Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
04. 11. 2009.
Ујединитељ
Када на некој петицији угледате једно испод другог имена Милијане Балетић, Верана Матића, Хаџи Драгана Антића, Љубодрага Стојадиновића, Горана Козића, Руже Ћирковић..., а потом протрљате очи приметивши на истом месту равномерно груписане глодуре Курира, Времена, Правде и Данаса, онда вам не остаје ништа друго него да се запитате - који је то „мајстор“ и око чега успео да уједини неспојиве „појаве“ и ликове српске журналистичке сцене и сачини нешто налик на новинарски ДОС.
Мада на то није свесно утицао, Славољуб Качаревић, бивши директор и главни и одговорни уредник Гласа јавности, тренутно станар Централног затвора у Бачванској, успео је да споји потпуне крајности и покаже да овдашња „седма сила“ ипак око нечега може да се сложи и бар накратко личи на - силу.
Ако изузмемо неколико вечитих чангризала и друштвено-политичких радника. Качаревићу је то пошло за руком јер је за тридесетак година у професији која за најмање грешке и ситне гафове ствара одиозне етикете разних врста, успео да се издвоји за овдашње поднебље раритетном особином - нормалношћу.
Ваљда зато данас уместо џипа, јавне функције и ордења има само дијабетес, висок крвни притисак и двадесет шлајфни са потписима 410 „бедних пискарала“.
Петицију УНС-а којом се тражи Качаревићева одбрана са слободе због сумње да је као директор фирме „Манами“ (издавача Гласа) давне 2001. злоупотребио службени положај и оштетио Комерцијалну банку за око милион немачких марака невраћеног кредита (у садејству са Рајом Родићем), парафирало је управо толико новинара за само четири дана, јер већина потписника верује да је Качаревић у овој афери нека врста Жике Живца („клинци кад банку обију, Жика заглави робију“).
Уз то, када знају да је Качаревић својим животом и у најгорим временима показао превише људских и поштених потеза, схвата се зашто су иза њега стали и Веран и Струја, и Бујке и Милијана.
Рођен је 1956. у Београду, а каријеру је почео у Политици, одакле је отпуштен због текста о Мири Марковић. Потом је био уредник у Интервјуу, уредник и директор у Гласу, а када се због пословних и издавачких потеза пре пет година разишао са Рајом Родићем, био је директор у Информатици и саветник за медије у Министарству телекомуникација. Тренутно је уредник веб портала Балканмагазин.
Драгољуб Петровић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.