Вести
13. 05. 2014.
Опозиција и медији, дим на води
Шта ради данас Влада премијера Вучића? Може да ради шта хоће, нема ко да је контролише, осим ОН (Вучић) сам. Да ли је то добро? Није никако, ни за Србију, ни за Владу, нити за Вучића...
Наведене тезе свакако су погрешне, не комуницирају са стварношћу, што апсолутно не значи да се Вучићев кабинет у догледно време неће суочити са сличним проблемима. Они с дужим памћењем рећи ће да су сличну причу више пута видели у нашој прошлости и да је важно ту опасност на време препознати?
Дежурни аналитичари кажу да Владу контролише парламент, што је уџбенички тачно. Међутим, у западноевропској политичкој пракси стоји да добру власт чине два незаобилазна елемента: снажна опозиција и објективна штампа! Препознајете ли једно или друго у Србији данас? Чисто сумњам!
Премијер Вучић је првомајски најавио да ће радно време државне администрације почињати у 7.30 и да ће Влада увести жестоке рестрикције на коришћење службених аутомобила! Обе мере у делу јавности изазвале су подсмех и коментаре да то „мирише на радикалски популизам“.
Можда ће неко помислити да сам Вучићев адвокат или дужник, нисам ничији, али питам због чега ове мере не бисмо гледали као покушај да се упристоји и дисциплинује државна администрација. А ово са службеним аутомобилима, то је тек онај нушићевски сарказам, срамотна парафраза суштине нашег политичког живота.
Апсолутно личимо на министрову секретарицу (само да се депилирам), која има свог возача и службени „ауди“.
На овом ступцу сам већ писао, верујем у добру намеру Александра Вучића, његову енергију и жељу да унапреди Србију. Поновићу, његовој влади треба помоћи, јер искрено страхујем да Србија неће имати прилику за поправни испит. У противном, Срби ће имати радну обавезу да свакодневно иду на биралишта. Добро је што је јуче консултовао привреднике о ваљаности нових економских мера. Поштујем што је на ту сесију позвао и Мирослава Мишковића.
Али вратимо се основној тези овог текста, о коректорима власти и опозиције. Власт је кварљива роба и њу контролише снажна опозиција. И власт и опозицију контролиши објективни и државотворни медији. С опозицијом све се нажалост завршило по оној народној „појео вук магарца“. Њој је Борис Тадић поодавно навукао омчу на врат. Било би неприродно да то сад Вучић поправља.
А шта данас чине медији и која је њихова улога у Србији. С болом у души признајем да је њихова функција далеко од оне изворне и није природно да то власт мења. Дуго су већ медији у Србији скутоноше власти, од Броза до данас, и живе у просторијама за послугу. Заборавимо Броза, али сетите се Милошевића, петооктобарских „митских“ ликова. Уосталом Б. Тадић је у нашим медијима 12 година имао третман махараџе ди раџе Бир Бикрама.
Медији и власт су природни „непријатељи“. Медији би сваку па и ову власт морали подсећати да ловорике победе имају и трње. То се неће догодити. Споредна слика: Тек што је Вучић оформио свој кабинет, део медија тврди да је тај његов почетак лош, други да је сјајан. После петнаест дана рада Владе свакако није време да јој се мери реп, нема места ни критици ни похвалама.
Наша медијска башта одавно је зарасла у коров, већина новинара у Србији побегла је из комуналних предузећа - градске чистоће, водовода и канализације. Соба за послугу је и препуна, стоје приговори да су медији оболели од аутоцензуре, може се то звати и умиљатијим синонимом нпр. „чанколизалаштво“. Има ли власт удела у овој работи? Немам доказа, мада и у много уређенијим друштвима власт све чини да смири медије, па отуда чврсто верујем да независно новинарство у свету и не постоји.
Има ли лека овој бољци? Медијске слободе свакодневно се освајају, то би било добро за сваку па и ову власт. То је борба непрестана, процес који ће трајати док постоје друштвене заједнице макар се вратиле у неолит. То само потврђује нашу бојазан с почетка ове приче.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.