Вести
31. 05. 2016.
Бранкица и безброј патуљака
"Жао ми те, има да те боли", саосећајно је тамо негде крајем 2009. године некакав емотивни билмез на Фејсбуку написао поруку Бранкици Станковић. Душевно, готово као кад се џелат сажали на осуђеника и, пре него му секиром одруби главу, лично му услиши последњу жељу и прочита стихове омиљениног поете.
"Треба је заклати и дати овима из Б92 да је поједу. Мртва курво!", поручио је други ФБ романтик!
"Кучко нећеш дуго... одјеби бре од навијача!", експлицирао је трећи!
Борис Тадић и Ивица Дачић, тадашњи председник Србије и министар полиције, оштро су реаговали. Осудама су се придружиле многе институције, разне НГО, НУНС, па, и - УНС! Мене су се, пак, највише дојмила храбра саопштења "Тањуга" и "Политике" чији су се колегијуми ујединили у оштрој осуди претњи: појава да те, као ни многе друге редакције, већ годинама немају новинаре који би се, макар са упола енергије, бавили послом који се баве Станковићева и "Инсајдер" никад нису биле тема тих колегијума!
Још од тог доба Бранкица Станковић плаћа цену трагања за истином! Упркос обезбеђењу које је ни секунде не испушта из вида, она и данас на улици стрепи ко јој све гледа у леђа.
На то нас ових дана подсетио и Жарко Зечевић, некада алфа & омега ФК "Партизан", данас, пак, виновник нових сукоба у "црно-белом" табору.
Елеборирајући проблем сопствене безбедности Зека се џентлментски пожалио новинару:
"Сахрањивали су ме пет година, доносили крстачу испред стадиона, ја никад нисам добио заштиту државе, а једна новинарка је после само једног транспарента добила, и има је до дана данашњег."
Новинар није питао: "После ког транспарента?!" Ни еснафска удружења се нису сетила да се осврну на то повлачење безбедносне паралеле између новинарке која је изгубила све бавећи се фудбалом, утакмицама и навијачима и особе која се обогатила и постала то што јесте бавећи се управо оним због чега је та новинарка изгубила, пре свега – слободу! Али је упркос томе наставила да се бави и навијачима и другим мучним темама, не губећи, притом, ни грам ентузијазма, одважности и храбрости, свега оног што је од ње направило мету.
Њене колеге, међутим, нису препознале ту константу.
Обезбеђење које плаћају грађани
Баш као ни пар месеци раније кад је директора "Србијагаса" узнемирен питањем - "Како се троши новац, солидарно отет од грађана, који је Србија уложила у градњу Јужног тока?" – лаконски узвратио контрапитањем: "А колико кошта обезбеђење полиције које има Бранкица Станковић?" Екипа "Инсајдера" није показала ни трунку жеље да изађе у сусрет знатижељи Душана Бајатовића, демонстративно је напустила конференцију за медије, а остали припадници новинарског плебса показали су високу дозу солидарности, али са функционером СПС-а, настављајући да врше уобичајену, у последње време екстремно популарну радњу у присуству предстваника власти.
Или неколико година раније кад су о "хиру" ове новинарке, то јест "обезбеђењу коју плаћају грађани", у ружичастом студију дебатовала двојица хулигана који се сами не крећу без обезбеђења: један као такозвани власник бучног таблоида и други, као такозвани власник кошаркашког клуба дуплог идентитета.
Но, добро, дешавало се то пре него се у јавност "пробила" вешто скривана прича о снајпреској пушки набављеној да се Станковићева елиминише!
Ономад, кад је настајао, "Инсајдер" је лансирао мото: "Постоје забрањена питања, одговори који не смеју да се чују, границе које се не прелазе: ту почиње Инсајдер!" И овом данашњем дигиталном "Инсајдеру", који су пре пуних 12 година поставили Бранкица Станковић и Миша Чворовић, у темељима је исти "завет"! Чак и они који симулирају колегијалност тешко да се неће сложити са ноторном чињеницом да, ако је неко померио границе не само у истраживачком новинарству, већ у комплетном друштву, онда то јесте – "Инсајдер"!
Цена је – баснословна: просто сумњам да постоји математичка формула која може срачунати "вредност" ових седам година колико се Станковићева, док хода улицом, осврће на све четри стране! Има, међутим, нешто иритантније: то што су недавне претње смрћу ауторима "Инсајдера", доживеле готово подсмех и минималан простор у осталим медијима, то је ниподаштавајућа неколегијалност! Кад, међутим, "Инсајдеров" интервју са Александром Вучићем, на промоцији портала, ове наиђе на нескривени одијум и прикривене подсмехе, онда постаје јасно да је на сцени хендикепирајући негативан став према Бранкици и "Инсајдеру"!
Лествица у бескрај
Пре тачно 10 година, Бранкица Станковић, тада ни приближно славна али, чини ми се, исто (не)омиљена као данас, била је својеврсна колатерална штета и права истинска жртва традиционалне медијске анкете магазина Статус у којој су новинари годинама између себе бирали најбоље, али и најгоре! Иако је годину пре тога била "лауреат" у категорији "новинар године", те 2006. заузела је друго место на тој истој лествици, али и прво место на непопуларној листи новинара који су добили негативне оцене: последњег дана гласања, наиме, у размаку од пола сата, јавиле су се редакције које никад раније нису учествовале у гласњима и сви негативни гласови, синхроно су отишли на "конто" Бранкице Станковић која је тако стекла нимало ласкав епитет - "брука за професију"!
Она је то мушкије поднела од мене. Био сам згранут чињеницом да је спремност превладавајућих патуљака овосрбијанске новинарске касте да неког урнишу, унаказе, докусуре или сатру у блато равна њиховом страху, имагинацији и антиталенту.
Данас ми се чини да је та лествица дигнута – у бескрај.
Неко је негде једном објашњавао разлику између љубоморе и зависти па је ово прво стање назвао логичним и приписао га разборитим људима, јер те љубомора тера да се бориш за те неке ствари. Завист је, следећи ту дефиницију, приземна и, следствено томе, припада приземним људима: у њеном темељу није нагон да се бориш за нешто, већ пуста жеља да спречиш другога да то нешто има!
И то је то! Једном, кад се у неком нормалном вредносном систему, у далекој будућности, буду сводили рачуни, а једном ће и тај "књиговођа" имати посла, биланс "колегијалног" и "солидарног" насиља биће поразан.
Велико је питање , међутим, хоће ли бити оних који ће имати морално право да тај биланс забалеже.
Али сам сигуран да ће забораву измаћи легендарни вукајлија.цом који под одредницом Бранкица Станковић нотира:
"Двоструки парадокс:
1. Жена са огромним мудима;
2. Та муда узбуђују мушкарце”.
И иритирају, не само мушкарце који су, тобоже, на истом задатку - скромно бих дописао!
Коментари (1)
Остави коментар31.05.
2016.
Da Stradija postane Srbija
Živimo u društvu u kome se sila demonstrira na sve moguće načine. Godinama je činjeno sve da se stvori atmosfera koja postoji, da medije kreiraju novinari koji danas oblikuju srpsko javno mnjenje, a da svi i oni koji pišu i oni koji čitaju, gledaju, slušaju - razumeju pravila igre, skoro Grunfovska: "Kaniš li pobjediti(?), nikako nemoj izbubiti", preformulisana na nealanfordovski, na ovaj naš jezik: Želiš li da živiš, kako tako, a da imaš posla i primaš nešto, nemoj onda da talasaš". I, to se odnosi na sve oblasti života. Ako si u toj igri, onda možeš da kraduckaš, da varuckaš, da radiš protivzakonite stvari, ali da podržavaš one što su UVEK bili i jesu na vlasti, ranije malo iza zavese, sad na velikoj sceni. Prirodno da je u takvom društvu incident biti moralan, istinoljubiv, pravdoljubiv... Umesto da istražiš priču oko neprekidnog kršenja "prezumpcije (pretpostavke) nevinosti", što premijer besomučno čini, svakodnevno optužujući za kriminal političke protivnike, podržan od tih nakaznih medija, stvara u javnosti sliku, da je na jednoj strani On, Spasitelj Srbije, a na drugoj - svi koji protiv njega bilo šta kažu - uništitelji Srbije, ti donosiš vesti u svom "mediju" o poklonu pevačice za svoju ćerku, o veličini botopsa, i sočnosti psovki, a na TV, u okviru "programa", koji se još zove rialiti, puštaš osobe koje u pristojnim zemljama obitavaju na vrlo određenim mestima i nikad se ne izlažu i ne izlaze na osvetljenu pozornicu.. Za to vreme, onaj koji protivnike, bez suda i procesa, naziva kriminalcima, upozorava na medijskim konferencijama kriminalce da će biti uhapšeni, pa beže, a pušta na slobodu i upošljava druge kriminalce, još se i zariče: "Napadaju me i traže od mene da radim protiv Srbije. Udružuju se. Ali neka, neka su Svi protiv mene, ja neću protiv Srbije". Onda uz pomoć tih grotesknih oglašivača što liče na nekakve medije, dobije preko 50% glasova na izborima, a oni koji su protiv njega nazivaju se nadmenom, pokvarenom, otuđenom, odrođenom - Drugom Srbijom, po radikalskoj matrici s kraja devetnaestog veka. Pošto su odnegovani da budu uzdlakci i uvlakači, koji, ne trepćući na sav taj mrak, samo gledaju gde mogu da ulove neku korist za sebe, čak i zaista vrhunski intelektualci, bez stvarne potrebe da u tome učestvuju, i sa k'o planina ogromnom obavezom prema ovoj državi i njenim građanima, da se bore za njihovu istinsku slobodu i pravo da se prosvetle, pridružuju se demonskom horu "Druga Srbija, Druga Srbija". Prema tome, dragi Slaviša, ne možeš dobiti ozbiljnu medijsku pažnju, već samo pojedinačnu. Brankica, srpska Dona Kihota, uspevaće da u svojoj opasnoj i teškoj misiji, osvesti neki promil promila građanstva. Mediji će nam ostati ovako bedni dok god se to od njih bude tražilo. Ako jednom zaista i ipak pobedi sloboda, brzo će se svi oni prilagoditi i izvući svoje sjajne tekstove i priloge koje su godinama i decenijama pisali i spremali, ali su ih neki zli urednici i političari sprečavali da to objave. Postaće najgromoglasniji kritičari i predvodnici mase koja zove na linč, a javno mnjenje će ih brzo i olako prihvatiti, još kao mučenike koji su u ono (ovo) vreme, morali, pod pretnjom, ucenom i sa ko zna kakvim posledicama stavljenim im u izgled, da pišu svašta, raspadajući se, tobož, od griže savesti. Ali, neka. Samo nek ta sloboda dođe, pa makar sa sve tim groznim ketmanima u fokusu.
Одговори