Вести
07. 07. 2016.
Лице зла
Тако је писало преко половине насловне странице недељног броја моје све неомиљеније жутаре, Блица, а преко целе се жутарине стране башкарила фотографија масовног убице из Житишта који је — наводно у наступу љубоморе — убио пет, а ранио двадесет особа
Ако ме памћење не вара ни најнеупитније националне величине калибра Цеце Ражнатовић и Новака Ђоковића никада нису добили слику преко целе Блицове насловне стране, што ме наведе на мрачну помисао да је у Србији — а вероватно и шире — масовни злочин најлакши начин да се човек преконоћ докопа славе, а да новинчине повећају тираж.
Па, шта, гракнуће заточници безобалне слободе штампе, “наш народ” има право да буде непристрасно и објективно информисан, које (право) ја не спорим, ама бих му — да су код мене и висак и мистрија — малчице поткресао крила. Понајпре зато што је “непристрасно и објективно” — додао бих и крајње морбидно — информисање, са залажењем у најситнија цревца, у ствари пропаганда злочина. Можда ће вам ово што ћу рећи зазвучати сулудо, али психолози ће ме безбели подржати у тврдњи да у овосветској Божијој џунгли има подоста типова који су спремни да почине масовно убиство само зато да би се о њима причало и писало.
Наравно, када их након масакра сафатају, убилачки типови обично сложе “велику причу” о томе да су се злочину одали због неке велике идеје или због тога што су “били злостављани у детињству”, али те приче су лук и вода. Следствено, ни “монструм из Житишта” није пуцао због љубоморе — свако од нас је бар двапут трипут у животу био љубоморан, али је ретко ко повукао обарач — него зато што је притајени убилачки тип. Има на овом свету иха-ха таквих. И то ће вам психолози потврдити,
Може ли се против таквих борити? Могу ли се злочини попут оног у Житишту спречити? Не могу, мањ ако наш унутрашњи попечитељ — ма ко он био у следећем дељењу министарских карата — не запати оне прецогсе из филма Миноритy репорт. Чињеница, међутим, да се такви злочини не могу ни предвидети ни спречити, не значи да их треба рекламирати, што, опет, не значи да их треба прећуткивати, али значи да о њима треба писати са мером, која је за наше новинџије далеко шпанско село.
Пазите сад, многе потенцијалне убице никада не повуку обарач — јер кад би сви припуцали настао би тешки кркљанац — многи, већина заправо, појма немају да су притајене убице, све док, рецимо, не избије неки мали прљави рат или док им новинчине на тацни не понуде ворхоловских пет минута славе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.