Вести
04. 01. 2016.
Чекајући избор последњег члана Савета РЕМ-а, одуговлачење и кршење закона
Процес избора члана Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) запао је у ћорсокак због кршења Закона о електронским медијима и фаворизовања једног од кандидата, сазнаје БИРН Србија.
Савет Регулаторног тела за електронске медије већ пола месеца не ради у пуном саставу због серије процедуралних маневара посланика владајуће коалиције око кандидатуре Горана Пековића, универзитетског професора и првог човека Управног одбора Специјалне олимпијаде Србије, иако је у два наврата испао из трке за упражњено место у том телу.
Спор је настао пошто је Горану Пековићу у децембру 2015. године истекао мандат, док је скупштински Одбор за културу и информисање закаснио око четири месеца са расписивањем јавног позива за избор новог члана тог тела.
Приликом утврђивања листе кандидата за Савет РЕМ-а, посланици владајуће партије, који чине већину у Скуштинском одбору прихватили су пријаве спортских удружења иако та удружења не испуњавају услове да предлажу кандидате, тврде правни стручњаци.
„Ако Специјална олимпијада може да предлаже члана РЕМ-а, онда може и заједница клубова прве лиге или Фудбалски савез Србије, или било који спортски савез, пошто сви они имају пионирске или омладинске секције“, рекао је за БИРН адвокат Слободан Кремењак.
На тај начин, прекршен је Закон о електронским медијима и отворена могућности за вишемесечна спорења и одлагање формирања тела које је од пресудног значаја за контролу рада електронских медија.
Према слову Закона, два кандидата морају да буду предложена од удружења која се баве слободом изражавања и заштитом права деце. Број удружења која могу да истакну кандидате није ограничен.
Од 39 удружења која су предложила кандидате, 11 спортских под окриљем Специјалне олимпијаде Србије поднело је идентичну пријаву, истоветне референтне пројекте и гласало за Горана Пековића, председника Управног одбора Специјалне олимпијаде.
Пековић је одбио да коментарише своју кандидатуру.
Ове спортске организације не могу да буду предлагачи, јер Закон о електронским медијима у члану 9, предвиђа да удружења морају да се баве слободом изражавања и заштитом деце, у смислу интелектуалног, емотивног и психичког развоја, а не спортским активностима, каквим се баве поменуте организације.
“Закон инсистира да предлагачи имају најмање три реализована пројекта у области, што је у овом случају област заштите деце. Прво, не види се (из пријава) како су сви они конкретно реализовали пројекте. На сајту Специјалне олимпијаде о неким од ових пројеката нема ни речи, а да не говоримо о томе да нема ни речи о томе како су појединачни клубови реализовали те пројекте. За преглед зуба има извештај из 2011 (што није у последње три године), али нису прегледана деца, него спортисти”, објаснио је Кремењак.
Пековићев повратак на листу кандидата и пораз на гласању
Одбор за културу и информисање расписао је јавни позив за предлагање кандидата за избор члана РЕМ-а у октобру. На седници одржаној 10. новембра 2015, Одбор за културу и информисање није прихватио пријаве удружења која су предложила Горана Пековића и једне листе која је предложила Првослава Плавшића, због непотпуне документације. Након тога, тим удружењима је дат додатни рок да уреде и допуне своју документацију. Након истека тог рока, Одбор је прихвато њихове кандидатуре, с тим што су се Пековић и Плавшић нашли на једној заједничкој листи јер су удружења која су предлагачи ове двојице спојила кандидатуре.
„Удружења која су предложила Пековића и удружења која су предложила Плавшића спојили су своје кандидатуре и њихови заједнички кандидати су Пековић и Плавшић. То је као да сте поднели нову кандидатуру након рока“, каже Иван Грујић из Едукационог центра из Лесковца.
Овлашчени предлагачи су на седници одржаној 10. децембра, за упражњено место у РЕМ-у већином изгласали кандидате психолошкињу Снежану Стојановић-Плавшић и Милана Антонијевића, директора YUCOM-а.
Трећи кандидат по броју гласова био је Горан Пековић, што га је аутоматски искључило из процеса даљег избора.
Спортска удружења која су кандидовала Горана Пековића уложила су приговор на ову одлуку са аргументацијом да су гласали за једног кандидата, иако су сви овлашћени предлагачи међу собом договорили да гласају за по два кандидата. Само дан касније, тај приговор су прихватили посланици СНС-а и тражили да се понови гласање.
Весна Марјановић, председница Одбора за културу и информисање, тврди да није било основа за прихватање приговора, јер је „гласање протекло потпуно у складу са законом, о чему постоје стенограмске белешке“.
Марјановић је одбила да потпише одлуку о понављању гласања коју је донела већина посланика СНС-а на седници Одбора 11. децембра. Три дана касније, није било кворума за расправу о приговорима, јер се посланици СНС-а нису одазвали, а нису предложили други датум одржавања седнице. Истовремено, затражили су од Законодавног одбора Скуштине Србије аутентично тумачење члана 11 Закона о електронским медијима који се тиче регуларности избора кандидата. Избор је обустављен док овај одбор не достави тумачења о коме се изјашњава Скупштина Србије.
Овај захтев за тумачењем Закона, који је исти скупштински сазив изгласао у августу 2014. године, Весна Марјановић види као покушај одуговлачења и кочења процеса.
„То је покушај да се избегне исход који је потпуно легалан. Међутим, они неће да прихвате гласање, очигледно је да фаворизују само једног кандидата и сада је та ствар блокирана преусмеравањем на Скупштину”, рекла је Весна Марјановић, упозоравајући да се приликом избора чланова за Национални просветни савет на аутентично тумачење чекало пуних 9 месеци.
Кочењем избора кандидата које спроводе посланици СНС-а и обесмишљавањем закона доводи се у питање читав процес, сматрају неки од саговорника БИРН-а.
“Злоупотребљава се функција чланова Одбора и изиграва се смисао закона, јер смисао закона није да спортске оранизације које се уопште не баве медијима и заштитом деце буду признате као овлашћени предлагачи”, рекао је Саша Гајин, медијски експерт који је учествовао у изради Закона о електронским медијима.
Иако смо покушали да добијемо коментар од чланова СНС-а из надлежног одбора, до овог момента нисмо добили одговор.
Спортска удружења као (не)овлашћени предлагачи
Стоматолошки прегледи спортиста, размена тренера и пројекти уједињења су референце које су поднеле спортске организације које су кандидовале Пековића.
Гајин каже да је јасно дефинисано ко може да постане овлашћени предлагач.
„Када се каже да се ради о удружењима чији су циљеви остваривање слободе изражавања и заштита деце, ради се о удружењима која на тај начин схватају заштиту деце, у смислу обезбеђивања и поспешивања њиховог интелектуалног, емоционалног и психичког развоја у области информисања. То је идеја“, каже Гајин и додаје „да се ти предлагачи не могу бавити апстрактно дефинисаним развојем детета, нити развојем детета на нивоу физичке културе или физичког развоја и то непосредно. Ми можемо на посредан начин да кажемо и да се удружење шахиста бави интелектуалним развојем детета зато што се деца развијају играјући шах“.
Гајин је рекао и да је надлежна служба Народне Скупштине дужна да утврди ко је овлашћени предлагач, што је у овом случају Одбор за културу и информисање и додаје „да су очигледно пропустили да утврде ко може имати статус овлашћених предлагача“.
Весна Марјановић је о разматрању њихових пријава рекла „да је Одбор морао да пресече неке ствари и да они нису гледали сваки папир“.
Законом нису предвиђене казне за овакве пропусте, али је оно што може да се уради јесте тражење поништавање одлуке којом су изабрани овлашћени предлагачи, закључује Гајин.
Из Специјалне олимпијаде нису желели да дају коментар о подношењу кандидатура. Међутим, неке од чланица са којима је БИРН успео да ступи у контакт биле су отвореније за разговор.
„Ми смо сви у оквиру Специјалне олимпијаде Србије. То је човек (Горан Пековић) који је много урадио за нас и за клубове, да се финансијски консолидујемо“, рекао је Зоран Радић, председник спортског клуба „Шампион“ из Ниша.
Његов колега из спортског клуба „Арена“ из Лесковца, Александар Панев, на питање на који начин је сарађивао са Пековићем, одговорио је да „зна човека“ и да је сарадња била на нивоу „размене информација“ без конкретног образложења због чега је баш Пековић њихов кандидат за функцију у независном регулаторном телу.
Изјава о повезаности:
БИРН Србија као један од представника организација цивилног друштва и овлашћени предлагач учествује у процесу избора кандидата за чланство у Савету Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.