Вести
19. 04. 2016.
И фотографи избегавају боре и седу косу
Истраживање Геронтолошког друштва Србије, Удружења пензионера Србије и Факултета за културу и медије показало је да се старе особе, иако су највернији читаоци новина и често их укупују и више им верују, веома ретко у њима и заступљене - у тек 4,2 одсто текстова објављених у домаћој дневној штампи.
Иако старе особе чине готово петину становништва, од 14.199 текстова објављених у пет најутицајнијих дневних новина које излазе у Србији током последњег месеца прошле године темама посвећеним особама старијим од 65 година бавило се само 595.
Још поразније делује чињеница да се четвртина тих текстова односи на славне особе које нису из Србије.
Старији се најчешће помињу у рубрикама о култури, хроници и црној хроници, док се у рубрикама као што су економија, политика, спорт и разонода објављује занемарљив проценат текстова о њима. Као доминантна тема издваја се сваки фокус који се односи на јавну политику, законе и прописе - 27 процената.
Међутим, о темама с којима би и стари и општа јавност требало да се боље и детаљније упознају, као што су социјална угроженост, сиромаштво, право старијих особа и друштвени ангажман, извештава се веома мали и спорадично.
Истраживање је показало и да су стари у много већем проценту објекти говора, док је у само 15,4 одсто објављених текстова акценат на њиховом говору, односно они су главни субјекти. Њиховим интересовањима, ставовима и осећањима, надама и активностима у српским штампаним медијима готово да се не даје простор.
Како се о њима ретко говори, тако се стари ретко и виде у медијима. У погледу визуелних елемената, у тим текстовима приметан је необичан тренд маргинализовања старије женске популације на пратећим фотографијама.
На готово половини фотографија -44,5 одсто - представљени су старији мушкарци, док су уз само 8,6 процената текстова на њима жене. У групи различитих генерација старији се појављују у сваком шестом тексту, док су старије особе у групи на 7,2 одсто пратећих фотографија.
Пројекат под називом „Истраживање о утицају медијског извештавања на перцепцију и ставове јавности о старијим особама у Србији”, које је финансијски подржало Министарство културе и информисања, није се фокусирао само на анализу садржаја медија већ је прошлог месеца спроведено и истраживање јавног мњења методом ЦАТИ.
Из тог истраживања произлази да већина грађана Србије - 63,7 одсто - мисли да се у медијима не говори довољно о важним проблема с којима се сусрећу старије особе и да се више говори и пише о лошим стварима него о лепим везаним за њихов живот.
Старије особе кажу да се у медијима мало говори и пише о пензионерима и старијим људима, посебно се мало пажње посвећује усамљеним старијим особама, болеснима и онима који су лошег материјалног стања.
Предлажу да се у медијима чешће пише и говори о старијима који су урадили нешто значајно у прошлости и да би требало њихово искуство пренети младима. Такође, мисле да би било корисно направити емисију у којој би заједно учестовали стари и млади.
У ставовима пунолетних грађана Србије не уочава се дискриминаторски став према старијој популацији. Млађа и средња генерација има позитивнији став према старости него особе са 65 и више година. Чак 80,3 одсто у групи од 18 до 39 година мисли да старијима није време прошло, да су креативни и продуктивни и да нису сви старији људи исти. Слично мисли и генерција од 40 до 64 године.
У минусу и здравље и паре
Истраживање је показало да све генерације мисле да су старији људи усамљени, а највише тако оцењују саме старије особе. Већина грађана процењује да млади не поштују старије особе у довољној мери. Занимљиво је да је тај проценат нешто већи у категоријама испитаника од 18 до 64 године, него међу старијима.
Највећи проблеми с којима се суочава млађа генерација су недостатак пара и незапосленост. Новац је и средњој генерацији највећи проблем, као и брига о деци, а старијима прво лоше здравље, а затим недостатак пара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.