Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Новинари и језичке грешке
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

30. 03. 2016.

Аутор: Теодора Васиљевић Извор: РТВ

Новинари и језичке грешке

Грешке у језику чинимо сви и оне су могуће и дозвољене, међутим новинари на тај начин доводе у питање своју професију, како каже аутор нове књиге "То је за полудети – новинарска огрешења о језик" Радомир Дабетић. Промоција је одржана синоћ у Културном центру, а наша екипа била је тамо, па вам у наставку преносимо утиске.

 

Када бисмо рекли да смо овај догађај "испратили", погрешили бисмо, како каже аутор књиге. То је само један од примера честих грешака у медијима, што постаје озбиљан проблем јер ни слика, ни тон, нису толико утицајни као језик - основни алат новинара.

"Најчешћа су она огрешења која су везана за падеже. Наши новинар нису свесни да падежне конструкције које иду са предлозима крију у себи велике замке. Ја сам у неколико текстова показао како није у реду причати како се у Нишу и Врању служе "с један падеж" пошто и наши новинари овде такође греше у падежима, потпуно несвесни, због тога што користе погрешне предлоге", каже Дабетић.

У првом делу књиге представљена су бројна огрешења о језик, уз доста примера уз исправне језичке формулације, а други део књиге је прави, мали инвентар погрешака који је аутор пажљиво скупљао пратећи 23 домаћа штампана и електронска медија. Цитирајући Дабетића, књижевница Радмила Гикић Петровић, навела је да се новинари често служе бирократским језиком, који без обзира на граматички исправност, може да буде тупав и ружан.

"Зар није једноставније, а правилно рећи, да ће предузеће асфалтирати улицу уместо да је неко предузеће извршило асфалтирање улице или вршиће се пописивање бесправно подигнутих објеката, а правилно и једноставно пописиваће објекте, затим да се уместо да је поскупео хлеб не говори дошло је до поскупљења хлеба", Радмила Гикић Петровић.

За лоше коришћење језика, Дабетић осуђује и беспарицу која приморава редакције да отпусте лекторе или их чак и не запошљавају. Сврха новинарског посла јесте да се пренесе информација, а када се огрешите о језик информације више ни нема.

Коментари (1)

Остави коментар
сре

30.03.

2016.

anonymous [нерегистровани] у 18:40

Lektor -šta to beše

O greškama novinara i ruženju jezika, moglo bi da bude napisano više tomova. Zamislite, kakva ja situacija u malim lokalnim medijima. Greška grešku sustiže. Koji vlasnik medija još ima para da plaća lektora. A to je ozbiljan posao. Oni o jeziku ne razmišljaju, jer je većina polupismena. Uzdamo se jedino u Javne servise, koji MORAJU negovati srpski jezik. U suprotnom ćemo ga izgubiti,jer osim što se greši, unosi se i previše tudjica, naročito anglicizama, što takodje utiče na gubljenje duha srpskog jezika.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси