Вести
13. 08. 2016.
Медији на Косову повезани као острва на Пацифику
Поред финансијских проблема који су заједнички именитељ готово свих медија у Србији, новинари на Косову и Метохији имају и додатних брига – свакодневно страхују за живот и боре се против дискриминације. Само прошле године, како истиче председник Удружења новинара Србије на Косову и Метохији Будимир Ничић, забележено је 33 напада на медијске раднике – седморо њих су били Срби, а 26 Албанци.
– Ниједан нападач није подвргнут судском процесу, чак ни онда када смо имали фотографије и снимке хулигана. Када је нападнуто четворо наших колега на протесту покрета „Самоопредељење”' имали смо снимке на којима се јасно виде лица нападача, али се на томе завршило – истиче Ничић.
У јужној српској покрајни постоји више од 30 медија. Најбројније су радио-станице – има их 25, ту је још и шест телевизија и неколико портала. Од штампаних медија на српском језику излази само недељник „Јединство”. Редакције су мале, броје од пет до 15 људи, па новинар често није само новинар, већ и сниматељ, монтажер, лектор...
Како ниједан медиј не покрива читаву територију КиМ, ове мале, локалне радио и ТВ станице преузеле су улогу јавних сервиса и проблем изолованости решиле удруживањем. Још 2003. године пет радио-станица створило је КОСМА мрежу. Радио Гораждевац, Радио Клокот, Контакт плус из Косовске Митровице, Радио КиМ из Чаглавице, Херц из Штрпца, Пулс из Шилова заједно емитују Дневник Косма. Из истих разлога, шест година касније настала је и Независна ТВ мрежа, коју чине телевизије Пулс из Шилова, ТВ Мир из Лепосавића, Мост из Звечана, Херц из Штрпца и продукција Њу прес из Чаглавице. На свим овим телевизијама приказује се емисија Космет инфо, а између себе размењују емисије и прилоге.
Члан управе Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић подсећа да је, када је настајао независни ТВ канал, помоћ стигла и од страног стручњака који је приметио да је пет телевизија повезано на сличан начин како је он то урадио са острвима на Пацифику.
Новинари са Космета недавно су упозоравали да им је онемогућено извештавање са бројних догађаја јер им није обезбеђен превод на српски језик. Тако је било почетком јула, на пример, када приликом церемоније потписивања Меморандума о разумевању у Народној библиотеци у Приштини између МОНТ-а и Амбасаде САД није било превода на српски. У званичном саопштењу УНС-а и Друштва новинара Косова и Метохије тада је истакнуто да се таквим поступањем крши уставна обавеза о равноправној употреби службених језика на Косову, али и да се угрожава право на информисање. Упркос апелима, ништа се није променило. Ничић додаје да превода нема ни на конференцијама за медије које организује влада.
Притиска их и проблем са којим се суочавају њихове колеге у другим деловима Србије: недостатак новца. Српски медији на Косову учествују на конкурсима које расписује Министарство културе и информисања, али како каже Ничић, сума коју тако добију није довољна за опстанак. Ове године министарство је издвојило осам милиона динара за електронске медије чије је седиште на Косову и Метохији, што је за три милиона више него 2015. Тако је шеснаест радио и ТВ станица добило између 400.000 и 800.000 динара. Такође, медији окупљени око мреже Мост (телевизије Мост и Пулс, радио-станице Грачаница и Косовска Митровица) финансирају се из буџета Србије.
Међутим, судбина ових медија, како упозорава Будимир Ничић, пре свега зависи од донација. Осим чињенице да је све мање заинтересованих за медије, донатори новац све чешће усмеравају на север Косова. Прихода од реклама готово да нема.
– Оглашавање, као и српска привреда, овде не постоје. А Албанци не желе да се рекламирају у нашим медијима. Неколико пута смо и разговарали са привредницима и увек су нам давали исто објашњење: ја бих, али не желим да будем први. Не желе да им неко од Албанаца, када виде да се рекламирају на српској телевизији, запали кућу, продавницу – објашњава Ничић.
Срби са Косова и Метохије у оквиру Јавног сервиса имају и свој канал, РТК 2. Међутим, Ничић упозорава да је то далеко од оног што Србима припада према Ахтисаријевом плану и уставу Косова.
– Требало је да добијемо фреквенцију и да то буде потпуно независна телевизија. Међутим, добили смо један канал у оквиру њиховог Јавног сервиса који постоји само у кабловском систему. На челу тог програма сада јесте Србин, али они немају сопствени управни одбор, па формалноправно Албанци могу да поставе неког из својих редова. Дакле, РТК 2 није независан ни у једном смислу, ни у избору руководства, ни у уређивачкој политици, а чак његов програм се не види ни на северу Косова – објашњава Ничић.
РТК2 издржава се из косовског буџета. Од укупне суме која се издваја за овај јавни сервис тек 10 одсто (око 1. 200.000 евра) одвоји се за српски канал и његових 90 запослених.
Спомен-плоча новинарима рушена четири пута
Спомен-плоча коју су Удружење новинара Србије и Удружење новинара на Косову поставили у близини Ораховца у знак сећања на нестале српске новинаре Ђуру Славуја и Ранка Перенића рушена је четири пута. Двојица новинара Радио Приштине отети су 21. августа 1998. године на путу Велика Хоча – Зочиште.
Када је у мају ове године последњи пут срушена спомен-плоча, ова новинарска удружења затражила су од међународних и косовских институција да открију вандале. Славуј и Перенић су међу седам новинара и медијских радника из списка убијених и несталих на Косову и Метохији од 1998. године. Осим њих, као убијени или нестали воде се и Љубомир Кнежевић, Александар Симовић, Марјан Мелонаши, Момир Стокућа и Миле Буљевић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.