Вести
18. 05. 2016.
Сецкање репа на парче
Серија траје од немањићких времена. Кратак садржај претходних епизода. Пре пет година у Радио-телевизији Војводине џабалебарило је хиљаду и нешто приглупих Војвођана који су служили тадашњем гнусном режиму.
Срећом, њихове емисије гледали су и слушали само случајни пролазници. Онда су Бојан Пајтић и Ненад Чанак, преко Управног одбора именованог у Београду - не питајући ни грађане Војводине ни запослене у поменутој кући - довели спасиоце из престонице.
Демократска јавност је побожно ћутала, јер су на чело РТВ доведени невиђени великани српског новинарства, и шире. Смењивачи нису помињали ни гледаност ни пословање. Користили су право јачег. Сложно су ћутала и сва новинарска друштва и удружења.
Ваљда власт зна шта ради. Наравно да ново руководство није користило никакве привилегије, далеко било. Наравно да себи није повећавало плате, таман посла. Наравно да није плаћало високе хонораре заслужним појединцима. Наравно да није било запошљавања без конкурса, смењивања по кратком поступку, намештених тендера...
Наравно да није било миљеника с анексима и оних који су изгурани у сенку. Све је било европски јасно и анђеоски чисто, уз редовне ритуалне благослове непорочног Управног одбора. Чим је тај Одбор одслужио своје, Београд именова нове угледнике. Они без објашњења сменише Арежину. Нису гледали пословне књиге, нису консултовали демократску јавност и запослене. Сто им громова, ухватили су се само за гледаност, која је тек нешто мања него пре пет година!
Као да програмски директор и његова дружина имају времена да јурцају по Војводини и опомињу оне који неће да гледају врхунске емисије! Узгред, 99 одсто запослених у РТВ није знало како се звала председница Управног одбора који је сменио претходно руководство те довео Арежину и екипу. Исто толико, који промил мање или више, не зна како се зове председник садашњег УО и какве везе он и остали изабраници садашње власти имају с новинарством и телевизијом.
Проблем није у смени Арежине и његових претходника. Проблем је у томе што они долазе и одлазе по вољи Пајтића, Вучића и њихове бранше. Демократска јавност је ту само украс или досадна мува. Исто јој се пише. Кад је Демократска странка ономад поклонила новосадски лист Дневник напредњацима, објављено је једно и по немушто реаговање невладиног сектора.
Питао сам неке колеге из новинарских удружења зашто ћуте. Рекоше да је Бојан морао да направи дил. Као, дао је новине да не би морао телевизију. Преведено на српски, ДС је сматрала да кера мање боли ако му сецкају реп парче по парче. Политичари тргују тзв. јавним гласилима као да су им остала од дедова. Сви редом, наши су исти као њихови, који год, још од немањићких времена.
Узгред, тзв. демократска јавност, НУНС, УНС, НДНВ и остали, згранути због једне смене, ни реч нису рекли поводом лањског ранковићевског укидања редакција на језицима националних мањина у Радио-телевизији Војводине. Ко још мари за мањине! Какви год били претходници, зна се шта следи. Победник узима све, после њега потоп.
То важи како за Радио-телевизију Војводине, тако и за све остало. То је и једино начело које вазда важи од Хоргоша до административне границе на југу, ма где била.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.