Вести
05. 05. 2014.
Позив на цензуру
Последњих седмица, појединци и новинарска удружења су изразили негодовање поводом учесталог појављивања контроверзног Кристијана Голубовића у медијима.
Појављивање такве особе у медијима, по њиховом уверењу, штетно утиче на младу популацију, нарочито када се има у виду ионако нарушен „систем вредности” у нашем друштву. Све би било у реду да поменуте даме и господа своју потпуно легитимну критику „кристијанизације” Србије нису искористили ради апеловања на РРА да казни „инкриминисане” медије, те да истима убудуће забрани емитовање такве врсте емисија.
Сматрам да је погрешан, а потенцијално и опасан, сваки позив државним органима да се мешају у уређивачку политику и слободу медија, поготово ако су у (већинском) приватном власништву? Кад говоримо конкретно о „случају Кристијан”, право питање је због чега довођење у госте управо особа попут Голубовића медијима доноси рекордну гледаност и читаност. Ако у овој земљи данас просечни гледалац на располагању има на десетине различитих ТВ канала, што домаћих, што страних, као и страних са преводом, зашто га од толике понуде баш Кристијан највише привлачи?
Захтевајући од РРА да санкционише медије који су угостили Кристијана Голубовића, дежурни душебрижници се позивају на некакав члан закона по којем Радиодифузна агенција може да забрани емитерима приказивање садржаја који може негативно да утиче на гледаоце, нарочито на децу и омладину.
Одредба је крајње произвољна, самим тим и погодна за свакојаке злоупотребе, политичке или друге обрачуне. Уколико се водимо том логиком, неки други утицајни појединци и групе би могли, користећи идентичну законску подлогу, да од државе, примера ради, затраже забрану емисија у којима се појављују представници ЛГБТ организација, с обзиром да, из њиховог угла гледања, ови такође „негативно утичу на децу и омладину”.
У вези са контролом деловања медија, мишљења сам да би уредници требало да уживају највећу могућу слободу при креирању садржаја својих медијских кућа, у шта спада и то кога желе да интервјуишу или позову у ТВ студио.
А уколико гост током свог наступа изјави или, не дај боже, уради нешто што спада у кривично дело, нека одговарајући државни органи, на првом месту тужилаштво и полиција, адекватно реагују, било самоиницијативно или на основу пријаве савесних грађана, али не према медијима већ према проблематичном појединцу који је прекршио закон злоупотребивши уступљени јавни простор.
Апропо евентуално лошег утицаја одређене врсте емисија или медијских звезда на млађу генерацију, треба рећи да недостатак родитељског васпитања и мањкавости образовног система не могу да се надокнаде никаквом цензуром или селективним ловом на вештице.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.