлежностима, чинимо све што је могуће. Оно што је горе од неучињене приватизације је брзоплета и лоша приватизација. То, наравно, никако није речено као алиби за оне који поступак нису довршили или ваљано припремили већ као израз настојања да се тај посао оконча на добробит свих. Последице таквих брзих, а лоших приватизација коштају много више, чега смо већ сада свакодневни сведоци у привреди и због чега је у једном броју фирми дошло до раскида већ склопљених уговора.
Уставни суд Србије би требало да донесе оцену о уставности Закона о јавном информисању до краја марта. Какву одлуку очекујете и како ћете као министарство реаговати уколико суд спорне делове Закона прогласи неуставним?
- Свакако да се не бих ни залагао за доношење закона који сматрам неуставним. Уставни суд је највиша правна инстанца Србије и уверен сам да његови чланови добро знају да разлуче да ли су овим законом ваљано заштићени највиши интереси друштва. Каква год да буде одлука, Министарство културе ће је поштовати и залагати се за законитост у области за коју је надлежно.
Који су приоритети Министарства за ову годину?
- У првом реду то је брига о програмима, односно о квалитету медијског деловања. Министарство ће финансијски и на друге начине подстицати квалитет медијске продукције и стварати услове за јачање професионалности у раду. Наставак приватизације медија једна је од обавеза за ову годину, али треба имати у виду да технички део промене власништва не доноси увек и ону промену која је нужна - промену радних навика и начина рада. Један од важних задатака је и законодавна активност, као и доношење и примена стратегије за медије. У претходном периоду урадили смо значајан део посла уређивање услова за рад медија на језицима мањинских заједница и на томе ћемо радити и у овој години.
Антрфиле : Видљиво деловање Закона о информисању
Деловање Закона о јавном информисању је већ видљиво. Закон је подстицајан за уређење медијског простора на начин који одговара професионалцима и медијским корисницима који траже квалитет. Не одговара онима који губе позиције стечене манипулисањем, злоупотребама и загађивањем простора јавне комуникације.
Бојан Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.