Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Годишњица рођења Димитрија Давидовића
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

23. 10. 2008.

Извор: Преглед

Годишњица рођења Димитрија Давидовића

Отац српског новинарства, аутор Сретењског устава, политичар и дипломата Димитрије Давидовић рођен је на данашњи дан пре 219 година. Удружење новинара Србије (УНС) покренуће иницијативу да се идуће године на достојан начин обележи 220. годишњица рођење првог српског издавача Давидовића, који је у 19. веку покренуо у Бечу „Новине сербске“.

УНС, чија је обавеза и циљ да негује и баштини достигнућа првих новинара и издавача у Србији, одржаће данас трибину посвећену овом српском великану.

Давидовић је рођен у Земуну 23. октобра 1789. године. Прво је студирао филозофију у Пешти, па медицину у Бечу, а затим се определио за штампарство, пошто Србија тада није имала ниједну штампарију.

Србија је већ почетком 19. века имала школе, највећом заслугом Доситеја Обрадовића, али није имала своје штампарије, па се ту нису могле штампати неопходне књиге, па ни новине које се у већој мери појављују у свету. Та чињеница је, вероватно, определила Давидовића за штампарство и новинарство. Због тога је изучио типографски занат и у Бечу добио калфенско писмо. То му је, поред знања, омогућавало да отвори сопствену штампарију, што је и учинио.

Давидовић тако 1813. године покреће прве новине на народном српском језику под именом „Новине сербске“ из Беча. Прешао је затим на службу у Србију, где је био лични секретар Кнеза Милоша и домаћи учитељ његовој деци. Са Милошевом дозволом 23. марта 1832. године објављује пробни број својих будућих новина.

Коначно „Новине сербске“ почињу да излазе редовно после две године у Крагујевцу, где је премештена београдска штампарија, односно 5. јануара 1834. То су биле прве новине на тлу Србије.

Давидовић је написао и српски устав, Сретењски устав, који је ступио на снагу 1835. године. Творац је и речи устав, а у том периоду је био и министар унутрашњих послова и просвете.

Под притиском великих сила, Аустрије, Турске и Русије, устав је суспендован, а Давидовић је пао у немилост. Када је устав укинут, напушта службу и кнеза Милоша и сели се у Смедерево, где је остао до краја живота.

Давидовић је сахрањен на смедеревском гробљу, а на надгробној плочи пише „Димитрије Давидовић сав Србин“. Постоји и неколико спомен−плоча постављених у његову част, а у Смедереву једна школа и штампарија носе његово име. Удружење новинара Србије установило је посебну награду под његовим именом.


Танјуг

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси