Вести
06. 05. 2016.
Медијска знања све потребнија
У дигиталном добу су нам све потребнија медијска знања јер живимо у свету у којем нас запљускује обиље информација и врло је важно да не само млади људи него и општа јавност развије критичку способност читања вести, оценила је данас професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић.
Миливојевић је заједно са професорком Дубравком Стојановић и још неколико стручњака израдила препоруке за сузбијање стереотипа у образовању, медијима и култури, у оквиру програма "Едукација за 21. век", који је подржала Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ).
Препоруке ће бити упућене државним институцијама, пре свега Министарству просвете, Министарству омладине и спорта, Министарству културе и информисања али и институцијама културе и медијским организацијама.
Миливојевић је у изјави ФоНету напоменула да се дуги низ година воде приче о увођењу медијске писмености у формално образовање и да се сада већ може говорити о ширењу тог појма, то јест о медијском образовању.
Медијско образовање подразумева и дигитална знања и информациону писменост и онда у ужем смислу медијску писменост која омогућава да се вредносно одредимо према информацијама у медијима, објаснила је Миливојевић.
Ове препоруке су свеобухватне неке су упућене држави, политичким телима, а неке образовним институцијама и медијској индустрији, напоменула је Миливојевић.
Један део препорука који се односи на увођење медијског образовања у формални образовни процес је посао за образовни систем, сматра Миливојевић.
Стојановић је за ФоНет рекла да је главни део препорука, у оквиру програма "Унапређивање људских права разградњом стереотипа у образовању, култури и медијима", намењен држави.
Стереотипа имамо на свим нивоима од предшколског узраста до високог школства, указала је Стојановић и оценила да су такви стереотипи посебно опасни, јер имају тежину званичног знања.
Ту држава може много тога да уради и зато држава јесте наш главни циљ, истакла је Стојановић, која је професор на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду.
Ја сам се лично бавила више доменом сећања. Сећање је овде често прва вест у дневнику и то је начин како се преносе политикчке поруке, указала је Стојановић.
Она је подсетила да је у среду у Сарајеву обележена годишњица Добровољачке улице и да је то урађено у две колоне које су стављале цвеће и односиле цвеће.
То је изузетно снажна порука која сутра може да изазове конфликт, оценила је Стојановић.
Она је напоменула да држава учествује у свему томе тако што неке ствари обележава или не обележава и медији који од тога онда праве догађај или умањују значај одређених догађаја.
Организације цивилног друштва имају огромну улогу у томе да терају друштво да самокритички размишља о себи, закључила је Стојановић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.