Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
01. 10. 2009.
Звуци који негују дух престонице
На данашњи дан, пре тачно 85 година, из студија у тадашњој згради Прве хрватске штедионице (Кнез Михаилова 42), преко предајника у Раковици, покренут је програм Радио Београда и слушаоци широм тадашње Краљевине Југославије чули су концерт Београдске опере. Радио Београд се данас може похвалити као један од најстаријих радио станица у Европи, завидним бројем слушалаца, али и плејадом одличних новинара који су седели или су сада за микрофоном у студију.
Инжењери Михаило Симић и Добривоје Петровић емитовали први пробни концерт. Програм концерта припремио је тадашњи директор Београдске опере Стеван Христић, а извели су га чланови Опере и Драме Народног позоришта. Тог 1. октобра 1924. емитовање је почео и Радио Беч. Програм је најпре емитовам три пута недељно, али је могао да се чује у читавој Југославији, а ноћу чак и иностранству. Станица је угашена 1. јула 1926., али је поново покренута децембра 1927, а званично, 24. марта 1929. године постао је Акционарско друштво и од тада почиње свакодневно емитовање.
Краљевина Југославија 1932. године, уз обавезу пријављивања радио пријемника, уводи радио - претплату. Након окупације Београда 1941, Радио Београд, чији се сигнал могао хватати широм Европе, постао је радио станица немачких окупационих снага под именом „Солдатенсендер Белград“ („Војнички радио Београд“). Официр који је управљао станицом је из Беча понео неколико плоча са музиком ради емитовања, и међу њима је била тада мало позната песма „Лили Марлен“ у изведби Лале Андерсен, стара две године, издата у свега 700 примерака. Због недостатка других плоча, Радио Београд је често емитовао ову песму. Песма је за кратко време постала врло популарна, упркос противљењу нацистичких органа власти, првенствено Јозефа Гебелса, немачког министра за пропаганду, који је и наредио престанак њеног емитовања, јер је сматрао да делује дестимулативно на војнике. Након тога, у Радио Београд су почела да пристижу многобројна писма немачких војника са свих страна Европе, у којима су молили да се ова балада (а не војнички марш, како многи мисле) врати у програм. Радио Београд је вратио песму у своју програмску шему, и од тада ју је емитовао сваке вечери у 21:55.
Наставак емитовања програма Радио Београда је уследио после ослобођења, већ 10. новембра 1944. године.- Данас је велики јубилеј Радио Београда. Слободно се може рећи да смо једна од најстаријих станица у Европи и то поносно истичемо. Иако су неке култне емисије нестале, сачували смо “Караван”, “Код два бела голуба” и “Тканицу”, које слушаоци обожавају.
Циљ у наредном периоду је да се Радио Београд што више уклопи у трендове модерног радија и да унапредимо слушање преко интернета. Почели смо процес дигитализације, дигитализовали смо неколико студија и део архиве, процес је у току и сигурни смо да ћемо у будућности и то завршити - прича Слободан Дивјак, директор Радио Београда, који сада послује у оквиру Радио-телевизије Србије и емитује четири програма: Први, Други, Трећи и Београд 202.
У Радио Београду тренутно је запослено 540 људи, а Александар Лукић један је од новинара који су цео свој радни век провели у овој медијској кући. У Радио Београд стигао је у јесен 1968. године, са само 23 године и остао је до данас. У редакцији Јутарњег програма радио је 16 година, пет је провео као новинар ноћног програма, а након тога је прешао је у редакцију културног програма.
- Тај први дан улазак у радио изгледао ми је као да сам ушао у васионски брод, а људи су ми се обраћали језиком који је налик на кинески и који никако нисам разумео. Међутим, имао сам част да учим од новинарских доајена, попут Радивоја Марковића. Кад сам га први пут видео мислио сам да са њим не могу да причам, да је уображен. Међутим, увек ми је нешто добацивао у пролазу, у ходнику. У неколико реченица ми каже шта је добро, шта не ваља, шта да променим. Велики мајстори као он, знали су да та "неформална предавања" највише значе младом новинару. Сећам се његове приче да новинар стално учи. Припремао се он за неку битну фудбалску утакмицу, неколико дана, писао биографије, списак играча, мане и врлине тимова, а све то на великим папирима његовим "Пеликан" пенкалом које је обожавао. Међутим, пре утакмице падне велика киша и све му замрља. Од тад је писао графитном оловком - присећа се једне од лекција Александар Лукић.Кад је прешао у редакцију културе, у студију је угостио много познатих глумаца, певача и уметника.
- Договорим се једном са Зораном Радмиловићем да ми буде гост. Припремао сам се данима, звао у његов родни Зајечар, причао са његовим колегама, пријатељима, читао биографију и припремио десетине питања. Дође Зоран у емисију и у првих пола сата на свако питање одговара са "Да" и "Не". Почнем да губим живце, видим да ће све да пропадне и пустим музику. Поново кренемо и он почне да прича, опусти се и емисија буде изванредна. Кад сам га на крају питао што је то урадио, рекао ми је "Желео сам само да те тестирам, да видим колико ћеш издржати. Добар си" - присећа се те емисије Лукић.
Обележавање 85 година Радио Београда почиње данас у 12 часова у просторијама у Хиландарској 2. Након говора о садашњости и будућности Радија Београд, за госте у чувеној „Каменој сали” биће приређен музички програм, након ког следи скроман коктел.
Антрфиле :
„Гол, гол, гол...”
Годинама је култна емисија Радио Београда „Време спорта и разоноде” почињала чувеним „Гол, гол, гол” Радивоја Марковића. Мање је познато да је он то узвикнуо од туге, кад је фудбалска репрезентација Југославије на Светском првенству у Шведској 1958. године против Парагваја примила трећи, изједначујући гол у последњим тернуцима меча, што је значило да у четвртфиналу иде на мегдан тадашњим светским првацима Западној Немачкој, од које су и изгубили са 1:0.
Борис Вуковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.