Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
31. 08. 2009.
Повратак Езопа
Слободу медија данас у Србији бране Палма и Вучић и то од политичких звезда које су се уздигле рушећи медијски свет ове двојице
Љубодраг Стојадиновић
Данас ће проћи, а можда и неће закон о информисању. Председница парламента је у сукобу интереса и ту ће непријатност отклонити једном малом оставком. Ипак имаће снаге да онај скоро па инквизицијски папир стави на гласање. Наводно се закон више повући не може.Тако казује и премијер Цветковић, уз заборав да не постоји ништа што не може бити оповргнуто, издижући још једном тврдоглаву форму изнад живота. Оно јест, многи тврде да демократија није и ништа друго до процедура под условом да ствари крећу добрим правцем. Показало се да Србија има упорну власт и ломљиву опозицију. Политичка теорија казује да нико није оно што мисли о себи него оно што заиста јесте.
Тако је јавност распамећена пред новим ауторитарним, чак тоталитарним трендовима, који долазе са неочекиване стране. Због тога овде ништа не може бити сигурно, чак ни тврди политички принципи, јер њих изгледа више и нема. Слободу медија бране Палма и Вучић, и то од политичких звезда октобра 2000, које су се уздигле рушећи, уз остало, инастрани медијски свет ове двојице. Али ако смо већ код евокације на застрашујућа Вучићева министарска времена и Палмину телевизију из истога доба, онда су демократски преображаји у било ком смеру и те како важни за опстанак Србије. Лепше је чути Јагодинца како се преобукао набоље, ма колико га то коштало личне аркановске историје, него Чеду који се неубедљиво пренемаже пред политичком рачунаљком. Једно време Јовановић је био најупорнији шетач, уређивао „Демократију” која је штампана у Влајковићевој (Глас јавности).
По ондашњем закону, студент Чеда јеморао да плаћа страшно високе казне. Вучић је ходао около и сеирио над медијимакоји су се гасили пред навалом тоталитарне државе и њених парадржавних егзекутора. Наравно да је то, пре свега, било шешељевско-Мирино сецирањеСрбије, али „мали Аца” је у томе бесрамно уживао, забрањујући Глас Америке, Би-Би-Си, Дојче веле и Слободну Европу. И сада нас А. В. брани од Динкића, Брадића, Јовановића и других доносилацаслободе медија. И то цинизмом човека који има две кључне предности: зна о чему говори. Отресао се Шешеља, те уме да упоређује политичке амбијенте при покушајима да држава метне своју орвелијанску шапу на систем по коме је дистрибуција јавних информација слободна. Можда се све може објаснити феноменом „регулисања сујете” у редовима нове елите. За многе новине се не зна ко је власник и одакле му паре.
Та се недоумица, пре свега, односи на штампане ствари које носе свој неотклоњиви таблоидни вирус. Али, то само по себи није грех! Читав нам је живот – политика, привреда, естрада таблоидна по дефиницији. Штампане ствари и електронска чуда живе од сензације а не од идиле. Но, може бити да смо на тај начин добили свет медијског подземља, у коме се зна ко за кога и шта ради! То свакако зна Динкић, па је изнео ултимативни захтев да се проблем мора решавати оштрим хируршким резом. Замисао је сјајна,само не ваља и није у стању да функционише. То је логика хирурга који сече главу како би са њом отклонио тумор. Кључна ствар је у томе што демократској власти нигде није допуштено да одређује лимите слободе говора у медијима, јер их тако контролише. А онда нема ни медија него маркетиншких билтена, нема читалаца па ни потребе за казнама. Медији ће се угасити због стимулисане и ауторитарним мерама контролисане креативне атрофије. А то значи да власт у Србији није дорасла до свог посла.
На такво стање политичкој и свеколикој јавности први указују медији. Да то не би учинили треба им ограничити количину ума којим располажу. Читав један круг апсурда! Не, није Раја Родић у питању, нити неки колоритни ексцеси из његове шарене куће. У игри су много озбиљније ствари, чија је лозинка, можда, изјава једног министра из владе Зорана Живковића: „Најлакше нам је било да спроводимо демократију у ванредном стању!” Ништа лакше, дакле. Ухапсиш све и успоставиш слободу.Тај министар је имао нешто духа, мада му то није било познато. Ови данас мисле озбиљно! Очекујемо да закон ипак падне, јер је и по Бранку Миљковићу паду склон. Али поново учим језик Езопа, ако не падне.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.