Вести
05. 04. 2016.
Панамски папири и стање новинарства
„Има ли неко Зидојче цајтунг?“ Никада тај лист није био траженији него сада. Ексклузивна прича о „Панамским папирима“ истовремено показује и моћ и немоћ новинарског звања, сматра Марко Лангер.
Терабајт.Terra-byte. Смем ли да будем искрен? Никада нисам прочитао нешто величнине једног терабајта. Много књига и новина – чак на метре – јесам. Свакога дана. По цео дан кликћем и по интернету. Али терабајт?
Подаци од 2,6 терабајта прослеђени су листу „Зидојче цајтунг“ пре објављивања „Панамских папира“, а лист је од тога направио фину причу. Ја то знам, јер сам прочитао новине. И сада сва та фина господа као што су Порошенко, Путин, Мосак, Меси и како се већ све не зову, имају проблем са имиџом. То је прави scoop. Речник страних речи „Дуден“ дефинише scoop као сензационалну вест, чијим објављивањем једна новина предухитри друге. Одговорни уредник листа „Зидојче цајтунг“ за дигиталне пројекте Штефан Плехингер није се без разлога обрадовао што је нико други до Едвард Сноуден пре рока објављивања обелоданио целу ствар преко Твитера.
Ради се о новинарству у дигиталној ери. Сада морамо поћи од две ствари:
0. Георг Масколо – велики новинар, који се у сукобу растао од магазина „Шпигел“, још једном ће бити поносан на савез новинара-истраживача листа „Зидојче цајтунг“ и РТВ станица WDR и NDR. Он већ две године важи као њихов портпарол и координатор. Насупрот томе, „Шпигел“ има огромне проблеме и каска за њима. Као и многи други утицајни политички магазини.
1. Ретко када се тако јасно као ових дана показала цела дилема новинарског посла. „Дилема“ је по Дудену „неприлика у којој се неко налази, посебно ако треба или мора да бира између две непријатне или компликоване ствари“. Дилема – према слободној процени – у девет од десет новинарских редакција гласи: „Да ли да препишемо или да радије оставимо све по страни?“
Одговор на ту дилему јесте да ће се сви одлучити да препишу, јер је тема сувише важна. Али само веома мали број колега-новинара има могућност да сам детаљно истражи све што је у вези те комплексне и компликоване теме. Недостају им време, новац, контакти и ресурси. А сутра ће ионако да се појави нека нова прича.
Одаћу Вам зато једну тужну, пословну тајну: то се често догађа. Сви преписују једни од других, а то не служи увек истини. Да питам издајнички: да ли је неко недавно био у Сирији? Или у Пјонгјангу? Или лично на комеморацији Гида Вестервелеа у келнској Цркви светог апостола? Велика већина није.
Шта да се ради? Добар је сваки онај репортер који изађе на терен и сам види шта се дешава – јер се он не бави сам собом. А сваки медиј који има истраживачки ресор са репортерима, новинарски гледано је добро средство информисања. Само тако се у временима глобално умреженог протока података ствара одлучујућа предност – ако сте уопште у стању да дођете до такве причу и да код конкуренције изазовете киселе изразе лица. Како то постићи? Само ако будемо учили од Фредерика Обермајера, једног од аутора приче коју је објавио лист „Зидојче цајтунг“.
Можда је и немачки шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер то имао на уму када је у новембру – током доделе немачке медијске награде „LeadAwards“ – опоменуо новинаре затраживши више плурализма. Није добар знак када то мора да нам каже политичар на високој функцији. За већину редакција то значи: урадити домаћи задатак. Бити реторички оштрији и довитљивији. „Њујорк тајмс“ је управо разложио како је посао у тој новини текао првих сати након напада у Бриселу.
Дакле: треба се сконцентрисати на суштину, на оно што је битно! И то без брбљања! „Зидојчце цајтунг“ – а овом приликом се колегама из Минхена клањам и аплаудирам последњи пут –показује нам да је то могуће. Зато су заслужили све комплименте. Сви остали морају да се сете онога што је рекао немачки новинар, романописац и есејиста Курт Тухолски: „Лош новинар још увек није филозоф“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.