Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
31. 07. 2009.
Цензорске вежбе у Србикистану
Закон о информисању у супротности са Европском конвенцијом о људским правима и законима Србије
Уколико се усвоји Предлог закона о информисању и почне да се спроводи, слобода медија у Србији биће у истом рангу са Узбекистаном, Таџикистаном Белорусијом, Казахтаном и Руском федерацијом, закључила је адвокатска агенција „Ковингтон и Берлинг“ из Вашингтона која је анализирала Предлог закона о изменама и допунама закона о јавном информисању.
Ова канцеларија која је у свету једна од најпризнатијих у области медијских права, урадила је и пре 11 година анализу тадашњег Закона о информисању који је назвала „неуставно вежбање цензуре“.
Правном анализом ова адвокатска кућа је утврдила да се обавеза уписа у Регистар и драстично повећање новчаних казни које предвиђа нови Предлог закона о информисању, не уклапају у закон Републике Србије, као ни у Европску Конвецију о људским правима.
„Успостављањем регистра који не би био у довољној мери независан од државе, што би резултовало наметањем надзора над медијима, и пропуштањем да се наведу смернице у погледу појединости које би се одређивале на спровођење закона и одређивање казне, ови амандмани непрописно и без икакве потребе ометају право медија на слободу изражавања“, закључила је адвокатска канцеларија „Конвингтон и Берлинг“.
На округлом столу о Предлогу закона о информисању који је јуче организовало Удружење новинара Србије, професор Факултета политич ких наука Раде Вељановски рекао је да ће усвајање Предлога закона о информисању вратити новинаре и земљу корак у назад.
„За то је одговоран онај који ту процедуру гура, значи Министарство културе, Влада Србије и Скупш тина, ако усвоји закон. Дакле, одговоран је цео врх власти и треба забележити све актере који су учествовали у доношењу закона. Може се десити да је овај закон само врх леденог брега и да се иза њега нешто крупније ваља, а то може бити дисциплиновање медија“, рекао је Вељановски.
Он каже да ће закон почистити медије који лоше стоје на економском тржишту без обзира што добро раде свој посао.
„Више није тајна да Власт жели јавну сцену на којој ће бити смањени критички потенцијали оних који могу да критикују власт. Како ће уредник да ради свој посао ако му изнад главе стоје казне. Нико од нас није рекао да у медијима у Србији нема лошег рада, кршења закона и етичких норми. Треба се борити против тога, али ово није начин да се проблеми истисну из медијске сфере“, категоричан је Вељановски.
Он је додао да одредба о упису медија у регистар крши члан 10 Европске конвенције о људским правима.
„Ми у закону немамо одредбу да се медији морају уписати у регистар, али за то постоје казне за оне који то не ураде.Када је 2003. године рађен Закон о информисању и тада смо разговарали да ли медији треба да се уписују у регистар. Одлучили смо да не буде регистар јер имамо Закон о медијским концентрацијама који прописује регистровање медија, али не вуче последице“, објаснио је Вељановски.
Према његовим речима, недопустиво је да власницима медијима прети казна забране обављања делатности.
„У нормалним европским земљама о таквој одредби закона не сме ни да се помисли, а камо ли изговори. Најгора казна је да медиј који погреши мора да прекине издавање. То вам је као кад болесника држите на апаратима, па онда искључите и после 5-6 дана после консултација доктора одлучите да га вратите на апарате. Где то постоји у Европи“, запитао је Вељановски и додао да представници Министарства културе упорно тврде како овај закон није у супротности са европским стандардима, а немају никакве аргументе за то.
Према речима директора Правног форума Владимира Тодорића, прича о Закону о информисању неће се зауставити гласањем у Скупштини.
„Вероватно ће се пред Уставним судом покренути питање његове установности, а затим ће уследити и жалбе Европском суду правде у Стразбуру. Одлуке тог суда ће неким медијима донети корист јер ће одштета бити већа него казна коју им је држава наплатила“, рекао је Тодорић.
Он је додао да је невероватно колико је закон оставио дискреционо право судијама да сами одређују висину казне.
„У закону не постоје никакве одредбе и смернице које би судијама помогле да одреде висину казне. Ове измене закона ће утицати негативно на функције које медији треба да обављају у друштву, а овај закон само показује какви људи се баве слободом изражавања“, сматра Тодорић.
Директор Правног форума је рекао да решења за ефикасну наплату казни за прекршаје у медијима, не треба тражити у Закону о информисању, већ у изменама система регистрације привредних субјеката који је, како је рекао, превише либералан.
„Такав закон отвара поље за злоупотребе. Пребацивање права с једне фирме на другу, где се прва гаси, није само карактеристично за медије већ за целу нашу привреду. Казне не могу да се наплате, а фирме на тај начин избегавају да плате порезе и тако све у круг“, рекао је Тодорић.
Он додаје да држава великом броју предузећа гледа кроз прсте, а међу медије хоће да уведе ред и уведе казне за инсолвентност.
„Уколико је предузеће 12-13 дана месечно под блокадом, оно ће бити угашено. То не постоји ни у једној држави. Овај потез власти је позив дужницима да не плаћају своје дугове медијима јер ће они бити угашени ако им је рачун блокиран више од 90 дана, а њихов дуг ће онда бити опроштен“, упозорио је Тодорић.
Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић рекао је да приликом писања закона постоје правила и стандарди који се морају поштовати.
„Приликом одређивања казни мора се водити рачуна о просечној плати јер су ове цифре застрашујуће за новинаре и више су и од казни прописаних Кривичним закоником за много тежа дела. Те казне такође изазивају и аутоцензуру, што не би смело да се догоди, рекао је Шабић и додао да Уставом нису предвиђени финансијски разлози за забрану рада медија, што је предложено новим законским изменама. Адвокат УНС-а Зоран Лакићевић каже да су запрећене казне драконске и нису одговарајуће.
„Закон о прекршајима предвиђа највећу казну за правно лице од милион динара, а овај Закон о информисању чак 20 милиона динара, а казне могу бити и веће ако се узме седмодневни новац од тиража и оглашавања. Чак су казне за кривично дело блаже од ових које прописује Закон о информисању. Ове казне нису донете у сврху кажњавања већ застрашивања“, упозорио је Лакићевић.
Најмоћнији медији учествовали у изради закона Раде Вељановски је рекао да иако није познтао ко је писао закон, у његовој изради су консултовани неки медији.
„Ако дубље загребемо, видећемо да су то финансијски најмоћнији медији. Требало је пронаћи тренутак и људе и ставити закон у процедуру. Овде је искоришћен напад једног медија на новинарку друге куће, а власти је то био сигнал да ће имати целу професију на својој страни како би изменили закон“, рекао је Вељановски, али је одбио да каже који су медији консултовани приликом израде закона.
Антрфиле : Маркетиншке агенције обликују медијску сцену
Владимир Тодорић каже да не постоје прецизни подаци колико вреди тржиште огласа у Србији.
„Сигурно је да је то тржиште недовољно велико да финансира оволики број медија. Већина медија функционише као специјални политички програм који се издржава од огласа које дају маркентиш ке агенције и јавна предузећа. У Србији постоје две велике маркентишке агенције које заједно са јавним предузећима могу да утичу на рекламирање у медијима. Уколико држава не буде помогла медијима видећемо све веће тоњење медија“, закључио је Тодорић.
М. Обрадовић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.